среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41
10 ПИТАЊА О НАГРАДАМА И КАЗНАМА

Сваки неуспех – прилика да се нешто научи

Летњи распуст прилика је да родитељи дружећи се са децом код њих пробуде знатижељу и жељу за учењем, јер је то снажан мотив да се следеће године загреје столица
среда, 25.07.2018. у 08:15
(Фото Пиксабеј)

Будући да се начин живота увелико променио, променило се и схватање родитељства, па очевима и мајкама није увек лако да се изборе са изазовима савременог друштва, а једна од највећих дилема је како да своју децу награђују или кажњавају. Све већи број сати на послу, усмерио је родитеље ка „брзим решењима”, те и само васпитање детета мора да буде „брзо”. Стога, награде су попримиле материјални облик: нов телефон, више сати за компјутером, нова игрица... Такво награђивање захтева мањи степен улагања, а поред „брзог решења” код родитеља буди осећање поноса јер може да обезбеди свом детету све што и друга деца имају, или чак и више. Истовремено, то је омогућило да и казне буду – материјалне. Ко није добар остаје без претходно дарованих предмета.

Јована Трбојевић (Фото Лична архива)

Овако психолог и психотерапеут Јована Трбојевић објашњава на шта се данас свело награђивање или кажњавање деце, тема која је у многим породицама протеклих недеља постала актуелна, јер многи родитељи не знају како да на одговарајући начин награде успешно дете и како да се поставе према онима који нису испунили очекивања: нису се уписали на жељени факултет, пали су годину на студијама или понављају разред у средњој школи.

1. Коју опасност крије само материјално награђивање?

Проблем код тих награда је што временом појединац нешто ради само ако може да добије опипљиву награду, престиж. Он одустаје од личне одговорности, свог личног развоја, све ради само ради гомилања награда. Орман пун пехара, пун банковни рачун, велики број остварених веза, број лајкова на социјалним мрежама, на крају не могу да попуне празнину у самој особи. Уз материјалну награду треба објаснити детету шта се заправо награђује, да сам телефон није вредност којој се тежи, као и да живот не награђује опипљивим стварима, већ унутрашњим задовољством.

2. Може ли награда бити топла реч и похвала?

Похвала, топла реч, вредновање квалитета и труда основе су које усмеравају особу ка развоју унутрашње мотивације, а када код детета то постигну родитељи су урадили више од пола посла: таква особа ће научити да вреднује себе, али ће знати и да сама мора да ради на свом развоју.

3. Како деца данас реагују када им родитељи не пружају очекивана материјална признања, јер немају новца да им купе нови телефон или патике?

Друштво које смо створили не прашта уколико се разликујете по било чему од већине. Тако ни деца не праштају другарима који немају најновији телефон, најпопуларнију игрицу, најновију мајицу познатог бренда. Ми смо их научили да вреднују видљиве симболе лажног престижа, што су они само пренели у школска дворишта. Велики број родитеља, чија деца трпе вршњачко насиље, долази управо са шокантним сазнањем да су први знаци одбацивања били због недостатка актуелних уређаја. Дете које је свесно породичне финансијске ситуације, али уједно и свог статуса да није у могућности да буде „исто” као сви, осећа велику кривицу и бес у исто време, те као решење види изолованост и контравољу.

4. Да ли родитељи треба у таквој ситуацији да се осећају лоше?

Аутоматски одговор био је да никако не треба да се осећају лоше, али заиста, колико је реално да немају такво осећање? Родитељи тешко проживљавају ситуације у којима опажају да њихово дете нема исте могућност као друга деца, и то само зато што не поседују лажне симболе вредности. Не постоји лако решење за овакве ситуације, оне захтевају од родитеља много стрпљења, снаге и стабилности како би остао при свом васпитном путу да развије добру особу од свог детета, а не још једног следбеника у низу. Оно што може да помогне јесте управо стално враћање на тај циљ, да дете постане добра особа, али и пружање подршке родитељима који су у сличној ситуацији. Основа овог проблема је у друштву, а друштво може да се мења само ако се мењају појединци који неће поклекнути притиску већине.

5. Крај школске године увек доноси питање да ли летовањем на мору треба наградити некога ко није показао завидан успех у школи?

Поставља се питање шта је то завидан успех? Ако успех меримо само оценама оствареним током школске године, занемарујемо читав спектар развојних корака које је дете направило за годину дана. Можда оцене нису биле сјајне, али морамо да се запитамо да ли је дете показало већу самосталност, одговорност у другим животним сферама; научило неку другу вештину и то треба наградити. Забрана одласка на спорт, напоље, на море, неће допринети бољим оценама.

6. Шта саветујете родитељима чије дете није испунило њихова очекивања у погледу постигнутог успеха?

Родитеље подсећам да један неуспех, чак ни сто неуспеха, не значи крај света! Сваки неуспех је прилика да се нешто научи. Уколико дете није уписало жељену школу, факултет, из тога може да уочи како се носи са стресом, као и које су последице одређеног понашања. То су значајне прилике да дете схвати да има на чему да ради, да развија себе. Дете које није уписало жељену школу имаће прилику да научи како да истраје, како да створи пут где раније није постојао, да се избори за себе и шта значи достићи циљ након низа узбрдица и низбрдица.

7. Шта делује ефикасније – похвала или критика, попустљив или строг однос?

Екстреми у васпитању нису препоручљиви. Комбинација топлог и ограничавајућег односа показала се као најефикаснији васпитни стил. То подразумева да родитељи успоставе сигуран, топао однос са дететом, али да исто тако остану доследни у примењивању одређених правила – да не долази до различитих реакција на исту ситуацију, тј. да родитељ не буде доктор Џекил и господин Хајд.

8. Како према заузетом ставу родитеља треба да се понашају остали чланови шире породице – баке и деке, тетке, стричеви?

Са овом муком се муче бројни родитељи. Будући да је већина родитеља приморана да живи у проширеним породицама, са већим бројем рођака, у васпитање детета се сви мешају и сви знају најбоље. Постоји велика генерацијска разлика, која знатно утиче на међусобне односе у породици. Родитељима најтежи задатак управо буде да успоставе границе са осталим члановима породице, да постигну да се сви чланови породице понашају на договорен начин и да имају исте ставове васпитања детета. Апелујем на баке, деке, тетке, и све остале укућане, иако детету желе најбоље, да поштују правила и ставове које су родитељи заузели у васпитању детета.

9. Ако родитељи немају ауторитет и успех код преговарања, ко на дете може утицати позитивно?

Деца умеју да буду одлични манипулатори и читачи. Тачно знају да препознају слабости родитеља и да играју на њих. У тренутку када родитељ примети да „губи“ ауторитет код детета, тј. да је дете пробило све границе, треба потражити трећу особу. То може бити психолог, може бити тетка или неко ко је у могућности да сагледа реално ситуацију и успостави здрав однос са дететом, где се јасно знају границе – ко је дете, а ко одрасла особа. Психолог најчешће ради прво индивидуално са децом, али затим и са родитељима како би их оснажио да остану истрајни у својим ставовима и намерама, као и како би разрешили неке унутрашње страхове и конфликте који их ометају у васпитању детета.

10. Када је је потребна помоћ стручњака?

Постоје устаљени стереотипи „проблематичног” детета, али не бих се приклонила таквој етикети. Постоје деца која имају потешкоће у свакодневним активностима, односима, којој треба додатна подршка да развију или оснаже одређене вештине. То не значи да родитељи нису добри, нити да је дете „лоше”, већ једноставно да се у том развојном тренутку појавио мали камен спотицања за родитеља и дете, али он се може уклонити. Помоћ стручњака је увек добродошла, она није знак слабости, неспособности. Знакови не морају увек бити тако драстично приметни, и зависе од самог детета, али уколико родитељ има утисак да дете не уме да се снађе у друштву, школи, да има интензивна осећања која не може да испољи на здрав начин, ми смо ту да помогнемо и детету, али и родитељу.

Кључ за боље оцене од септембра

– Кажњавање детета због лошијих оцена тако што му забраните да иде на спорт, напоље, на море, неће допринети бољим оценама. Осим личног утиска да имате контролу и да тако учите дете одговорности, заправо више негативно утичете на његов психосоцијални и физички развој. Лето треба користити за развој детета, а ако желите да дете од септембра има боље оцене, радите са њим преко лета – не школско градиво – већ активности које доприносе развоју знатижеље, жеље за учењем, будите са њим док открива чиме жели да се бави јер то представља снажан мотив да се следеће године загреје столица – саветује Јована Трбојевић.


Коментари0
3bdc0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља