среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:15

Балканска – улица старих заната

Градски завод за заштиту споменика културе израдио је пројекат којим је предвиђено да се градски локали трансформишу с јасним предлогом заната који би могли да буду део улице
Аутор: Бранка Васиљевићсубота, 21.07.2018. у 22:00
За­на­тли­је су још пре 13 го­ди­на по­кре­ну­ле зах­тев да Бал­кан­ска по­ста­не по­пут са­ра­јев­ске Ба­шчар­ши­је (Фото М. Величковић)

Њено име нашло се у песми, по њој телевизијска емисија носи име, она је једно од првих места које туристи виде кад дођу у Београд – Балканска улица.

Ова саобраћајна артерија која још 1872. године спаја савамалски крај и Теразије тренутно не изгледа баш репрезентативно. На тротоарима са обе стране улице налазе се рупе у којима у куће загледани туриста или пак замишљени Београђанин лако могу изврнути ногу, а са оронулих зграда углавном насталих двадесетих и тридесетих година прошлог века ужурбане пролазнике „вребају” делови некада прелепих фасада...

Тако је пре три године писала „Политика” о стању у овој углавном свим Београђанима и туристима познатој улици. Радови на њеном уређењу почели су коначно пре неколико дана. Подигнута је чувена коцка у доњем делу улице, допремљене цеви, довезени багери...

Уређење Балканске истовремено прати и прича о њеном претварању, односно враћању у „улицу старих заната”.

У двадесетом веку она је била позната по дућанима са абаџијском, воскарском, сарачком, опанчарском и јорганџијском робом. Стање је сада потпуно другачије па се занатлије могу избројати на престе једне руке – сарач, посластичар, пекар и капаџије. Био је ту и ташнер, али је тај локал пред затварањем. Занатлије су још пре 13 година покренуле захтев да Балканска постане попут сарајевске Башчаршије – место старих заната.

Градске власти сада покушавају да овој лепотици набораног лица поново врате стару функцију. У тај посао укључен је Завод за заштиту споменика културе.

– На састанку одржаном у општини Савски венац са становницима Балканске улице јуна 2017. године једна од тачака дневног реда био је и разговор о њеном уређењу и претварању у „улицу старих заната”. Житељи су се сагласили са Иреном Вујовић, председницом општине, и Гораном Весићем, тадашњим градским менаџером, да се после реконструкције Балканске она претвори у улицу старих заната, како би се очувао јединствени дух једне од најстаријих београдских улица – рекли су у Заводу за заштиту споменика културе града.

Ова институција културе направила је прелиминарну анализу постојећег стања, али и онога шта она убудуће може да понуди. Установљено да су проблеми у вези са реконструкцијом и ревитализацијом Балканске улице бројни и да постоје дуги низ година, али да је почетак решења проблема уређење улице (коловоза, пешачких стаза, успоравање саобраћаја, уређење фасада) и очување духа који носи.

– После добијања списка објеката који се налазе у власништву пословног простора града Београда израђен је пројекат којим је предвиђено да се градски локали трансформишу у радне или продајне просторе старих заната, са јасним предлогом заната који би могли да буду део будуће  понуде ове улице. Тај правилник о старим занатима обухвата потез Балканске улице од хотела „Москва” до Улице Гаврила Принципа – кажу у Заводу.

Пројекат који је урадила ова институција предвиђа да се локали могу доделити јавним конкурсом чије ће пропозиције бити јасно прописане.

– Потенцијални закупци требало би да осим сертификата старог заната приложе и предлог решења простора и визуелног изгледа радње, асортимана и пласмана робе – објашњавају у Заводу и истичу да се у Републици Србији већ стичу добри предуслови за побољшање стања у коме се налазе стари занати јер постоје канали продаје производа и услуга старих заната.

Фасада која мами погледе

(Фото М. Величковић)

Фасада коју у Балканској обично сви примете налази се на кући број 19, сазиданој око 1900. године за породицу Крсмановић. Рељеф на фасади израдио је Ђорђе Јовановић, наш познати вајар чија дела су и Вуков споменик и споменик Јосифу Панчићу. Нажалост, од читавог објекта данас је сачуван само део прочеља са рељефом који приказује персонификацију реке Саве.

Исто име 143 го­ди­не

Бал­кан­ска ули­ца до­би­ла је на­зив по Бал­кан­ском по­лу­о­стр­ву још 1872. го­ди­не. На­ста­ла је на про­сто­ру из­ме­ђу ули­ца Аба­џиј­ске (Кра­љи­це На­та­ли­је) и Са­ва­мал­ске (Га­ври­ла Прин­ци­па). Овај део ва­ро­ши про­јек­то­вао је чу­ве­ни ин­же­њер Франц Јан­ке. 

Јед­на од нај­ста­ри­јих гра­ђе­ви­на у Бал­кан­ској ули­ци је аба­џиј­ска рад­ња Ђор­ђа Ар­се­ни­је­ви­ћа, са­зи­да­на 1876. го­ди­не, на рас­кр­сни­ци са­да­шњих ули­ца Бал­кан­ске и Кра­љи­це На­та­ли­је. На про­че­љу објек­та би­ле су из­ра­ђе­не ма­ка­зе, ко­је и да­нас ука­зу­ју да су се ту не­ка­да кро­ји­ла и ши­ла оде­ла. 

Ули­ца је го­ди­на­ма би­ла по­зна­та по нај­бо­љој ће­тен-ал­ви, сла­до­ле­ду, ле­ско­вач­кој пље­ска­ви­ци и ме­сту где се мо­же на­ћи све од игле до ло­ко­мо­ти­ве. 


Коментари3
6b736
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош Лазић
Балканска улица је позната и по Великој пивари књаза Милоша, на углу данашње Улице адмирала Гепрата, јер је у њој одржана прва позоришна представа новијег доба коју је уприличио Јоаким Вујић док је радио на књажевском двору у Крагујевцу, а 1858. године и Светоандрејска скупштина. Била је део културног и политичког живота Београда, а роштиљ је стигао доцније, са отварањем железничке станице 1885. године и путницима који су Балканском хрлили ка новом животу.
Aleksandar
Renovirati sve radnje tako da nisu vise sramota i Beograda, Srbije i zanatskog esnafa ako tako nesto uopste i postoji kod nas? Nakon toga dati u zakup te lokale mladim zanatlijama, koji je se bave starim zanatima na moderan i nov nacin, a takvih hvala bogu jos uvek ima.
Бранислав Станојловић
Шта вреди поправљати улицу кад је од старих занатлија остала само шачица стараца?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља