недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:59

Четири дорћолске комшинице на крову вишеспратнице

На кровној тераси Синиша Стефановић направио је малу оазу, искористио одбачене материјале и цвећем оплеменио простор. – За труд је добио специјалну награду у акцији „За зеленији Београд”
Аутор: Б. Васиљевићсреда, 25.07.2018. у 11:33
(Фото ЈКП „Зеленило Београд”)

(Фото: ЈКП „Зеленило Београд”На многим кровним терасама станари суше веш, на неким чувају старе и поломљене ствари, али има и оних кутака у граду где тераса на врху зграде представља праву зелену оазу и видиковац. Једна од малобројних уређених тераса смештена је на дорћолској вишеспратници. Са ње пуца поглед на Панчевачки мост и Гардош, а посетиоцу застане дах од веселих боја које су удахнуле живот сивом бетону и металној огради. Свега тога не би било да станар зграде Синиша Стефановић није засукао рукаве и укључио машту. Простор од седамдесетак квадрата претворио је у мали летњиковац који има и своје име – „Четири комшинице”. За свој труд ове године освојио је специјалну награду у акцији „За зеленији Београд” ЈКП „Зеленило Београд”.

– Зграда ове године пуни 40 година постојања, а како је простор на тераси био запуштен и сигурносна ограда зарђала, одлучио сам да га оплеменим. Позвао сам комшије на пиће. Одазвали су се станари из четири стана. Зато сам терасу и назвао „Четири комшинице” – прича Стефановић.

Комшинице и супруга су му помогле саветима и предлозима, али је он био главна радна снага.

– Офарбао сам бетонску и металну ограду, а предметима који би многи бацили удахнуо живот и у њих засадио цвеће. Са места где је било Ђачко купатило на ушћу Саве у Дунав, где сам се купао као дете, донео сам такозване наплавине. Реч је о деблима које је вода избацила. У њих сам засадио цвеће које се зове далматинска лепотица. Ово цвеће има ситне листиће и црвене цветове који су буквално прекрили овај део терасе. Са путовања сам донео неке предмете, старе више од сто година. Реч је о бакарним кантама које су Холанђани некад користили за преношење угља. Сада се у њима башкаре далматинске лепотице – прича Стефановић. У саксијама уз ограду расту црвене мушкатле, у одбаченим бурадима жуте и црвене руже, а све је „подређено” хармонији боја и цвећу.

Тераса је „подељена” на неколико делова, па постоји више места за седење. У једном делу су натписи са мислима познатих, фотографије старог Београда, али и два часовника.

– На једном сату време је стало. Тада сам отишао у пензију и будилник је престао да ради. А други сам направио од играчака својих унука и он ради. Симболично ти сатови показују да време и после пензије носи своју снагу – истиче Стефановић.

Место где се налазила вентилација за кухиње и склониште он је „сакрио” кућицом од дрвета офарбаном пастелним бојама. На зиду суседне зграде нацртао је два смајлија, а антену претворио у ослонац за пузавице. И чивилук је нашао своје место на тераси. Постоље је за цветове живих боја.

– Пре неколико година било је модерно да се десен „шкотски каро” фарба бојама које нису традиционалне. Досетио сам се па сам купио обичну цев за канализацију дугачку три метра. Офарбао сам је нијансама плаве – тегет, блу ројал или шерпа плавом бојом, зеленом и пинк бојом. Избушио је на 12 места и ту ставио саксије. У њима сада цвета ситно цвеће у нијанси између розе и љубичасте – прича Стефановић.

Животне прилике омогућиле су му да путује па би било и логично да је из тих земаља попут Чешке и Холандије црпео идеје.

– Напротив. То су дивне земље, уређене. Холанђани и Италијани су од ситних заната начинили уметност, али је то све сада подређено профиту. Цвеће је, рецимо, у Холандији приход. А ја ово што радим, радим из љубави. На трошак не гледам. Важно ми је да када изађем на терасу напуним душу. Уживам о бризи о цвећу, у хармонији боја, у погледу на овај кутак и реку – каже Стефановић.


Коментари1
4a8b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Ero šta sve može malo komšijske solidarnosti i ekološke svesti da od jednog zapuštenog ambijenta naparave oazu mira i spokoja u srcu Beograda. Neka to bude primer svima jer nam je kultur stanovanja i ekološka kultura posebno u gradovima na niskom nivou.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља