петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06
КАДРОВСКЕ ПРОМЕНЕ У СРПСКОЈ ДИПЛОМАТИЈИ

Отправница послова у Лондону – нова амбасадорка у Паризу

Очекивало се да ће до промене у мисији при Унеску доћи и раније, јер је Дарко Танасковић још у марту поднео захтев за своје разрешење, објашњавајући то „превасходно личним разлозима”
Аутор: Јелена Церовинанедеља, 22.07.2018. у 22:00
(Фото Д. Козомара / Пиксабеј)

Србија би, како „Политика” незванично сазнаје, ускоро могла да добије новог амбасадора у Паризу. За то место већ је виђена досадашња отправница послова амбасаде у Лондону Наташа Марић. Она би на челу овог дипломатско-конзуларног представништва требало да замени досадашњег амбасадора Рајка Ристића. Њему је још у априлу прошле године истекао амбасадорски мандат од четири године. Питање је, међутим, да ли би још било тражено ново кадровско решење да Ристић није, уз директора Културног центра у Паризу Радослава Павловића, био актер дипломатског скандала. Њих двојица су, подсетимо, априла ове године дошли у сукоб који је претио да прерасте и у физички обрачун, због чега је Ивица Дачић у Француску упутио двојицу својих изасланика, Ивицу Тончева и Вељка Одаловића, како би испитали актере инцидента.

Министар спољних послова је тада најавио и да ће до краја априла бити позната судбина Ристића и Павловића. У дипломатским круговима незванично се може чути да би требало да буде замењен и Павловић, који је постављен средином прошле године. Али у Паризу долази до још једне промене. Уместо Дарка Танасковића на челу мисије Србије при Унеску, како нам је потврђено, биће Тамара Растовац, помоћник министра спољних послова и шеф Сектора за билатералну сарадњу. Она је друга особа која с овог места одлази у дипломатску службу, после Горана Алексића (чија је, иначе, заменица била), а који је прошле године постао амбасадор у Риму.

Очекивало се да ће до промене у мисији при Унеску доћи и раније, јер је Танасковић још у марту поднео захтев за разрешење с дужности, објашњавајући то „превасходно личним разлозима”. У Београд се, како сазнајемо, враћа до краја лета. Влада је одлуку о његовом именовању донела у септембру 2014. а на дужност је ступио у фебруару 2015. године. Од када је у Паризу Танасковић је с МСП-ом и Владом Србије успешно извојевао битку и спречио да Приштина добије довољан број гласова за учлањење у Унеско. Према писању неких медија, није било лако наћи замену за Танасковића и зато се његов боравак у Паризу одужио. Нова амбасадорка се, такође, бавила Унеском и зато је избор пао баш на њу.

Србија већ пуних годину дана нема ни амбасадора у Великој Британији. Почетком августа прошле године, председник Александар Вучић опозвао је амбасадора Огњена Прибићевића, шест месеци пре него што му је и формално истицао мандат, пошто је на дужност ступио у фебруару 2014. године. Званичног образложења није било, осим позивања на члан Устава у коме стоји да председник „поставља и опозива указом амбасадоре на основу предлога владе”. У министарству су то објаснили као део „стандардне процедуре”, јер Прибићевићу истиче мандат.

У пракси се најчешће дешава да „стари” амбасадор остаје до именовања новог, поготово када је реч о тако важном центру као што је Лондон. Два месеца пре опозива Прибићевић се нашао на ступцима енглеских, а потом и српских таблоида због тога што се, како су писали, жалио тамошњем Министарству спољних послова, јер су његове прве комшије у ексклузивном делу Лондона намеравале да надзидају кућу и тако угрозе његову приватност. Прибићевића ће у Лондону, како нам је потврђено, наследити Александра Јоксимовић, која је од 2001. до 2004. била помоћник министра спољних послова Горана Свилановића, задужена за информисање, штампу и културу.

За сада је извесно и да у дипломатској кадровској вртешци више нема места за Радета Дропца, амбасадора у Мађарској, који је, иначе, већ стекао услов за пензију. На његово место, како нам је потврђено, долази Иван Тодоров, високи званичник БИА.

До ових промена не може доћи тако брзо. Пошто се одреди личност која се шаље у дипломатску службу, следи низ формалних процедура. Предлог се најпре упућује Одбору за спољне послове Владе Србије и Секретаријату за законодавство. По добијању позитивне оцене, формулише се предлог за владу. Затим, влада заказује седницу на којој доноси одлуку да је неко кандидат за амбасадора, а та одлука носи печат поверљивости. Затим се тражи агреман земље примаоца и када се он добије, предлог иде код председника државе који потписује указ о постављењу и акредитивно писмо.

Последњи чин је објављивање у „Службеном гласнику”, после чега неко и званично постаје амбасадор. У појединим случајевима се дешавало да се агреман за неког од предложених чека и по неколико месеци. То би земљи која шаље такву личност требало да буде јасан сигнал да нађе другог кандидата. Дешавало се, међутим, и у случајевима неких актуелних амбасадора, да Београд упркос упорном ћутању земље домаћина, није одустајао од свог предлога, па је на крају добијен агреман.

Отправници послова у осам амбасада

У осам амбасада, од 69, колико их Београд има широм света, тренутно су уместо амбасадора отправници послова. Осим Велике Британије, такав је случај и са Азербејџаном, Аустријом, Босном и Херцеговином, Етиопијом, Замбијом, Либијом и Сиријом. Министарство спољних послова једном годишње расписује интерни конкурс за попуну упражњених радних места у дипломатским мисијама. Тренутно у ДКП-у има око 500 људи, а сваке године се више од њих сто врати у земљу. Конкурс се расписује најчешће у пролеће, а већ током лета изаберу они који ће ићи у иностранство. Они се затим спремају за службу, бране тезе и с јесени одлазе на нове дужности.


Коментари5
89510
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош
Избор дипломатског особља је веома сложен, а њихово школовање је скупо и дуготрајно. Због тога треба постављати дипломате од каријере. Не може добар писац или добар управник Народног позоришта, само због тога што је 9. марта 1991. године отворила терасу, да постане амбасадор. Није лако у данашњем свету бити добар дипломата. Поготову када долази из "проказане" земље као што је Србија. А то су нам урадиле управо стране дипломате, од којих ми зазиремо и плашимо их се.
Kosta Jeremic
Dobro ljudi KADA cemo i mi ovde u Londonu da KONACNO dobijemo pristojnog, uljudnog i bar sa malo manira ambasadora da nas predstavlja ovde?
Роксанда
Имали сте Владету Јанковића, а сви и пре, али и после, су били... А како видим, тешко да има шансе да поново буде постављен неко сличног калибра.
Препоручујем 5
Mirko
Danas starlete i kafanski pevaci.
dr Slobodan Devic
Nekada su srpkis ambasadori bili dokazani intelektualci; a danas? Zato i jesmo tu gde smo ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља