среда, 24.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Погубљење Максимилијана у делима Манеа

Уприличена поводом 150. годишњице трагичне смрти Максимилијана I од Мексика изложба у Трсту говори о овој историјској личности, али и о моћи уметника да каже истину
Аутор: Биљана Лијескићнедеља, 22.07.2018. у 10:00
Детаљ са изложбе – две Манеове верзије „Погубљења Максимилијана”
Улаз у галерију дворског комплекса „Мирамаре” (Фото: Биљана Лијескић)

Специјално за Политику
Трст У изложбени простор назван „Scuderie e Castello di Miramare”, који се налази поред Трста, улази се бајковито, јер прво у визури док се корача ка локацији, на око километар удаљености ваш поглед се нехотице зауставља на рту где је смештен дворац Мирамаре. Око њега је велелепни парк, а ту су и медитерански мириси и шум мора. У том галеријском двоспратном здању, сазиданом у облику ћириличног слова П, на ободу дворског парка, налазиле су се у 19. веку Scuderie – коњушнице замка, а данас велики пано позива пролазнике да, у овом модерно опремљеном простору, посете изложбу „Максимилијан & Мане – мултимедијални сусрет”.

Поставка која ће трајати до краја 2018. уприличена је поводом обележавања 150. годишњице трагичне смрти Максимилијана I од Мексика (Беч 1832 – Сантијаго де Керетаро 1867) из династије Хабзбург-Лотринген, који је кастел Мирамаре и саградио као свој породични дом. Откуда Едуар Мане (1832–1883), славни француски сликар, у том мултимедијалном сусрету? Разлог је Максимилијаново погубљење које је оставило тако јак утицај на Манеа да је својевремено насликао три верзије на ту тему и ниједна није била јавно изложена за његовог живота, јер су подсећале да Француска није урадила довољно да спречи ову трагедију. Изложба притом не говори само о Максимилијану, већ и о уметности која може и уме да критикује и разоткрива стварност, али говори и о моћи цензуре.

Користећи специјалне визуелне и аудио ефекте, чак специфичну анимацију попут оне употребљене у филму „Винсенту с љубављу”, нарочито кад се дочарава настанак Манеових слика, по замисли кустоскиња Роселе Фабијани и Андреине Контесе, посетилац пролази неколико сала у којима прво сазнаје све о Максимилијану.

Рођен у бечкој палати Шенбрун као други син Фрање Карла, аустријског надвојводе, у 22. години је именован за поморског официра. Био је врховни заповедник аустријске ратне морнарице до одласка у Мексико 1864. када су га тамошњи монархисти, уз потпору француског цара Наполеона III, прогласили царем Мексика. Његову власт су подржале поред Француске, Аустрија, Белгија и Шпанија, као и Римокатоличка црква. Међутим, САД нису признале ово политичко стање, већ су пружиле потпору свргнутом председнику Бениту Хуарезу и републиканцима који су 1867. заробили Максимилијана и 19. јуна га стрељали.

За време кратке владавине, Максимилијан је утицао на низ либералних политичких промена, укључујући управну реформу земље, проглашење религијских слобода, увођење општег права гласа без обзира на класне разлике. Забранио је израбљивање деце. Притисак САД је био толики да је Наполеон III повукао француску војску из Мексика, али је Макисмилијан одбио да сиђе са престола. После погубљења његово тело је било јавно изложено у катедрали у Керетеру све док Франц Јозеф, његов брат, није послао бојни брод „Новару” да га врати у Европу. И то прво у вољени Трст, који је Максимилијан одабрао за живот са белгијском принцезом Шарлотом. По његовој замисли, уз помоћ архитекте Карла Јункера, зидан је дворац Мирамаре, почев од 1856. године. Као поморски официр Максимилијан је једну од сала замка преуредио по узору на капетанску кабину са погледом на пучину, а као љубитељ ботанике утицао је да врт који се простире на неколико хектара буде величанствен.

Посетилац изложбе „Максимилијан & Мане – мултимедијални сусрет” после свих ових сазнања, предочених уз помоћ докумената, писама, фотографија, књига из владарске библиотеке, анимација, видео-снимака, улази у једну одају која асоцира на париски атеље Манеа, у којем сазнаје колико је славног сликара мучило погубљење Максимилијана, до те мере да је сликао више верзија. На првој људи у мексичкој одећи стрељају Макисмилијана, у другој су обучени у униформе које асоцирају на француску војску, где уметник показује кога сматра одговорним за овај чин и трећа приказује стрељачки вод у сличним униформама, али се царево лице не види у диму барута.

– Све ове верзије су биле цензурисане и нису изложене док је Мане био жив. Без обзира на то, јавност је ипак доста сазнала. Емил Зола је реаговао као Манеов пријатељ, Ђозуе Кардучи је написао оду „Мирамаре” о Максимилијановој трагедији, а Франц Лист је компоновао „Посмртни марш”. Од интелектуалаца до обичних људи, сви су разумели да је Наполеон III поставио младог Аустријанца на престо у Мексику, а онда га напустио и одбио сваку одговорност. За Манеа, Наполеон III јесте одговоран за Максимилијанов пад и то му је изгледало као да су француске трупе саме извршиле егзекуцију – саопштава нам аудио-водич изложбе детаље.

Пре 25 година у Националној галерији у Лондону била је приређена велика поставка посвећена једној јединој, баш овој Манеовој слици „Погубљење Максимилијана”. Изложене су све три верзије дела, прва која је стигла из Бостона, друга из Националне галерије Лондона и трећа из Манхајма. Ми их овог пута у Трсту видимо заједно само као анимацију која објашњава како су настајале и у чему се разликују. Занимљиво је да у Маневој архиви нема података о материјалима које је користио при раду на овим делима, нема исечака из новина, фотографија, грубих скица. До нашег времена допиру само три уља на платну, једна уљана скица, једна литографија и једна копија у форми цртежа. Чак су и реакције савременика, осим неколико појединачних, остале негде изгубљене и нажалост успешно цензурисане.

Изложба у Трсту се завршава у великој и светлој просторији, из које се опет види блиставо море, на које гледа некадашњи поморски официр и цар Максимилијан насликан на платну у природној величини, а ту је и његова фигура у бронзи. Представљене су и бројне литографије анонимних италијанских аутора које сведоче како је Макисмилијанов ковчег дочекао народ у Трсту и испратио га до коначишта у Бечу. Тако су се путем кустоске маште две даме мултимедијално сусрели Максимилијан и Мане, решени да нас подсете на људску, владарску и уметничку савест.


Коментари3
1038d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

beli medved
Eduard Mane je bio veliki majstor i nemiran duh. Svoje neslaganje sa Napoleonom III, koga je smatrao krivim za Maksimilijanovu smrt je iskazao i tako sto je lice vojnika, koji se na desnoj strani slike sprema da dokrajci Maksimilijama, naslikao kao lice Napoleona III.
Tasa
Sudeci po pisanju Politike svi kralevi su dobri, nesebicni, pravednici, a oni koji su se brili protiv njih negativci, iz ciste obesti ruse nevine monarhe, da bi se docepali vlasti. Za Meksikance Huarez je simbol otpora stranoj intervenciji i borbi za nezavisnost. Huarez je bio demokrata i zagovarnik naprednih reformi. Rodjendan Huareza je drzavni praznik Meksika i nikom osim njemu nije odata takva pocast.
jarmila vesovic
Umetnost je svedok vremena u kome je nastala Te slike nikad nisu bile izlozene u Parizu . Steta da se ne vidi jedno remek delo , samo zato sto opisuje istorijsku cinjenicu ,koja" smeta" . Vremenom ce sve doci na svoje pravo mesto ,pokazace se prave vrednosti ,istorijske istine ce oziveti u punoj svetlosti , svidelo se to nekome ili ne ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља