четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:16

Благо је свуда око нас

Већ неколико година на то подсећа емисија Образовно-научног програма РТС-а, чији је аутор Невена Милић, потврђујући да цивилизацијски развој не подразумева почетак од нуле већ надградњу постојећих вредности
среда, 25.07.2018. у 08:00
Кућа краља Петра Карађорђевића у Београду (Фото Д. Јевремовић)

У времену у коме се прича о култури углавном своди на дефинисање већ познатих проблема и у коме се губи свест о значају личног, посебног напора, неопходно је и веће скретање пажње на заборављене или мање познате изузетне личности и њихова дела, на догађаје и појаве уграђене у темеље наше културе, сматра Невена Милић, новинар и уредник у Образовно-научном програму РТС-а. Већ неколико година, на то подсећа њена емисија „Београдско благо”.

Невена Милић (Фото РТС)

Невена Милић, која је завршила студије књижевности на Филолошком факултету, више од двадесет година запослена је у Радио-телевизији Србије. Каријеру је почела на Трећем каналу (1997), где је покренула „Беолетру”, „Читача”, „Сцене” и друге емисије. Водила је „Тајм аут”, „Култивисање”, аутор је серије емисија о културно-историјским споменицима на Косову и Метохији, „Фантастичне земље”, „Наносвета за почетнике”... Једно време радила је у Школској редакцији РТС-а и за РТС дигитал, а данас је уредник у Образовно-научном програму РТС-а.

Културне ризнице престонице

Минуле четири године истражује време и људе. За серију „Београдско благо” снимила је занимљиве приче о легатима Милоша Црњанског и Исидоре Секулић, о Народној библиотеци Србије, Музеју ваздухопловства, Врту добре наде, Музеју науке и технике, Астрономском опсерваторијуму на Звездари, београдској тврђави, Југословенској кинотеци, Авалском торњу, Музеју Николе Тесле, кући краља Петра и царским даровима Јосипа Броза Тита. Сада је то мала али вредна колекција, са више од двадесет телевизијских записа, и каже да ту неће стати. Већ припрема грађу за нове: о дому Јеврема Грујића, парку Ташмајдан, Косанчићевом венцу, Булевару краља Александра, Саборној цркви и најстаријем дрвећу у Београду.

– Све приче раслојавала сам као када расечемо лук па одвајамо његов део по део, до срца – сликовито нам описује  саговорница. – У једном слоју проналазила сам причу о човеку, у другом о друштву, у трећем о народу…  Много је тога стало, само је питање шта ће ко у томе да види, јер то су слојеви са различитим значењима. За мене је било  важно да схватимо колико смо сви ми повезани, колико смо сви заправо једно. Да чувамо наслеђе, оно што су нам оставили наши великани.

До сада су снимљене приче о легатима Милоша Црњанског и Исидоре Секулић, о Народној библиотеци Србије, Врту добре наде, Астрономском опсерваторијуму, београдској тврђави, Југословенској кинотеци, Авалском торњу, Музеју Николе Тесле, царским даровима Јосипа Броза Тита…

Београдско благо је свуда. У Народној библиотеци Србије данас је Легат Милоша Црњанског, а у Универзитетској „Светозар Марковић” Легат Исидоре Секулић. Један фото-апарат који се чува у Народној библиотеци открива шта је све Црњански волео, где је путовао, како је живео у Лондону. А кад вам отворе сеф Исидоре Секулић видећете брошеве, рачуне, листиће од пензије… Свашта. Упознаћете једну нову Исидору, скромну особу. Била је велика путница, прва жена академик у Србији, књижевница која је своје дело назвала „шаком шодера баченог у велике рупе наше некултуре” и овако размишљала: „Не може се више измишљати свет него се мора знати и свет и живот”.

Кућа краља Петра

Нашу саговорницу радује то што је кућа краља Петра данас савремени културни центар.

После Првог светског рата, краљ Петар се, озбиљно нарушеног здравља, уселио у ту вилу на Сењаку, коју је Министарство просвете узело у закуп од трговца Ђорђа Павловића, за месечну кирију од три хиљаде динара у сребру. Ту је живео сасвим скромно. У краљевој соби налазили су се кревет, сточић са умиваоником, ормар, лампа, краљева слика, сабља и лустер, а у библиотеци издања Српске књижевне задруге. Велики део времена проводио је на пространој тераси и у тишини врта. Након краљеве смрти  –  августа 1921. – управа двора откупила је кућу за потребе будућег музеја краља Петра.

Памти Медаковићев „дурбин”
„Ја сам увек гледао на живот као кад дурбином гледате  природу”, рекао ми је академик Дејан Медаковић. Све оне велике проблеме гледао сам кроз онај део дурбина који их удаљава, а оне ситне ствари кроз део који их приближава. После свих ових година сећам се тих његових речи. Добро је гледати на живот тако. Са академиком сам разговарала поводом објављивања његовог „Ефемериса”, тамо на почетку моје каријере – каже Невена Милић.

Од 1945. многе вредне стари, као и посмртна маска краља Петра, изнете су и однете у непознатом правцу. У старој вили остао је само кревет у коме је краљ умро, који се данас налази у Историјском музеју Србије. Кућа је претворена у основну школу, да би 1951. била напуштена и девастирана. У минулих осам година она је културни центар, а у меморијалној соби представљен је јединствен мозаик од стотину различитих фотографија које приказују краља и његову породицу.

– Живот треба поштовати у сваком облику, неговати га и чувати. Ако је нешто направљено онда допринесимо барем мало тиме што га нећемо уништити. Уживајмо у томе! – поручује Невена Милић.

Додаје да је наступило неко време ега, моћи, новца, али она верује да ћемо се вратити правим вредностима - доброти и љубави, пронаћи нови смисао, па тако и увећати богатство наше београдске ризнице.

Монтажер Јована Филиповић, која је јако посвећена, музички уредници Олга Капор и Владана Марковић, сарадници Ивана Троскота и Небојша Драгићевић, ми смо тим који ради, остварује идеје.

Триптих о кнезу Михаилу

Триптих о кнезу Михаилу Невена Милић ових дана снима три емисије о кнезу Михаилу. Прва ће говорити о њему као дипломати; друга је о Београду за време његове владавине, а трећа о Михаилу као поети, мушкарцу који је имао много несрећних, неостварених љубави и – о његовом убиству.

– Говориће филозофи, историчари, историчари уметности…, а ја сам поново ишчитала „Бездно” Светлане Велмар Јанковић у коме је писала о лику кнеза Михаила – каже Невена Милић. – Породица Обреновић поклонила је 1889. Великој школи имање и завештала да се на њему направи ботаничка башта Јевремовац. А ко данас размишља о поклањању свог имања? И то је београдско благо...


Коментари0
79a23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља