субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:07

Најстарији експонат уз савремену технологију

Вилица изложена у Народном музеју нађена је 2006. у пећини Мала Баланица у најдубљем слоју налазишта, заједно са остацима плеистоценске фауне и пар окресаних артефаката
Аутор: Милица Димитријевићсреда, 25.07.2018. у 22:45
Улаз у пећину Мала Баланица (Фото Д. Михаиловић)

Потез да се најстарији експонати на новој сталној поставци у Народном музеју прикажу управо уз помоћ коришћења најиновативнијих доступних алата и савремених технологија показао се као одличан. Tај контраст je део изложене праисторије са наших простора учинио заиста атрактивним. Пре него што се посетилац сусретне са атријумским зидом, који представља велики, посебно изнутра осветљени информативни пано са обиљем илустрација, и са витринама пуним вредних артефаката, дочекује га нешто необично, налик форензичком моделу – транспарентна лобања човека познатијег као Хомо хајделбергензис из Мале Баланице. Унутар ње крије се фрагмент његове оригиналне вилице, чија старост достиже више од 397.000 до 525.000 година. И ту почиње прича.

Како објашњава Бојана Михаиловић, музејски саветник, кустос Збирке за палеолит и мезолит и Збирке Лепенског вира овог музеја, аутор поменутог модела је њен колега, вајар Ристо Михић. Захтеван посао његовог обликовања обавио је уз помоћ консултација са Џошуом Линдалом, сарадником са Универзитета у Винипегу. Сама вилица откривена је 2006, током регуларних систематских археолошких ископавања, када је тим стручњака на челу са професором Душаном Михаиловићем са Филозофског факултета у Београду започео истраживања пећинског комплекса Баланица у Сићеву.

– Вилица је нађена у пећини Мала Баланица у најдубљем слоју налазишта, заједно са остацима плеистоценске фауне и пар окресаних артефаката. То су најстарији антрополошки и археолошки налази који су до сада нађени у Србији. У пећини Велика Баланица, која припада истом пећинском комплексу, констатовани су остаци ватришта, бројни артефакти и кости уловљених животиња (јелена, носорога, бизона) стари 300.000–200.000 година. Треба поменути да су људски остаци нађени и у оближњој пећини Пештурина код Јелашнице, где су откривени остаци неандерталаца стари 105-95 хиљада година – каже кустоскиња, која нам на питања одговара у паузи ископавања на терену, на локалитету Шалитрена пећина, у селу близу Мионице, иначе најбогатијем вишеслојном палеолитском археолошком налазишту у Србији.

Тран­спа­рент­ни­ мо­дел­ ­ло­ба­ње­ Хо­мо ­хај­дел­бер­ген­зи­са (Фото М. Димитријевић)

Она посебно истиче ексклузивност вилице о којој разговарамо, чије је датовање утврђено применом различитих радиометријских техника: електрон-спин резонанцом, изотопском анализом урановог низа и техником инфрацрвене луминисценције, чиме су добијени изузетно уједначени датуми, па је процена старости поуздана.

– У Европи нема много људских фосила који су поуздано датовани у период пре пола милиона година. Од нашег фрагмента вилице старији су само остаци из Атапуерке у Шпанији (приписани Хомо антецесору) и вилица Хомо хајделбергензиса из Мауера код Хајделберга у Немачкој, по коме је овај хоминин добио име. Приближно исту старост има и голењача из Боксгрова у Енглеској. Сви ови налази потичу из палеолита, најраније и најдуже епохе у развоју људског друштва, који је трајао од 2,6 милиона година, када су рани хоминини почели да израђују камено оруђе, до 10.000 година пре нове ере – наводи нам податке наша саговорница.

У целини посматрано, антрополошки остаци из Мале и Велике Баланице и Пештурине омогућавају целовит увид у људску еволуцију током последњих пола милиона година. Установљено је, тако, да је слој у којем је нађена вилица наталожен у једном од међуледених доба током средњег плеистоцена када је Балканско полуострво припадало матичном подручју из кога су људске заједнице реколонизовале Европу након повлачења глечера.

– Људи тог времена су користили ватру када им се укаже прилика, али је нису контролисали. Бавили су се ловом, стрвинарењем и сакупљањем плодова. Често су били плен крупних месождера, хијена или лавова, који су у то време насељавали Европу. С обзиром на то да су у слоју са вилицом нађени и остаци хијена није искључено да је људске остатке у пећину унела управо та животиња – закључује Бојана Михаиловић и додаје да се истраживања пећинског комплекса Баланица реализују уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, у сарадњи са Универзитетом у Винипегу у Канади чији тим предводи проф. Мирјана Роксандић, палеоантрополог са тог Универзитета.


Коментари0
b65ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља