Политика Online - Брза храна подстиче депресију
понедељак, 20.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:51

Брза храна подстиче депресију

Нездрав јеловник увећава ризик од разних психичких обољења, тврди др Тијана Антин Павловић, док медитеранска храна богата воћем, поврћем, рибом и коштуњавим производима знатно смањује ризик од можданог удара и когнитивних оштећења
Аутор: Јелена Попадићнедеља, 22.07.2018. у 11:27
Добре навике у исхрани граде се до пете или шесте године (Фото Д. Јевремовић)

Како се храните? Ово питање веома ретко ћете чути у ординацији неког од наших психијатара. Међутим, велики светски универзитетски центри, попут Харварда и Колумбије, већ годинама указују на везу хране са нашим психичким стањем.

Најчешће се помиње повезаност између лоше исхране и депресије. „Џанк фуд” храни депресију и увећава ризик од ове болести, тврди др Тијана Антин Павловић. С друге стране, медитеранска исхрана богата, воћем, поврћем, рибом и коштуњавим производима знатно смањује ризик од ове болести (од 25 до 35 одсто). Такође, људи који преферирају медитеранску храну имају мање шансе да доживе мождани удар или да оболе од когнитивних оштећења.

Др Павловић подсећа да је избалансирана исхрана важна компонента менталног здравља и да је инспирисала једну област психијатрије, нутритивну или ортомолекуларну. У нашој земљи, као и у региону, ова област је тек у повоју.

– Избалансираном исхраном и уносом хранљивих супстанци и дијететских суплемената може се превентивно деловати на појаву и утицати на степен и развој менталних обољења код деце, али и код одраслих особа – каже др Павловић, специјалиста дечје и адолесцентске психијатрије, у разговору за наш лист.

Подсећа да је амерички нобеловац Лајнус Полинг 1968. године указао на значај коришћења одређених намирница приликом лечења менталних обољења и први употребио израз ортомолекуларно.

Баш због тога, како каже, мора стално да нам буде у глави позната изрека: „Оно си што поједеш”.

– Мозак функционише захваљујући неуротрансмитерима, за чије је стварање неопходан читав оркестар хранљивих супстанци, попут магнезијума, аминокиселина или цинка. Уколико исхрана одређене особе није одговарајућа изостају адекватни неуротрансмитери – објашњава наша саговорница.

Осим тога, већина новијих, углавном америчких студија указује да избацивање глутена, протеина житарица, и казеина, протеина млека, из исхране деце са аутизмом може довести до знатног побољшања њиховог стања.

– Нови режим исхране доводи до побољшања визуелног контакта, социјалне мотивисаности, концентрације, смањења раздражљивости и хиперактивности код деце. Доноси им бољи и квалитетнији сан. Иако не можемо да тврдимо да неодговарајућа исхрана изазива аутизам, постоји метаболичка теорија која тврди да некомплетно варење глутена и казеина има опојно дејство на мозак – речи су наше саговорнице.

Она додаје да се здраве навике у исхрани детета граде до пете или шесте године живота. Тада дете и заволи одређене намирнице.

– Веома је важно да родитељи пруже добар пример детету. Када је о исхрани деце реч, неопходно је избацити индустријски прерађену и рафинисану храну. Нажалост, наша деца најчешће за ужину носе разне грицкалице, газиране сокове, кекс, слаткише или пицу. Све то у организам мора да се уноси дозирано. Не само да је реч о „празним калоријама”, већ ова храна исцрпљује менталну и физичку енергију детета, утиче на расположење и ремети му бистрину ума – упозорава др Павловић.

Додаје да су деца врло осетљива на шећер, чије конзумирање доводи до стварања великих количина адреналина, убрзавања пулса и крвног притиска. То ствара унутрашњи немир, увећава раздражљивост, смањује концентрацију и отежава учење.

Наша саговорница додаје да се конвенционална психијатрија највише бави симптомима болести, а нутритивна, којој се она посветила, тражи узроке и испитује „индивидуални биохемијски профил пацијента”. Ова грана психијатрије обједињује конвенционално лечење са одређеном нутритивном терапијом и физичком активношћу. Одговарајући лекови и психотерапија се подразумевају. Циљ је постизање баланса на физичком, менталном, емотивном, социјалном и духовном плану.

Комплекс витамина за здраво одрастање

За учење су неопходни интелигенција, мотивација и концентрација, објашњава др Тијана Антин Павловић, а на све то може утицати начин исхране током детињства. Поред витамин Бе комплекса, витамина Це, калцијума, магнезијума, цинка и јода, неопходно је уносити и омега 3 незасићене масне киселине, којих највише има у риби и хладно цеђеним уљима. Основни састојци здравог доручка, али и свих оброка, јесу интегралне житарице, воће, поврће, риба, посно месо, бадеми, лешници, ораси, свеже цеђени природни сокови…

– Раније су деца пила куглице рибљег уља, које је богато омега 3 масним киселима. Сећам се да сам га и ја као дете свакодневно пила у вртићу. Не знам зашто је то изашло из праксе, али би зато родитељи требало да уведу овај суплемент деци. То би требало да пију и труднице – каже наша саговорница, уз напомену да се недостатак омега 3 масних киселина често јавља код деце која имају поремећај пажње или су хиперактивна (АДХД). Осим тога, малишанима данас веома често недостаје и витамин Де, што се повезује са многобројним психијатријским стањима, најчешће са појавом ране шизофреније и спектром аутистичних поремећаја.


Коментари2
2cbd4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Muradim Rebronja
Ne postoji brza hrana nego brza usluga. A hrana može da bude zdrava ili nezdrava. Nutricijski neizbalansirana hrana je nezdrava a nezdravo je i unošenje u organizam i više zdrave hrane nego što je potrebno. Kada, pored ostalog, planirimo ishranu zaposlenih, jedno je za drvoseče a drugo je za zaposlene u kancelarijama. Time će se, ako Bog da, baviti nove ugostiteljske škole za novo doba na čelu sa Rebronjinim balkanskim kulinarsklm institutom registrovanim u Kanadi.
Marko Sredić
Cela stvar je okrenuta naopačke.Ne podstiče brza hrana depresiju,već siromaštvo i nemogućnost kupovine kvalitetnijih namirnica.Za kvalitetnu hranu morate imati dosta novca,a u Srbiji sa najnižim platama u Evropi,gde se ljudi svakodnevno bore za goli opstanak i da uopšte imaju neku hranu,to je nemoguća misija.Kada se dugo borite za opstanak,jedan broj ljudi popusti i pada u depresiju,jer ne vidi izlaz iz situacije.Kao i uvek cela stvar ide od vrha po sledećem rasporedu - loša i korumpirana vlast vodi lošu ekonomsku politiku,što dovodi do velikog siromaštva u zemlji,a koje dramatično utiče na psihičko i fizičko stanje ljudi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља