четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:45
Белешке с пута: Беч

Зелене оазе у царском граду

Аустријска престоница је један од најзеленијих градова Европе. Око четрдесет одсто његове површине покривају беспрекорно уређени паркови
Аутор: Дана Станковићчетвртак, 26.07.2018. у 08:15
(Фото Пиксабеј)

Знали су млади Моцарт, Бетовен, а касније и многа друга велика имена класичне музике зашто су изабрали да живе и стварају баш у Бечу: аустријска престоница одувек је важила за град раскоши, лежерности, забаве, али и уметности.

Беч, међутим, није посебан само по својој дугој и богатој прошлости. Другачијим га чини и то што је један од најзеленијих градова Европе. Око четрдесет одсто његове површине покривају беспрекорно уређени паркови.

Градски парк или Штадтпарк је прва јавна бечка зелена површина. Налази се у самом центру, захватајући први и трећи „прстен”. Река Беч (Вијена) дели га на два дела. Парк је уређен у енглеском стилу, а краси га бројно дрвеће, цвеће, велики рибњак и ливаде идеалне за шетњу и одмор.

Круг „двојке”
И у Бечу трамвај број 2 кружи око централног градског језгра, односно око ринга, тако да и они имају „круг двојке”. Све што је туристима интересантно у Бечу налази се у булевару који окружује „први прстен” – Рингштрасе: зграда бечке Опере, аустријски Парламент, дворац Холберг, Трг Марије Терезије, Природњачки музеј, Музеј историје уметности, катедрала Светог Стефана... За улицу Кертнер наши кажу да је „иста Кнез Михаилова”. Заправо је обрнуто, будући да су српске архитекте по узору на ову улицу саградиле главну пешачку зону Београда.

Ишаран је и многим споменицима познатих бечких уметника. У мноштву других истиче се позлаћена и веома упечатљива статуа Јохана Штрауса Млађег како свира виолину. Он је, иначе, творац валцера „На лепом плавом Дунаву”, некрунисане химне Аустрије.

У сам парк сеже и раскошни Курсалон, место где се одржавају бечки балови, валцери и концерти, са својом широком терасом. Овај парк је популарна туристичка атракција, али и једно од најомиљенијих места становника Беча.

Народни парк, у самом срцу града, испочетка је био дворски врт затворен за јавност. Име „народни” добио је кад је отворен за све остале. Величанствен је по ружичњаку од три хиљаде садница. Као што се може и очекивати, то је место многих споменика аустријских владара. Један од њих је Елизабетин меморијал, посвећен чувеној царици познатијој под надимком Сиси. У Народном парку налази се и реплика Тезејевог храма.

Споменик Моцарту (Фото Пиксабеј)

Тик уз овај налази се парк Бургартен. И по њему су једно време искључиво шетала дворска господа. За јавност је отворен тек 1919. године. Ово је један од најпосећенијих бечких паркова, а разлог је статуа од белог мермера која приказује Волфганга Амадеуса Моцарта. Испред је травњак са цвећем засађеним у облику виолинског кључа.

И некадашње царско ловиште, ливада и шума дуж Дунава сада је огромна јавна зелена површина која се налази у склопу забавног парка Пратер, једне од најпознатијих туристичких атракција у Бечу. На ово место, првенствено намењено за одмор и рекреацију, људи долазе на целодневни излет.

Шарм минулих времена
Посебан шарм старом градском језгру дају фијакери. У овај део града може да уђе тек понеки аутомобил са посебном дозволом и електрични аутобуси, тако да загађења готово да нема. А и фијакерима је забрањен саобраћај када су киша и снег јер је калдрма врло клизава па може доћи до незгоде.

У последње време доста се улагало у парк, од постављања нових клупа, до спортских терена. Густ ред топола такође чини да боравак и шетња буду угодни.

У склопу најпознатијег дворца у Бечу, који је био летња резиденција династије Хабсбург, простире се прекрасан истоимени парк Шенбрун. Смештен је у 13. дистрикту, а подигнут по налогу царице Марије Терезије. И парк и дворац, оба под заштитом Унеска од 1996. године, изграђени су у касном барокном, односно рококо стилу, препознатљивом по жутој боји која је била њена омиљена. Очаравајућим га чине прекрасне цветне креације, фонтане, шума, зоолошки и ботанички врт.

Кажу да је Шенбрун грађен по узору на француски Версај, али многи сматрају да је својом лепотом надмашио његову раскош. Управо то је разлог што овај дворац, окружен вртовима богатог садржаја, посети пет до седам милиона туриста годишње.

Постоји још много места која крију богатство крајолика. Уређење паркова у Бечу се одувек сматрало правом уметношћу. Обичан шетач можда неће пронаћи инспирацију попут многих уметника који су ту стварали, али ће сигурно одморити очи и душу.

Парк у бањи Баден

Бања Баден у близини Беча позната је по термалним изворима из доба Римљана, али има и један од најлепших паркова у Аустрији. И ту су споменици познатим музичарима – Штраусу, Моцарту, Бетовену...


Коментари1
0187b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
Puškin je 1825. napisao "Mocart i Salijeri", koja se bavi grehom zavisti. Taj "mit" su koristili Schaffera/Forman u pozorištu/filmu "Amadeusu". Istorijske činjenice govore sasvim suprotno od toga. Ako je uopšte bilo zavisti, onda je Amadeus zavideo Salijeriju! Salijeri, štićenik Gluka, bio je zvezda evropskih gradova u vreme A.M, poput zvezda Pariza (Gretrija, Goseka, Sakinija), zvezda Londona (Johana Kristijana Baha), Praga (Mislivečeka, Stamica), Beča (Ditersdorfa, Vanhala, Mihaela i Jozefa Hajdna)... Salijeri je bio i odličan profesor, a đaci su mu bili i Betoven, List, Šubert.. Pomagao je i promovisao i samog Amadeusa...Mocart je imao apsolutni sluh i kada bi čuo neku od kompozicija vodećih kompozitora tih vremena, pokušavao je da ih nadmaši "kopirajući njihovu tehniku". Treba poslušati, na primer, za početak, Gretrijevu (André Grétry) bufo operu "Ljubomorni ljubavnik" ("Amant jaloux") na tekst Bomaršea, a onda ponovo preslušati Mocartovu "Figarovu ženidbu" – pa prosudite sami.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља