четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: СУБОТИЦА

Освежење у Плавој фонтани (ФОТО)

Аутор: Оливера Поповићчетвртак, 26.07.2018. у 13:15
(Фото Танјуг / Јарослав Пап)
(Фото Танјуг / Јарослав Пап)
(Фото Танјуг / Јарослав Пап)

За Суботичане се често каже да не могу без свог „торња” и да га сањају и када оду у бели свет. Реч је о торњу, видљивом из сваког дела овог града на северу Бачке, високом 76 метара, који се налази на Градској кући, централном градском објекту. Уз овај симбол „старе” Суботице, већ деценију и по ново популарно место за фотографисање постала је и Плава фонтана, која се налази управо у непосредној близини Градске куће.

Она је последњих година неизоставан део на фотографијама младенаца и других разних јавних славља и свечаности, па се тако у средишту пажње фоторепортера и сниматеља нашла прошле недеље када је на Палићу одржан филмски фестивал, али и почетком месеца када је Суботица била домаћин члановима Владе Србије.

Фонтана, која жубором и капљицама воде ових летњих дана пријатно освежава и голубове и пролазнике, подигнута је 2001. године, а израђена је од плаве керамике, којој дугује име. Окружена је зеленилом и украсним цвећем, али и малим парком, вешто уклопљеним у сецесијску архитектонску целину са велелепним здањем Градске куће, изграђене давне 1910. године, и то за само две године, што би и за данашње време било брзо.

Грађена је по пројектима архитеката из Будимпеште, Марцела Комора и Дежеа Јакаба, који су своје умеће у Суботици већ показали: пројектовали су многе куће тадашњих виђенијих грађана, али и зграду Синагоге. Осим што је симбол града, здање је драгоцени архитектонско-историјски бисер, чувен по орнаментима, мајсторском раду Милоша Рота у витражима, уникатној керамици и гвозденим украсима. Остало је забележно да је пре сто година, у ноћи између 26. и 27. јула 1919. године, у овом здању преспавао и регент Александар Карађорђевић. Али то је далека историја, а данас је ова зграда седиште градске администрације.

У Суботици живи око 150.000 становника, нешто мање него пре десетак година. Овај град и његова околина су у Србији најлепши пример мултинационалности. Овде своју причу, традицију и историју са подједнаким жаром и поносом негују припадници мађарске, хрватске, буњевачке, српске, словачке, немачке, јеврејске културе…


Коментари0
9cfba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља