среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Бисте српских великана у Плиски

Спомен-обележја Вуку Караџићу, Браниславу Нушићу и Иви Андрићу биће постављена у бугарском граду 27. јула
Аутор: Мирјана Сретеновићпонедељак, 23.07.2018. у 22:00
Биста Бранислава Нушића, рад Катарине Трипковић

У Дворишту ћирилице, јединственом културно-историјском комплексу у бугарском граду Плиски, које је осмишљено тако да у једном дворишту окупи све државе чије је писмо ћирилично, 27. јула биће постављене бисте српских великана Вука Караџића, Бранислава Нушића и Иве Андрића.

Овај својеврсни храм писма осмислио је Карен Алексањан, Јермен из Јеревана, филолог познат као поборник очувања хришћанских вредности, који већ 20 година живи у Бугарској. Он је дошао на идеју да 12 јерменских вајара изради слова у боји цигле, висине око два метра, у част ћирилице, коју у свету користи приближно 300 милиона људи. Ту се убрајају Словени из југоисточне Европе, Руси, Украјинци, Белоруси, Монголи и народи с угро-финским језицима који су некада припадали СССР-у.

Бугарска је тренутно једина земља ЕУ у којој се користи ћирилично писмо, изјавио је за бугарски радио Карен Алексањан, додајући да је одлучио да овај музеј на отвореном буде у Плиски, првој бугарској престоници. Ту је направљена галерија где су бугарски уметници осликали историјат ћирилице, теме из Житија Св. Климента Охридског, које су израдили Иван Узунов, Михаела Михајлова и Валентин Голешев.

У Дворишту ћирилице крајем године ђаци из разних градова Бугарске добијају сведочанства о завршеном првом разреду, а ове године двориште је било домаћин 10. међународног фестивала поезије „Словенски загрљај”, где су песници из земаља у којима се користи ћирилица рецитовали своја дела.

Замишљено је да свака држава која користи ћирилицу добије свој дан када ће бити постављене бисте њихових писаца. Бисту Вука Караџића урадила је Убавка Тончев из Бугарске, иначе српског порекла, Андрићеву Зоран Кузмановић, а Нушићеву млада вајарка Катарина Трипковић.

‒ Њихова комисија предложила ми је да представљам Србију. Дали су уметницима могућност да изаберу чију ће бисту радити и ја сам се одлучила за Нушића, чија дела много волим ‒ каже Катарина Трипковић, чијих је 16 скулптура ове године било изложено на изложби „Истина о Јасеновцу – право на незаборав” у згради Уједињених нација у Њујорку.

Катарина Трипковић је ове године извајала и бисту Мухамеда Алија Џине, оснивача Пакистана, која је постављена у амбасади Пакистана у Београду, 2017. споменик у бронзи Милану Тепићу у Београду и попрсје у бронзи младића Тибора Церне у Дебељачи, а 2015. споменик посвећен страдалој деци у НАТО бомбардовању – фигуру у бронзи Милице Ракић у Ташмајданском парку.

Постављању скулптуре Нушића у Бугарској присуствоваће и Небојша Нушић, управитељ Нушић фондације, основане 2013. године. Ове године навршава се 80 година од смрти овог писца. Његови потомци одлучили су да породични стан у Мајке Јевросиме 21 у Београду буде место окупљања и неговања баштине Бранислава Нушића и у овом салонцу се сваке године одржава све више активности.

– Имали смо много снова и идеја, а сада идеје прелазе у дела и надамо се да ћемо још много тога постићи ‒ каже Небојша Нушић, коме је познати писац прадеда-стриц.

У Сокобањи ће, како најављује, у другој половини године бити одржан фестивал „Нушићеви хајдуци”, на којем ће у едукативним програмима учествовати пет школа које носе Нушићево име. Писац је у ову ваздушну бању одлазио на опоравак пошто је био страствени пушач и он је сковао слоган „Сокобања, Соко град ‒ дођеш стар, одеш млад”.

Ове године су одржани „Нушићеви дани” у Смедереву, а у галерији Народног позоришта у Београду приређена изложба „Сва лица српског дипломате Нушића”, потом и премијера „Ожалошћене породице” у режији Јагоша Марковића.

‒ У плану је „Нушићијада” у Ивањици, где постоји идеја да се подигне споменик Нушићу. Са Филолошким факултетом урадићемо систематизацију свих Нушићевих превода. Да цитирам професора Рашка Јовановића: Британци имају Шекспира, Французи Молијера, а ми Нушића ‒ наводи Небојша Нушић.

Фондација је организовала научну трибину „Нушићеве паралеле”, а у плану је и скуп у организацији са Удружењем драмских писаца, где би се сагледало како Нушићево дело редитељи читају у садашњем тренутку. Предстоји и изложба Нушићевих биста. Пишчеву бисту у „Цвијети Зузорић” урадио је Сретен Стојановић, споменик на Тргу републике Зоран Ивановић, бисту испред основне школе „Бранислав Нушић” у Заплањској улици у Београду Градимир Алексић. Бисте које се налазе у Фондацији урадили су Борис Дехељан, Синиша Новески и Душан Русалић.


Коментари9
4495f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
ОДГОВОР КОСТИ. -- Реч "најсавршеније писмо" су оцене неких и страних истраживача. А сагласан сам да савршеност писма није одлучујућа за трајање и употребу једног писма. Ви, међутим, кажете: "Потребно им је само поштовање сопствне културне баштине." То јесте тачно, али ни то није довољно да живи једно писмо. Политика комуниста натерала је српске лингвисте после 1954. да преко манипулација и обмана, као што је "равноправност писама" и "богатство двоазбучја само за писање свог језика код Срба, уз практичну отворену фаворизацију латинице од власти, сузбило је српску азбуку и практично је уништило 90 одсто у језику Срба. Треба схватити да сада није могуће никаквим другим мерама оживети и (са)чувати српско писмо осим нормирања и језика Срба на једном писму, како су то урадили лингвисти у свим језицима народа Европе. То је једини начин да се Срби врате себи и свом миленијумском националном писму и ћириличком идентитету. Не уради ли се тако, ћирилица ће бити за коју деценију замењена у Срба.
Коста
Слажем се да је ћирилица смишљено и срамотно потиснута, да су се Срби отуђили од свог идентитета и одрекли своје баштине, али то не значи да апсурд типа "најсавршенје писмо" прави смисла -- апсурд је апсурд. Био би апсурд и да су рекли само "савршено писмо", јер ни то није тачно, а није ни важно! Оправдање да се српски пише ћирилицом не треба апсурдне аргументе, били они домаћи или страни.
Препоручујем 1
Драгољуб Збиљић
Хвала Бане за лепе речи. И да ћирилица није најсавршенија, њоме свакако треба да пишу Срби. Међутим, реч "најсавршеније"није апсурдна јер је баш таква оцена и страних истраживача вредности српске ћирилице од немачких, енглеских и јапанских истраживача. Ако они закључују да је српска ћирилица у неким елементима "најсавршеније писмо", зашто то не бисмо спомињали?
Коста
Извините, поштовани г. Збиљићу, израз "најсавршенији" је АПСОЛУТНО апсурдан. Ако је нешто "савршено" онда не може бити савршеније од савршенства! Израз савршен значи "завршен", или "свршен", "готов", "перфектан", "непромењив", итд. и не могу му се додавати условни модифокатори типа супериоритета или инфериоритета. Погрешно схватање израза обавезно води у погрешне закључке. И поред наводног савршенства, Вукова азбука није помогла да Срби имају савршену описмењеност у свету, или да имају савршени правопис. Србима није потребна савршена азбука да би пислаи својим писмом. Потребно им је само поштовање сопствне културне башптине.
Препоручујем 1
Бранислав Станојловић
Он НИЈЕ ни мој имењак ни Србин. Звао се Алкибиадес Нуша и био је Цинцарин.
Vladija Sarac
Kakve to veze ima sto je bio Cincarin? Srbinom se kazivao, na srpskom je pisao dela koja se i danas rado citaju, povukao se sa srpskom vojskom preko Albanije, i sin jedinac mu je poginuo u Prvom svetskom ratu kao srpski vojnik. Uradio je za Srbiju vise nego izvesni Branislav Stanojlovic. Hocemo li prestati da citamo "Politku" zato sto su je osnovala braca Ribnikar?
Препоручујем 23
Stefan Petkovic
Zar nije Bugarima i Jermenima javljeno, pre svega iz drugosrbijanskog Beograda, da je cirilica fasisticko pismo koju koriste glupi, ruzni, neoprani divljaci koji glasaju za sovinisticke stranke i da s cirilicom nije dozvoljen ulazak u EU? Inace, spominjati Andrica bez Njegosa moz samo neupucen, jer veliki Andric je nastavljac jos veceg Njegosa.
Драгољуб Збиљић
На жалост, ниј наведено да ли се и Србија још рачуна у ћириличку земљу. По историји, традицији и у стварности Србија је била ћириличка земља а Срби народ који користи ћириличко писмо све негде до 1954. године. Тада је почела смишљена фаворизација хрватске латинице у Србији и већ крајем седамдесетих година 20. века Србија и српски народ су већински полатиничени, тако да данас у Србији и међу Србима сачувано је тек неважних десетак процената ћирилице у српском језику. Тако је, практично, данас српски народ изгубио свој ћирилички идентитет у 90 процената. То је полатиничење Срба била вишевековна идеја католичких земаља, посебно Ватикана и Аустроугарске. Та је идеја била спроведена једино код Срба католика и они су касније асимиловни у Хрвате. А већинско полатиничење Срба и Србије изведено је трек касније , у 20. веку смишљеним поступцима комунитистичке власти уз помоћ српских лингвиста сербокроатиста. Тако су Срби изгубили свој идентитет у ћирилици, најсавршенијем писму на свету.
Бане
ЋИТИЛИЦА СЕ ПИШЕ СРЦЕМ!!! ...а реч "најсавршеније" је апсурдна :)) Срдачан поздрав за Г-дина Збиљића, једног од великих садашњих бораца за очување и оживљавање редовног коришћења ћирилице међу Србима.
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља