Министар у оставци за заједнице и повратак у косовској влади Далибор Јевтић затражио је данас, на 19-годишњицу убиства 14 жеталаца у Старом Грацку, од представника привремених власти у Приштини да поново отворе истрагу о том случају. Каже да су истина и правда најмања утеха за породице страдалих.

„Најмање што могу да учине за њих они који нису обезбедили мир и који су одговорни за оно што се дешавало је да поновним отварањем истраге стигнемо до правде и истине”, рекао је Јевтић на јучерашњем помену убијеним жетеоцима.

Мештанима Старог Грацког и, како је рекао, свим Србима је захвалио на упорности да „останемо и опстанемо” на овим просторима и додао да је то “највећи ударац који задајемо онима који су имали другачије циљеве”.

„И данас, 19 година након убиства 14 жеталаца постављамо исто питање као и свих ових година уназад. Постављамо питање када ће да дођу и да нас погледају у очи и кажу ко их је убио”, рекао је Јевтић.

Осим злочина у Старом Грацком, албански терористи су осим више етничких убистава извршили и неколико терористичких аката за које нико није одговарао и које је судско веће Еулекса затворило истраге.

Најпознатији злочин догодио се у Подујеву у фебруару 2001. када је на аутобус „Ниш експреса” извршен бомбашки напад. Тада је на лицу места, живот изгубило десеторо Срба, док је четрдесетак путника задобило лакше или теже повреде. Убрзо после напада, још двоје Срба је подлегло повредама задобијеним у експлозији.

Један од главних осумњичених за напад, косовски Албанац Фљорим Ејупи, после хапшења од стране Унмика, је побегао из војног затвора у америчкој бази Бондстил, да би 2004. године био поново ухапшен у Тирани. Касније га је судско веће Еулекса ослободило оптужбе услед недостатка доказа.

Ни злочин у Гораждевцу у августу 2003. године није решен када је убијено двоје српске деце, а рањено четворо. Убијене дечаке покосио је рафал док су се купали у реци Бистрици. Истрага злочина у Гораждевцу ни до данашњег дана није се померила са места.

Етнички мотивисана убиства Срба на Косову и Метохији су била уобичајена после Другог светског рата, а претворила су се у масакре и терористичке акте такозване ОВК крајем деведесетих година. Напади на Србе настављени су и после доласка међународне мисије, после Резолуције Савета безбедности 1244, иако је тада у покрајини било око 50.000 мировњака.

Генерални секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић каже да је радна група за истраживање злочина тзв. ОВК на КиМ претресла архиве, радила са онима који су били у поседу било каквих информација и направила неколико важних и вредних докумената, који ће, када буде нађен механизам за њихову размену са Специјалним тужилаштвом, бити у „озбиљној функцији доказивања злочина који су почињени на простору КиМ”.

Одаловић, иначе члан те радне групе, за РТС је рекао да су урађене „три велике ствари”, а прва је да је демаскирана командна структура тзв. ОВК до последњих организационих јединица и направљена директна веза појединаца из те структуре са злочинима који су се конкретно десили.

„Обрадили смо две зоне у којима је било највише злочина, Дукађини и Дреница. И осталих пет зона ће бити обрађене врло брзо”, каже Одаловић.

Како је навео, прикупили су из разних извора податке, укључујући и међународне изворе али и приказали документа која говоре да су 1998. и 1999. међународни представници имали информације о злочинима који су се дешавали, као и да су имали пуно трагова.

„Много је докумената који имају ознаку поверљивости, а добијени су из извора који у овом тренутку нису били спремни да их поделе са јавношћу. Али, то су докази и чињенице изузетно вредне”, нагласио је Одаловић и навео да је та база за многе међународне званичнике непријатно сведочанство.