петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06

Антидот: Напади на Вучића по истом обрасцу као на Ђинђића

Напади на председника Србије Александра Вучића и Владу Србије одвијају се по истим механизмима и обрасцима по којима су се одигравали напади на бившег премијера Зорана Ђиндића и његову владу, а иза напада на те две, реформске владе, стоје исти друштвено-политички актери, показало је истраживање медијске мреже Антидот
среда, 25.07.2018. у 17:17
У књизи Хајка Велимира Ћургуса Казимира егзактно је документована и доказана теза да је против Зорана Ђинђића вођена организована медијска хајка, која је на крају довела и до атентата (Фото Антидот)

Анализирајући механизме којима је рушена Ђинђићева влада због, како се наводи, његових покушаја да се у Србији спроведу реформе, Антидот је установио да су се они одвијали по одређеном шаблону, као и да се идентични механизми примењују данас у нападима на Вучића.

Етикетирање и оптуживање Ђинђића спровођено је кроз девет таматских области, а то су криминализација, диктатура и цензура, затим напади на чланове породице, блиске сараднике, пријатеље и кумове, издаја националних интереса, оспоравање економске политике и некомпетентност носилаца државних функција.

Ђинђић је, указује Антидот, оптуживан и за контролу и притиске на правосуђе, крађу избора и манипулацију изборним системом и за ширење општег безнађа, дефетизма и нихилизма, који се огледа у вођењу кампања „Србија на дну” и „никада нам није било горе”.

„Од априла 2014. године када је Вучић преузео премијерску функцију, већ виђена матрица напада на реформске напоре владе Зорана Ђинђића почела је да се понавља. Тако је, преко ноћи, Вучић постајао диктатор окружен криминалацима, а касније је оптуживан за цензуру медија, контролу правосуђа, лошу економску полтику, крађу избора, некомпетентност, криминализацију најближих сарадника, пријатеља, кумова и чланова породице да би се све на крају повезало са издајом националних интереса”, стоји у истраживању.

У студији се наводи да избор тема није био случајан, већ је био усмерен на области на које су грађани посебно осетљиви и у којма је најлакше дискредитовати и дисквалификовати политичке противнике.

Указује се и да у нападима на две реформске владе, Ђинђићеве и Вучићеве, учествују исти друштвено-политички актери ,чији је циљ да се спречавањем реформи задрже раније стечене привилегије и заштите партикуларни интереси.

(Табела Антидот)

„Напади по правилу долазе из редова конзервативних делова САНУ и цркве, екстремно десничарских и анархо-либералних делова интелигенције, идентичних представника невладиних организација, самопроглашених медијских експерата, делова обавештајно-криминалних структура, ратних профитера, медијских магната и финансијских тајкуна”, наводи Антидот.

У анализи се указује да су у клеветању Ђиндића, а сада и Вучића учествовали појединци попут Велимира Илића, Оље Бећковић, Теофила Панчића, Амфилохија Радовића, Горана Марковића, Боже Прелевића, Матије Бећковића, Драгана Маршићанина, Славише Лекића, Марка Јакшића, Небојше Медојевића, Зорана Ивошевића, Гордане Суше, те медији попут Блица, Времена, БИРН-а, Б92, НИН-а, Вијести, Пешчаника, Радија Слободна Европа, Национала, Курира....

Као пример идентичног механизма криминализације Ђинђића и Вучића Антидот наводи изјаве Велимира Илића од 5. октобра 2001. године да је ''Зоран Ђинђић довео мафију на власт'' и Бошка Обрадовића од 25. марта 2017.године у којој каже да је ''Александар Вучић шеф политичке мафије у Србији''.

Да је реч о истој матрици етикетирања указује поређење саопштења Демократске странке Србије од 1. фебруара 2003. године у којем се Ђинђић оптужује да је ''повезан са врхом организованог криминала'' и саопштења покрета ''Доста је било'' од 30. марта 2017. године у којем се каже да ''држава не може да се обрачуна са криминалом, јер је Вучић на челу криминала''.

Као упоредни примери наводе се, између осталих, и изјаве редитеља Горана Марковића који, на пример, у фебруару 2003. каже: ''Страшно бих волео када би се појавио човек који би могао да се супротстави Ђинђићу и тој олигархији аутократа'', а у мају 2016. изјављује: ''Под Вучићевом влашћу срљамо у сопствену пропаст. На корак смо од фашизма''.

У анализи Антидота се указује да су најгласнији протагонисти критике реформских влада упадљиво ћутали у периоду од 2004. до 2012. године, а већина је хвалила тадашње власти.

„Сви економски показатељи говоре да је управо у том периоду спроведена највећа пљачка и девастација Србије - 24 криминалне приватизације, неодговорна косовска политика која је резултирала проглашењем независности Косова, паљењем западних амбасада, судском одлуком да је проглашење Косова било законито, извлачењем ове теме из УН”, стоји у студији Антидота.

Додаје се да је у том периоду у Србији успостављена највећа контрола над медијима од стране маркетиншких агенција блиских кабинету тадашњег председика Србије Бориса Тадића.

Истраживање је показало да се примери и сличности механизама потврђују и кроз медијску релативизацију претњи којима је био изложен Ђиндић након „случаја Багзи” и покушаја атентата код хале Лимес, што се, наводи Антидот, поклопило са релативизацијом случаја када је пронађено оружје у близини породичне куће Вучићевих родитеља у Јајинцима.

У тексту се указује на готово идентично поклапање образаца криминализације носилаца власти у случајевима убиства Момира Гавриловића 2002. године и у случаја убиства Оливера Ивановића у јануару 2018. године, за шта је у делу јавности, по систему етикетирања, одговорност приписана државном врху Србије.

„Недавна отворена претња посланика са КиМ Славише Ристића председнику Вучићу, само потврђује да су поменути механизми идентични и да је мантра „проћи ћеш као Ђинђић” претња свима у Србији да се окану реформи и пута у Европи, јер овде важи правило „не таласај брале, Србија је ово”, наводи Антидот. (Танјуг)


Коментари9
230a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stanislav
Nema nama spasa od nas.
NikolaS
Nikakve slicnosti NEMA. A izmisljeni 'citati' i izjave kompletno iscupane iz konteksta, valjda treba da stvore nekakvu teoriju zavere u koju su umesani ljudi poptuno razlicitih ideologija i ideja. Gordana Susa i Matija Beckovic?? Amfilohije Radovic i Teofil Pancic??? Da nije tuzno bilo bi smesno… nivo 'Kontravizije'. Jedino niko da se seti izjava koje je Vucic nekada davao o Djindjicu, bas bi bilo zanimljivo da je i to citirano. I naravno, Seselj, i njegove izjave ovde fale, bas se pitam zbog cega.
Zlatan
Pa Seselja nema jer je "Sesko" legao na rudu kao I njegov ucenik . Radi pojasnjenja. Seselj je odveden u Den Haag bez dokaza ali on nikada ne bi bio pusten da nije pristao na saradnju. Vucic bi prosao kao I Seselj da nije vec prvog dana pristao na saradnju. Oni svi rade za iste centre moci I nemaju oni veze sa Srbima I srpskim patriotizmom. Pa ljudi njih obojica su iz BH oni imaju rezervnu drzavu.
Препоручујем 9
Ana
Ambasade su zapaljene kada su Kosovo i Metohija oteti silom od Srbije. A svo vreme od 2000. godine na ovamo mi imamo loše zakone i lošu primenu zakona, korupciju i kriminal na svakom koraku u manjim ili većim razmerama, sve je i dalje "i po babu i po stričevima". Da li je i Đinđić hteo da preda i proda Kosovo i Metohiju po zahtevu neke strane sile, npr. Nemačke? Da li i Vučić smatra da je Kosovo nezavisna država? I odakle nekom pravo da oteti deo Srbije predaje nekome. Oteto se može vratiti, predato ne. Umisle naši političari da su veći od boga i ljudi, a za narod ih baš briga. Narod tretiraju kao stoku. A predsednik ima obezbeđenje, Gašić je na čelu BIA, pa je valjda bezbedan. I može se smeniti na izborima.
Milic M. Ilic
Opozicija sadasnoj vlasti/ kao i sve ostale/ treba da iziddje pred javnost sa famkticnim primerima gresaka i da se o tome eventualno prodiskutuje javno. Optuzbe tipa "rekla-kazala" nemaju "tezinu" i nece se okoncati smenom Vlasti.
milena
Strasno, pretnje su istinite, treba sve uraditi kako bi zastitili predsednika.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља