среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:33

Мина – женски соко

Поводом 190 година од рођења Мине Караџић, Светлана Матић, која у Бечу предаје БХС деци из дијаспоре, објавила је књигу о овој сликарки, рођеној у Аустрији
Аутор: Мирјана Сретеновићуторак, 24.07.2018. у 22:00
Мина Караџић на Словенском балу 1847. у Бечу, литографија Габријела Декера (Фотографија из књиге „Певам дању, певам ноћу”)
Светлана Матић (Фото лична архива)

Захваљујући иницијативи Српског културно и просвјетног друштва „Просвета” из Беча у овом граду постоји биста Вука Караџића, парк у знак сећања на Дијану Будисављевић, спомен-плоча Сави Мркаљу, а сада се предлаже и постављање спомен-плоче на згради где је живела сликарка Мина Караџић, поводом 190 година од њеног рођења. Светлана Матић из Беча, иначе потпредседница овог друштва, управо је на српском објавила књигу „Певам дању, певам ноћу – писма Мини Караџић” и тиме подсетила на заслуге које је имала кћерка Вука Караџића у грађењу културних веза између Аустрије и Србије.

– Мина Караџић је рођена 1828. у Бечу. С 15 година почела је да учи очев, српски језик, а потом се посветила учењу ликове уметности у Швајцарској, Француској, Италији и Немачкој. Насликала је портрет Бранка Радичевића, портрет Црногорца са капом, као и портрет девојке са виновом лозом који се сматра за један од најлепших у српском романтизму. Као полиглота који влада француским, немачким, енглеским, руским, италијанским и српским, водила је очеву кореспонденцију са културним посленицима тога времена – каже Светлана Матић.

Преводила је српске народне песме и приповетке на немачки и тај превод уступила аустријском песнику Лудвигу Франклу који их објављује у Бечу под називом „Гусле”. Са оцем и Енглескињом Лујзом Кер обишла је Србију и Лујзи уступила белешке, која потом објављује „Путовања по Србији”.

Како је кнез Милош Обреновић дошао на идеју да једном годишње окупи виђеније људе у Бечу на балу, тада је аустријски композитор Јохан Штраус Млађи, по кнежевом налогу, написао композицију „Српски кадрил”, први пут изведен 1847. на балу с више од 3.000 званица. Лепотица Мина Караџић водила је коло у српској ношњи.

О њеној лепоти сведочи и запис попа Вука Поповића из Котора: „За госпоју Мину овђе приповедају који су је гледали и чули говорити да је соко женски, да је бан од бана, да је лијепе нарави, да је сва наша, милостива и љубородна, пуна радости и милог разговора и ка јунак не марећи ни за кишу ни за вјетар да је по граду ишла и пењала се уз крше да обиђе и подари сироте Црногорке. Оне су је са прозора гледале и чудиле се која је оно што с попом Костом по онако рђавом времену трчи по граду, и пошто су обзнаниле да је наша, и мога највећега пријатеља кћер, прекорили су га многи домаћини што је није и код њих повео.”

Светлана Матић: Сада је хрватска амбасада у Бечу покренула иницијативу да се хрватски језик одвоји из БХС система и траже од родитеља да се њихова деца при упису у школу изјасне да говоре хрватским језиком и да желе да уче хрватски

– Из велике љубави према Алекси Вукомановићу, професору београдског Лицеја, Мина је променила веру. Након годину дана он умире и Мина остаје са сином Јанком који завршава Војну академију у Петрограду и јавља се за добровољца у српско-турском рату. Након Јанковог страдања у Русији, Мина се повлачи из јавног живота. Сахрањена је у Савинцу крај Горњег Милановца – подсећа наша саговорница.

Више од 20 година Светлана Матић живи у Бечу и као службеник аустријског Министарства просвете предаје БХС језик (бошњачки/хрватски/српски).

– Циљ друштва је очување српског језика и идентитета. Уз помоћ Управе за сарадњу са дијаспором већ пет година у оквиру друштва ради српска школа коју је ове године завршило 200 полазника, јер не желимо да нашој деци треба преводилац када дођу у Србију и разговарају са својим бакама и дедама. Министарству просвете Србије упутили смо апел да школу уврсти у своје допунске школе јер је недопустиво да не постоји школа на српском у Бечу где има више од 300.000 Срба – подсећа Светлана Матић.

Аустријски школски систем деци мигрантима нуди да уче свој матерњи језик од 22 понуђена језика. Деца са простора Југославије од 1992. уче БХС од првог до осмог разреда.

– На БХС часу морају да буду заступљена сва три језичка подручја. Кад на табли професор напише шаргарепа, мора да напише и мрква. Ако пише тека, мора да пише и свеска, и онда свако дете бележи своју варијанту. Сада је хрватска амбасада покренула иницијативу да се хрватски језик одвоји из БХС система и траже од родитеља да се њихова деца при упису у школу изјасне да говоре хрватским језиком и да желе да уче хрватски – истиче Светлана Матић.

Друштво „Просвјета” организује малу причаоницу за предшколски узраст, хор, новогодишњи концерт, разне трибине на којима су учествовали Матија Бећковић, Владимир Пиштало, Милисав Савић... На трибине позивају и аустријске интелектуалце, а овом приликом издваја историчара и слависту, др Волфганга Рорбаха, члана Европске академије наука и уметности, који је син Аустријанца Рудолфа и Јулије Поповић из Велике Плане.

– Србија очекује да дијаспора буде ту само када су избори и када је реч о дознакама. Ми разумемо ситуацију, волимо своју земљи и желимо да помогнемо али сматрамо да смо и ми део српства које треба озбиљније објединити – каже Светлана Матић, која је за пројекат „Недеља читања на матерњем језику” добила посебно одликовање Министарстава за образовање Аустрије. Награђена је и за педагошки рад у саветовалишту за децу са простора Југославије, која имају проблеме у понашању и учењу, у организацији Бечког школског савета.


Коментари5
a17d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko lopusina
Mina Karadzic je dobila austrijsko ime Vilhemina i krstena je u katolickoj crkvi. To je bio deo dogovora oca Vuka i majke Austrijanke, po kome su zenska deca bili katolici, a muska pravoslavci. Kasnije je Mina uzela pravoslavnu veru i srpsko ime. Sve to pise u knjizi g. Svetlane Matic i nista nije brizljivo sakriveno g. Srbo iz V. Britanije
Srba, Velika Britanija
Ako se ne krije, da li ste nasli neki clanak u Politici ili emisiju na TV, gde joj se krsno ime otvoreno pominje? A ako se otvoreno ne pominje, onda se krije.
Препоручујем 0
Srba, Velika Britanija
Vrlo brizljivo krijemo kako se Mina zaista zvala. Tek nedavno sam saznao njeno pravo ime - VILHELMINA.
Ljiljana Ljiljana
Majka joj je bila austrijanaka-nemica. Obicno majke daju imena zenskoj deci.
Препоручујем 3
marko lopusina
Poznajem rad g. Svetlane Matić, Beograđanke iz Beča. Profesore, društveni radnik, srpski lobista, umetnik. Takvih ljudi u srpskom rasejanju je jako mnogo. Jedan od njih je i Stane Ribič, prvak Udruženja Srba u Slovačkoj. i g. Svetlana i g. Stane svojim radom ostavljaju snažan srpski trag u tuđini. G. Ribič je Srbima u Slovačkoj obezbedio status nacionalne manjine. Nažalost, u otadžbini to nema ko da primeti, da podrži i da nagradi. U Upravi za dijasporu MIP-a postoji Nacionalna nagarda zaslužnim patriotama iz emigracije, odluke o nagradama su donesena, ali ih nadležni ne potpisuju. Ne zna se zašto MIP ne nagrađuje zalužne. Predlažem profesorku Svetlanu Matić i g. Staneta Ribiča za orden države Srbije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља