уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:26

Три услова за почасне докторате

На Универзитету у Београду ово признање може да добије неко ко је дао значајан допринос развоју светске науке и сарађује са универзитетским установама (држи предавања, прима студенте и сараднике), а трећи критеријум је да је личност без моралних преступа – каже проф. др Живослав Тешић, председник Комисије за универзитетска признања
Аутор: Бранислав Радивојшанедеља, 22.07.2018. у 21:25
Додела почасног доктората БУ америчком професору Мајклу Волцеру изазвала је бурне реакције због његове подршке НАТО бомбардовању Југославије (Фото ФПН)

На последњој седници пред летњи одмор Сенат Универзитета у Београду донео је одлуку о избору Тимотија Вилијамсона, Џудит Батлер и митрополита др Илариона Алфејева за почасне докторе овог универзитета. Одлука је у јавности прошла готово незапажено јер одлуке о почасним докторатима, ако је реч о мање познатим личностима, ширу јавност не интересују. С друге стране, јавност се веома заинтересује за ове одлуке ако су по нечему спорне, као што је био случај с почасним докторатом америчког професора Мајкла Волцера 2010. године.

Тадашњи Сенат Универзитета у Београду поверовао је предлагачу да је реч о „критичком интелектуалцу и борцу за социјалну правду”, да би се касније испоставило да се исти човек 1999. залагао за „хуманитарну интервенцију” НАТО-а у Југославији.

То је изазвало буру незадовољства у овдашњој јавности, а више од стотину професора универзитета упутило је петицију за опозив донете одлуке. Међутим, Мајкл Волцер је остао почасни доктор београдског универзитета.

Како се после овог пропуста Универзитет у Београду чува од сличних изненађења?

Проректор Живослав Тешић, актуелни председник Комисије за универзитетска признања, каже да Сенат усваја предлоге који су веома добро образложени, а предложени кандидати морају да буду личности: које су дале значајан допринос развоју светске науке, које су у блиској вези с неком од установа Универзитета у Београду (држали предавања, примали студенте и сараднике), академске личности, без моралних преступа.

У вези с овим трећим условом професор Тешић помиње једну неуспешну кандидатуру, и то научника који је био и пред доделом Нобелове награде: давао је неке „мачо” изјаве о женама и одмах је скинут с листе предлога.

На основу списка почасних доктора наука очигледно је и то да се Универзитет у Београду последњих година оријентише искључиво на странце, претежно из водећих западних земаља и Русије. Оријентише се искључиво на научнике, као и остали наши велики универзитети (Ниш, Нови Сад, Крагујевац), за разлику од универзитета у неким другим земљама.

Последњи случај доделе почасног доктората државнику у Београду догодио се 2011 – реч је о признању Владимиру Путину. Годину пре тога почаст је припала Франку Фратинију, тадашњем министру спољних послова Италије, али је овај вид наклоности политичарима, кад је о почасним докторатима реч, у Србији напуштен, за разлику од прошлих деценија, када су почасни докторати државницима често додељивани. Рецимо, од 1954. до 1965. године Универзитет у Београду је доделио само пет оваквих признања, од којих једино Павле Савић није био државник (остали: Џелал Бајар –Турска, У Ну – Бурма, Ахмед Сукарно – Индонезија, Георгијус Папандреу – Грчка). Наравно, признање је додељено и Титу (1971).

Некада, пак, није реч о државницима, него о познатим интелектуалцима који су у кризним временима стали на страну наше земље и, као вид захвалности, уследила је одлука о почасном докторату. Тако је Ремзи Кларк, некадашњи амерички министар правде, 1999. године проглашен за почасног доктора Универзитета у Београду јер се противио бомбардовању Југославије, док је британски писац Харолд Пинтер, као осведочени противник употребе америчке војне силе, добио исто признање крагујевачког универзитета.

Проф. др Бранка Ковачевића, ректора Универзитета у Београду у време када су донете одлуке о почасном докторату Франка Фратинија и Владимира Путина, али и Мајкла Волцера, питамо за појединости у вези са овим одлукама. Каже да треба имати у виду и бар неке тадашње околности. Подсећа да је Фратини професор Универзитета у Милану, а да је веома заслужан за укидање виза ЕУ (2009) нашим грађанима, али и научним радницима. Кад је о Путиновом почасном докторату реч, Конференција свих 18 универзитета, што државних, што приватних, гласала је за ту одлуку. Путину, међутим, почасни докторат (још) није уручен, јер је за ту свечаност резервисана једино зграда (београдског) Ректората, а када је руски председник био у Београду, за то једноставно није било времена.

Најзад, професор Ковачевић објашњава и то како је заговорник војне интервенције у Југославији проф. Мајкл Волцер постао почасни доктор нашег највећег универзитета. Предложила га је надлежна комисија, пре тога ФПН. Волцер је предлог прихватио, а Сенат није сумњао у наводе комисије. Тек кад је донета одлука сви су сазнали за Волцеров став према агресији НАТО-а. Али, он је већ дошао у Београд, с породицом, и наравно да је церемонија доделе доктората протекла на уобичајен начин.

Политичке побуде

Члан Председништва БиХ и председник ХДЗ-а Босне и Херцеговине Драган Човић изабран је крајем маја за почасног доктора Свеучилишта у Загребу, али 12 чланова Сената било је уздржано, а пет је било против ове одлуке. Тим поводом професорка Филозофског факултета у Загребу Ђурђица Чилић навела је између осталог да су међу почасним докторима „и они који су то признање добили због политичког опортунитета или конјуктурних процеса међусобног оснаживања тренутно утицајних политичких фигура унутар Хрватске или између Хрватске и других земаља”. Оцена је несумњиво општеважећа и примењива, мање или више, и на друге земље и универзитете.


Коментари3
b7a6f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
Ne treba dodjeljivati tzv pocasne doktorate. Uostalom, Broza niko ne moze dostici.
М. Обрад Симовић
Било би важно да се зна ко је у име ФПН образложио предлог за додељивање признања Мајклу Волцеру.
Sreten Bozic -Wongar
U knjizi OPTUZUJEM ,izdanje Knizevnika Srbije 2000g ; Momo Dimic je na 773 stranica opisao reakciju umetnika iz celog sveta koji su osudili zlocin prema Srbima. Knjiga bi trebala biti obavezna lektira za Senat Univerziteta u Beogradu .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља