понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Мотив указује на злочин, али га не доказује

Иако недостатак мотива може да виси као Дамоклов мач над судским већем, кривицу оптуженог могу да потврде само материјални докази, чак и ако је мотив злочина нејасан
Аутор: Александра Петровићсреда, 25.07.2018. у 09:00
(Фото Н. Марјановић)

Једна пресуда никада не може садржавати правду ако суд не утврди мотив извршења дела, рекао је адвокат Борисав Игњатовић у својој завршној речи, бранећи оптужену за тешко убиство 1962. године пред судом у Сарајеву.

– Мотив је тај који нам казује карактер извршиоца дела, који нам даје слику оптуженог. По мотиву познајемо и правац деловања, по њему разазнајемо куда се креће умишљај, шта је оптужени хтео да постигне и, што је најодлучније, зашто је то хтео да постигне. Мотив нам даје одговор на питање зашто је оптужени извршио кривично дело, шта га је руководило да га изврши, шта га је нагнало на такав злочиначки пут – рекао је Игњатовић.

Тек када је мотив са сигурношћу утврђен, тада је судском већу трасиран пут за доношење правилне пресуде. Без тога, како је наглашавао адвокат, суд би лутао по беспућу, без изгледа да изађе на чистину.

– Стално би нам висио Дамоклов мач над главом – страх да се нисмо огрешили о своју савест, страх да ли је требало да донесемо баш овакву пресуду или другачију. Без утврђеног мотива, неизбежно би у једном тренутку наступило колебање – говорио је Игњатовић.

Злочин из страсти, користољубља, освете, мржње и ниских побуда – све су то облици најтежег злочина – тешког убиства, за које закон прописује најтежу казну – од 30 до 40 година затвора.

Мотив који чини тешко убиство може бити и жеља да се прикрије неко друго кривично дело, као што су убиство сведока или очевица, или да се изврши још један злочин. Користољубље или похлепа не мора бити мотив само када је реч о новцу него и било каквој другој материјалној користи, као што су наслеђе или добитак од осигурања. Користољубље чак може да се огледа и у спречавању материјалног губитка. Тај мотив такође постоји и када дужник убије повериоца.

Када је реч о плаћеним убиствима, мотив извршиоца је увек користољубље, јер убица нема никакав личан однос према жртви, већ само интерес да дође до новца. Најчешће у таквим случајевима, о правим мотивима ликвидације се само нагађа, а наручилац убиства обично остаје неоткривен.

Адвокат Предраг Васовић каже да утврђивање мотива може да буде значајно у фази предистраге, кад полиција још трага за осумњиченим. Ако тужилац сматра да има довољно доказа, онда је мотив релевантан само код облика тешког убиства, као што су убиство из користољубља, освете и других ниских побуда.

– Међутим, трагање по мотиву може да буде врло опасно за истину – ако се недостатак доказа компензује тврдњом да је једино та особа имала мотив, па да се онда на основу тога закључује о кривици. Ако се органи гоњења слепо држе мотива, могу да дођу у ситуацију да се води поступак против оног за кога се сматра да је једини имао мотив за злочин – каже адвокат Васовић.

Уколико је осумњичени и имао мотив, као што је љубомора, или материјална корист од смрти жртве, то није доказ да је он извршилац.

– Одлучујући критеријум морају да буду докази. Мотив може да завара и да одведе на погрешан пут – наглашава Васовић.

Осим тога, постоје и убиства без мотива. То су углавном кривична дела ситуационог карактера, као што је убиство у кафанској тучи или на улици, када не постоји никакав умишљај, а често се у таквим случајевима жртва и убица уопште нису ни познавали.

Адвокат Александар Зарић, који брани Зорана Марјановића, осумњиченог у случају убиства супруге Јелене, каже да мотив без доказа нема значаја у кривичном поступку.

– Мотив је само претпоставка на основу које се траже материјални докази. Мотиви могу да буду користољубље, љубомора, завист... али ниједан није доказ сам по себи већ само индиција која може да усмери истрагу у одређеном правцу. За оптуженог може да се нађе хиљаду мотива, али морају да постоје конкретни материјални докази да је извршилац злочина – каже адвокат Александар Зарић.

Указује да мотиви могу да одведу истрагу у потпуно погрешном правцу. Може да постоји и више особа које су имале мотив да убију жртву, али да ниједна од њих није ни извршилац ни наручилац злочина. Како у криминалистичким романима, тако и у реалним случајевима, често се испостави да прави убица има мотив који није био уочљив и који истражитељи нису имали у виду, а откривен је на основу материјалних трагова.


Коментари0
ae310
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља