субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54
ТЕМА НЕДЕЉЕ: СУДБИНА 24 СУМЊИВЕ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

Стечај неспоран, будућност спорна

Откако су 2011. године Европска комисија, а потом и Европски парламент, од Владе Србије захтевали преиспитивање 24 спорне приватизације (из периода 2004–2011) потоње владе су обећавале позитиван епилог ових случајева. Седам година касније само четири компаније могу да се похвале добрим пословним резултатима
Аутор: Аница Телесковићсубота, 21.07.2018. у 22:00
Процес приватизације у Србији пратила је ерупција радничког незадовољства (Фото Д. Јевремовић)

Последњи чин за панчевачку „Азотару”, која је била једна од компанија на списку 24 сумњиве приватизације, отворило је ових дана Министарство привреде када је пред Привредним судом у Панчеву поднело захтев за покретање стечаја. Претходну годину компанија је завршила с губитком од четири милијарде динара, обавезе према банкама биле су веће од две милијарде динара, што је двоструко више од вредности целокупне имовине. Компанија ће бити понуђена на продају из стечаја што је, према мишљењу надлежних, једина шанса за нови почетак.

Економска судбина многих компанија, са списка који је 2011. године направио Савет за борбу против корупције, ни до данас није решена. Ово владино тело је о овим случајевима редовно извештавало владу и тужилаштво. Ти извештаји су игнорисани све док из Европске уније 2011. године није стигао захтев у коме се од власти тражи да истражи те случајеве. Неке од њих су и данас у стечају, многе су с банкама потписале унапред припремљени план реорганизације како би препаковале своје дугове. Има и оних који, попут смедеревске челичане, послују успешно и на листи су највећих извозника. Међутим, с доласком Кинеза држави су остали дугови и обавезе старе фирме па је, паралелно с „ХБИС групом”, наставило да постоји и предузеће „Железара Смедерево”. И док кинески део фирме послује у плусу, основна делатност овог предузећа је продаја секундарних сировина. Прошле године ова „љуштура фирма”, у којој су остали сви дугови и обавезе железаре, била је у минусу од 1,56 милијарди динара. Дугови компаније достижу 27 милијарди динара, што је више од 220 милиона евра. Акумулирани губитак ове године достиже чак 63 милијарде динара, што је више од 500 милиона евра.

„Сартид”

Имовина некадашњег „Сартида” данас је у власништву кинеског „Хестила”. У априлу 2016. године ова компанија преузела је 98 имовинских целина за 46 милиона евра и за врло кратко време потпуно преокренула пословање ове компаније. Смедеревска челичана, која је годинама производила губитке, од 2016. године је у плусу. На крају прошле године „ХБИС група Србија” остварила је нето добит од 2,48 милиона динара.

„Југоремедија”

Компанија „Југоремедија” тренутно је у стечају. Званично, фирма је банкротирала у новембру 2016. године. Стечајни управник је неколико пута безуспешно покушавао из стечаја да прода ову компанију. Последњи пут то је учинио у фебруару ове године. Вредност ове фабрике лекова тада је процењена на 3,9 милиона динара, што је око 30.000 евра. Сви заинтересовани понуђачи понуде могу да доставе до 6. августа, а њихово отварање биће јавно.

„Мобтел”

Влада Србије је у децембру 2005. године одузела лиценцу за обављање телекомуникационих услуга „Мобтелу” од првих власника породице Карић, па је формирала предузеће „Моби 63”. У лето 2006. године та компанија продата је норвешком „Теленору” за 1,5 милијарди евра. У марту ове године „Теленор група” потписала је уговор о продаји свог пословања у региону централне и источне Европе с инвестиционим фондом ППФ. Трансакција, која укључује мобилне операције у Србији, Црној Гори, Бугарској и Мађарској, вреди 2,8 милијарди евра.

„Це маркет”

Бизнисмени Милан Беко и Мирослав Мишковић у децембру 2005. купили су 75 одсто акција „Це маркета” за око 53 милиона долара. Беко се из овог посла касније повукао, а белгијски „Делез” је пре седам година купио од Мишковића „Делта Макси”, у чијем саставу је и „Це маркет”.

„АТП Војводина”

Предузеће је приватизовано 2004. године, после чега је купац Илија Девић хтео да изгради нову аутобуску станицу за међумесни и међународни саобраћај. Девић је завршио инвестицију и добио дозволе, али му је онемогућено да нова аутобуска станица почне да ради. И поред званичних одлука стара аутобуска станица није измештена, а купцу није остављена никаква могућност да остварује приход и сходно томе измирује обавезе у реалном року договореном с агенцијом. Уговор је раскинут и „АТП Војводина” се налази у стечају. Девић данас има 38 одсто акција у овом предузећу, на које је уписана залога првог реда. Поднео је више тужби за накнаду штете.

„Лука Београд”

Акције „Луке Београд” 2005. године купила је фирма „Ворлдфин” из Луксембурга. Касније се испоставило да су се иза овог инвестиционог фонда крили бизнисмени Милан Беко и Мирослав Мишковић. Власник „Делта холдинга” убрзо се повукао из овог бизниса. Извршни директор „Луке Београд” данас је Милан Беко, а у овом бизнису последњих неколико година му не цветају руже. Компанија је с банкама још пре неколико година потписала унапред припремљен план реорганизације (УППР). Прошлу годину фирма је завршила с губитком од 124 милиона динара, што је нешто више од милион евра. Историјски губици ове фирме већи су од милијарду динара, а обавезе према банкама достижу седам милијарди динара.

Синдикалци на улицама Београда 2003. (Фото Д. Јевремовић)

Национална штедионица

Националној штедионици додељен је пословни простор Народне банке Југославије на бесплатно коришћење, што је било спорно за Савет за борбу против корупције. Испитивали су и структуру власништва Националне штедионице. Ова банка продата је грчкој ЕФГ банци 2006. године, која је у међувремену променила име у Евробанка. На крају 2017. године ова банка остварила је добит од 2,2 милијарде динара.

„Вечерње новости”

Бизнисмен Милан Беко признао је 2010. да је власник листа „Вечерње новости” и рекао да је у тај посао ушао пошто је медијски концерн „Вац” тражио домаћег партнера. Према подацима Централног регистра хартија од вредности, држава у овој компанији има 29,51 одсто акција, а Комисија за хартије од вредности је још 2011. године ставила привремену меру забране права гласа на акције које су биле у власништву три фирме Милана Бека, које заједно имају више од 60 одсто власништва. Судбина ове компаније још није решена.

„Ветеринарски завод Земун”

„Ветеринарски завод Земун” отишао је у стечај у августу 2016. године, након договора с повериоцима којима се дуговало више од 50 милиона евра. Од 25. априла 2017. стекао је услове да изађе из стечаја. Повериоци су претходно изгласали план реорганизације. Завод је 2005. године купила компанија Драгана Ђурића „Зекстра” за 9,1 милион евра. Ђурић је после признавања кривичног дела злоупотребе положаја одговорног лица, а у вези с поступком приватизације „Ветеринарског завода”, добио казну да годину дана проведе у кућном затвору с наногвицом и истом пресудом је обавезан да с групом „Зекстра” на име имовинскоправног захтева у корист Завода, у којем има 70 одсто власништва, уплати око 203 милиона динара.

„Застава електро”

Уговор о приватизацији 2006. године закључен је с Ранком Дејановићем, супругом Славице Ђукић Дејановић. Имовина овог предузећа из Раче продата је 2010. године јужнокорејској „Јури” за 2,9 милиона евра.

„Технохемија”

Ова компанија продата је 2003. године конзорцијуму два физичка лица, Вељку Жижићу и Ристу Гојковићу, на шест рата по цени од 280 милиона динара, што је по тадашњем курсу износило око четири милиона евра. Фирма примењује унапред припремљен план реорганизације. На основу решења Вишег суда у Београду, Ристу Гојковићу је 2015. године привремено одузето 5,2 одсто акција. Компанија спроводи УППР.

„Срболек”

Комисија за хартије од вредности утврдила је 2007. године да су предузећа Јовице Стефановића преузела контролу над фабриком лекова „Срболек”, а да нису дала понуду за преузимање акција и наложила му да прода акције или да поднесе понуду. Стефановић је формално извршио овај налог, али је задржао фактичку контролу над „Срболеком”. Јовица Стефановић и директор „Срболека” Младен Лучић ухапшени су 8. новембра 2010. године на основу кривичне пријаве коју је против њих поднела Пореска управа, као и због сумњи на злоупотребе у пословању „Срболека”. Компанија је данас у стечају. Према подацима с берзе и фирма „Инвеј”, Предрага Ранковића Пецонија, у „Срболеку” има 14,82 одсто акција, али је на њих уписана судска блокада.

„Шинвоз”

Ово зрењанинско предузеће отишло је у стечај у новембру 2007. године, а Агенција за приватизацију је 31. јануара 2008. раскинула уговор с купцем. Виши трговински суд у Београду је 2009. потврдио првостепену одлуку којом „Шинвоз” припада Небојши Ивковићу. Савет за борбу против корупције је закључио да је приватизација драстичан пример несавесног рада Агенције за приватизацију. „Шинвоз” је данас у власништву ТТЦ „Логистика”.

(Новица Коцић)

„Керамика Кањижа”

Приватизација ове компаније почела је крајем 2002. године, а сувласници фирме постали су Живорад Војиновић и Ранко Лукић. Сукоб двојице власника, око контроле над фирмом, довео је предузеће скоро до банкрота, а штета је процењена на око 15 милиона евра. Полиција у шест наврата није асистирала у увођењу легалних органа у предузеће. Почетком марта 2009. фабрику, која је била у стечајном поступку, купила је „Керамика Кањижа плус”, из Београда  за 452 милиона динара. То предузеће, с уделом од по 50 одсто, основали су „Лука Београд” и једна фирма регистрована на Кипру. Компанија је данас у власништву „Енливен холдинга” с Кипра.

„Просвета”

Приватизовано је 2009. године 70 одсто капитала, па је купац „Медиа два” постао већински власник друштва. Због непоштовања уговора Агенција за приватизацију 2010. године раскинула је тај уговор. Исте године почело је реструктурирање компаније, а фирма је прошла и УППР. У 2017. години спроведена је и конверзија дугова у капитал.

„Азотара Панчево”

Министарство привреде поднело је предлог за покретање стечајног поступка над „Азотаром” 4. јула ове године Привредном суду Панчево.

„Трудбеник градња”

„Трудбеник градња” је продата предузећу „Монтера”, које је било у власништву Драгана Копчалића, некадашњег председника београдског одбора ДС-а. Фирма није мењала власника. Послује с губитком.

Конверзија права коришћења у право својине 16 хектара земљишта на Новом Београду предузећу „Дел реал” без накнаде

Савет је у свом извештају обавестио јавност да је решењем о конверзији Секретаријата за имовинскоправне послове Градске управе Београда, предузећу „Дел реал” признато право својине на земљишту у државној својини без обавезе плаћања накнаде. Реч је о 16 хектара земљишта на атрактивној локацији, које је овим решењем поклоњено.

„Нуба”

У случају „Нуба инвест”, бивши министар Оливер Дулић сумњичио се да је без тендера издао дозволу за изградњу оптичког кабла дуж Коридора 10 релативно непознатом предузећу „Нуба инвест”. Реч је о послу вредном пет милиона евра.

Концесија за ауто-пут Хоргош–Пожега

Анализирана је додела концесије „Алпини и Пору” за финансирање, пројектовање, изградњу, коришћење и одржавање ауто-пута Хоргош–Пожега. Савет је оценио да је техничка влада закључењем уговора о концесији прекорачила своје надлежности.

Извоз шећера у земље ЕУ

Европска унија је 2001. године омогућила Србији извоз шећера произведеног у нашој земљи по преференцијалним условима на тржиште ЕУ. Како Европска канцеларија за сузбијање превара ОЛАФ, због неадекватне контроле порекла робе у Србији, није могла да утврди да ли је било злоупотреба преференцијалног статуса, ЕУ је почетком 2003. године нашој земљи увела санкције на извоз шећера.

„Путник”

„Путник” је приватизован методом јавног тендера у мају 2003. године између АТД „Путник” као продавца, Агенције за приватизацију и „Униворлд холдингс лимитед” (УХЛ) као купца. Агенција за приватизацију је уговор касније раскинула (2005. године), па је УХЛ покренуо поступак пред Међународним арбитражним судом, који је решен у корист ове фирме. Агенција за приватизацију, међутим, није поступила по одлуци Међународног арбитражног суда, нити по закључку Владе Србије. „Путник” је новог власника нашао на берзи још 2007. године. Била је то кипарска „Ациона инвестментса”, која у овој компанији данас има 84,24 одсто удела. Министарство привреде има 15 одсто деоница. Остатак је у власништву малих акционара. Фирма послује с губитком од 69 милиона динара и има само пет запослених.

„Србија турист”

„Униворлд холдинг лимитед” (УХЛ) је 16. септембра 2003. године с предузећем „Србија турист” а. д. из Ниша и Агенцијом за приватизацију закључио уговор о продаји и куповини друштвеног капитала „Србија туриста”. Као и у случају „Путника”, агенција је 30. јуна 2006. године раскинула уговор применом одредаба члана 41а Закона о приватизацији, иако је уговор закључен две године пре него што су ове одредбе ступиле на снагу. УХЛ се и у овом случају обратио Међународном арбитражном суду, који је донео одлуку којом је утврђено да је уговор и даље на снази, а агенцији и „Србија туристу” се налаже да признају извршење уговорних обавеза и врате 997.824 акција. Привредни суд у Београду ставио је блокаду на 69,97 одсто акција, које су у власништву УХЛ холдинга. Ова компанија већ неколико година не предаје годишње финансијске извештаје.

„Галеника”

Случај који је такође имао епилог пред Међународним арбитражним судом Међународне трговинске коморе. Ова компанија је у новембру прошле године продата „Елиусу” из Луксембурга за 16 милиона евра. С променом власника променио се изгледа и тренд пословања па је „Галеника” из минуса од 1,9 милијарди прешла у плус од 6,4 милијарди динара.


Коментари7
9d74d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Kod ''imovine preduzeca'' treba razlikovati izmedju (fizickih) pokretnih i nepokretnih STVARI i potrazivanja. Potrazivanja se namiruju zavisno od prodaje ali u svakom slucaju prestaju da postoje posto druga strana potrazivanja (preduzece) prestaje da postoji kao pravni subjekt. Ali fizicke stvari ne propadaju nego se mogu upotrebiti kao ''dotatna proizvodna sredsva'' kod drugog preduzeca (kupca) sa mogucom posledicom dotatnog zaposljavana. To pak ne znaci zaposljavanje radnika iz propalog preduzeca. Kad drzava preuzima odgovornost za radnike propalog preduzeca to znaci na racun gradjana poreskih obaveznika. To dalje znaci negiranje trzista kao regulatora cena i uspeha sto dalje znaci negiranje kapitalistickog nacina proizvodnje. Uvodjenje kapitalistickog nacina proizvodnje bez akceptacije posledica nije naravno logicno odnosno konsekventno. Rezutat je mnogo neresenih stecajeva. Drzava nije ''sredstvo'' za resavanje tog problema . ''Bez alata nema zanata''. Drzava nema ''alata'' .
Петар Дудић
Само кради! Бићеш ослобођен! Ово је један од примера.
Maki Smederevo
Prva privatizacije Azotare ,velika pljacka i hapsenja -epilog :svi oslobodjeni .I ovo je samo kraj agonije .Sto se tice Zelezare od osnivanja nikada nije bila u plusu (mozda samo danas ) ali dugovi kao sto vidimo ostaju na ledjima nasih gradjana .
Bosko Popeskov
Zna se koja je ekipa poslednja ozbiljno pokušala da istera ovo na čisto i kako je završila.
nikola andric
''Sto babica kilava deca''. Stecajevi su posao za specialiste. Iskusni advokati kao stecajni upravnici pod kontrolom nadleznog (gradjasnkog) sudije popisuju i odredjuju ''redosled potrazivanja'' u kontekstu ''zaloznog prava''. Zahtev za stecaj podnose potrazivaoci ne drzava. Preduzeca imaju status ''pravnog lica'', pravne konstrukcije koja tretira pravna lica kao da su fizicka lica. Samo fizicka lica mogu da delaju pa zbog toga pravna lica zastupaju fizicka lica (= direkcija). Pravno lice ima sopstvenu imovinu koja odgovara za dugove. Problem bivsih socijalistickih drzava je ''duplo vlasnistvo''. Drzava je vlasnik ''drzavnih preduzeca'' dok se ona kao pravna lica isto tako smatraju vlasnikom ''sopstvene imovine''. Preduzece pravno lice prestaje da postoji posle stecaja. Radnici nemaju ''drugu stranu ugovora'' poslodavca. Njihova potrazivanja nemaju duznika. Zbog njih odnosno ''socijalnih razloga'' drzava preuzima obaveze prema radnicima kao ''poseban vlasnik'' propalog preduzeca.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља