уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:10

Скулптурама скидам кожу

Рад уметнице Иване Башић њујоршки Витни музеј уврстио у своју сталну колекцију, а у Београду отворена њена изложба у галерији „Новембар”
Аутор: Мирјана Сретеновићнедеља, 22.07.2018. у 22:25
Рад Иване Башић „Belay my light, the ground is gone” (Фото La Panacee)

Уметница Ивана Башић осам година живи у Њујорку и њени радови добијају међународно признање које јој одају најпознатији светски кустоси и институције савремене уметности због јединственог приступа фигурацији, материјалима и сложеним процесима које користи у својој продукцији.

Њен рад „Сома” је, уз радове највећих савремених уметника 2016, представљен на изложби „Dreamlands” у њујоршком Витни музеју америчке уметности, који га је и откупио и уврстио у своју сталну колекцију. Потом излаже у Њујорку (Hessel Museum и галеријама Andrea Rosen, Lules&King, Kate Werble), у Паризу (Galerie Pact), Лондону (Annka Kultys), Фрајбургу (Kunstverein Freiburg), Мајамију (Nina Johnson), Берлину (Gillmeier&Rech), Барселони (Nogueras Blanchard), Лос Анђелесу (Martos Gallery), Стокхолму (Loyal), Ваомингу, Канзасу, Шангају.

Прошле године Ивана добија понуду за самосталну изложбу у једној од најпрестижнијих галерија на свету „Марлборо”, са седиштима у Њујорку и Лондону, која је представљала култне уметнике као што су Марк Ротко, Лусијан Фројд, Хенри Матис, Рене Магрит, Тони Матели.

Ова уметница ће учествовати на овогодишњем Октобарском салону, а у галерији „Новембар” (Курсулина 22) до 30. јула траје њена прва београдска самостална изложба „Без тла” на којој видимо скулптуре вајане у глини, моделиране у силикону и одливене у воску, са елементима алабастера, дуваног стакла и нерђајућег челика.

Говорећи о видео-раду „Сома”, уметница истиче да је реч о дигиталном аватар-телу које је направљено од њене скениране коже и тела.

‒ Тржиште дигиталних тела је доживело праву експлозију и све више филмова и реклама користи ову врсту технолошке замене за глумце јер је то знатно брже и једноставније. Та апстрактна тела су већином без референце на реалне људе и идентитете, због обзира према приватности којом је дигитална култура опседнута. Мој циљ је био да насупрот томе направим сопствено дигитално тело које је повезано са мојим реалним идентитетом, не би ли кроз његову неограничену онлајн употребу испровоцирала расцеп између сопственог идентитета и тела које га представља. Како је читава реалност базирана на сингуларности тела и јединственом телу које представља тај идентитет, умножавањем мог тела, без мог личног учешћа у томе, желела сам да понудим алтернативни модел анонимности који се рађа управо из безграничне мултипликације ‒ каже Ивана Башић (32), која је након студија графичког дизајна на Мегатренду, мастер из дигиталне технологије завршила на Њујоршком универзитету.

‒ Занима ме та танка линија између постојања и нестајања. Ми смо садржани у материји, али нисмо само материја и овај конфликт је нешто што се прожима кроз све аспекте реалности. Из тог разлога скулптурама скидам кожу и откривам оно испод ње, материју која је временски ограничена. Често се осећам као да копам по тајнама универзума, у потрази за алтернативним сценаријом од коначности смрти и нестајања, а неке од алтернатива су метаморфозе материје кроз које пролази дигитално тело, код којег се кичма лагано савија уназад, ван граница могућег, глава упада у стомак кроз који пролазе и руке, тело се проширује јер нема границе физичке ни временске. Оно је вечно и настоји да постоји упркос материји.

Ивана је неколико година упознавала њујоршку уметничку сцену. Ако радите сами у студију, каже, то није принцип којим се иде, јер је Њујорк „препун људи међу којима сви сматрају да заслужују успех, а сцена је изузетно елитистичка, херметична и не занимају је нови људи”.

Ивана Башић (Фото Tiffany Nicholson)

‒ До шест поподне радим као директор дигиталног дизајна у једној компанији, а када припремам радове од седам увече до три ујутру месецима радим у студију. Начин на који ја функционишем је за већину људи чак и овде превелика жртва, али ако имате визију и упорност, и спремни сте да уложите безграничан рад, то је све што је битно и резултати се материјализују без изузетка ‒ наводи наша саговорница.

Истиче да се на тамошњој сцени може видети све: од постинтернет уметности (инспирисане дигиталном естетиком), па све до конзервативног фигуративног сликарства као контрареакције на то.

‒ Успех зависи од много фактора, а један од битнијих је социјално позиционирање и успостављање контаката и то ми је једно од најтежих сазнања. Квалитет се подразумева, али можете да се попнете до врха захваљујући контактима чак и ако нема квалитета, али то најчешће не траје дуго. Многи одустану, али уколико желите тамо да стварате, морате да прихватите да су то околности и да се борите за свој простор, ако верујете у свој рад. Њујорк ме је натерао да превазиђем много својих блокада ‒ каже Ивана Башић, која није пристала да је заступа само једна галерија јер тиме, сматра, елиминише све веће могућности које могу да дођу. Ради са неколико њих, а матична јој је „Марлборо”.

Помиње и да треба времена док рад не постане самоодржив, јер су продукције попут њене веома скупе. Захтевају много сати ручног рада, велики број асистената, као и скупе материјале. Али, све иде својим током, каже Ивана која са жаром и ведрином прича о својим плановима. Никола Бурио, некада кустос Тејт галерије и један од оснивача „Palais de Tokyo” у Паризу, из чијих је књига учила на факултету, дао јој је неограничени буџет за продукцију рада „Belay my light, the ground is gone” у Центру савремене уметности у Монпељеу 2018. и писао је о њеном раду у свом последњем теоријском тексту по називом „Молекуларна револуција”.

‒ Срећна сам што напокон могу да донесем своје радове кући у Србију. У свим интервјуима ме питају о нашем идентитету и о томе одакле долазим. У Њујорку сам Београђанка и покушавам да нас представљам у најбољем могућем светлу на сцени савремене уметности ‒ каже Ивана Башић.


Коментари0
277bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља