недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:32
ФИЛАТЕЛИЈА

У част Антона Коха и Владимира Димитријевича Ласкарева

Пригодно филателистичко издање Наука састоји се од четири марке, номиналних вредности 23 динара и два ФДЦ коверта, штампано је у тиражу од 15.000 примерака, а у оптицају је од 10. јула
понедељак, 23.07.2018. у 20:00
(Фото:Пошта Србије)

Сто седамдесет пет година од рођења Антона Коха
Антон Кох (Сомбор, 7. 1. 1843 – Будимпешта, 8. 2. 1927), након завршетка студија у Пешти, од 1869. постаје сарадник геолошког института у Пешти и одлази на усавршавања у Беч и Бон (1869–1970). У Клужу је 1872. изабран за професора геологије и минералогије, а 1895. изабран је за академика и прелази у Будимпешту, где као професор геологије и палеонтологије наставља свој рад. Од 1864. почиње да анализира трахите и води геолошка истраживања Фрушке горе. Тема његове приступне беседе Мађарској академији наука била је геологија Фрушке горе (представља прву монографију и геолошку карту Фрушке горе). Његов научни опус се огледа на више поља: саставио је преглед минерала Трансилваније (1885), обрадио терцијар Трансилванијског басена (1894, 1900), бавио се анализом соли, документовано пратио земљотресе и анализирао метеорите Трансилваније; проучавао је геологију Пилиша и Вишеградске горе. Последњих година свог живота истраживања је усмерио на палеонтологију и историју геологије. У његову част, 34 фосила имају његово презиме.

Стручна сарадња: др Тивадар Гаудењи, секретар Секције за историју геологије Српског геолошког друштва

Сто педесет година од рођења Владимира Димитријевича Ласкарева
Владимир Д. Ласкарев (Бирјуч, Русија, 26. јун 1868 – Београд, 10. април 1954), геолог и минералог, завршио је Универзитет у Одеси, специјализацију у Бечу и магистрирао у Одеси 1903. Докторску дисертацију одбранио је 1916. у Кијеву. Радио је као професор геологије на Универзитету у Одеси, а у Београд је дошао 1920. као већ познати стручњак са богатим искуством које је стекао обилазећи бројне геолошке локалитете Европе. Предавао је палеонтологију на Београдском универзитету. Главна област проучавања Ласкарева била је стратиграфија неогена и квартара. Руководио је израдом детаљне геолошке карте околине Београда. Увео је термин „Паратетис” у геолошку литературу и праксу. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1932. године, а прави 1947. Од 1948. био је редовни члан Српске академије наука. Био је управник новоствореног Геолошког института Српске академије наука (1947), почасни члан Минералошког друштва у Петрограду, члан Волинског друштва природњака и Дњестровског друштва природњака.

Стручна сарадња: Српска академија наука и уметности

Уметничка обрада: Анамари Бањац, академски сликар


Коментари0
193c7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља