Није познато да ли је у Хелсинкију Владимир Путин заиста Доналду Трампу изнео предлог о организовању референдума у Донбасу, али је ова тема покренула низ реакција из којих се сазнало да руска страна није мислила на референдум о отцепљењу од Украјине, него на изјашњавање о степену аутономије двеју самопроглашених република. Кијев је могући референдум оценио као „пробу за распад” Украјине, а америчка администрација је најавила да би га сматрала нелегитимним.
Прошле недеље је њујоршка агенција Блумберг, позивајући се на неименоване изворе који су присуствовали састанку двојице председника, објавила да је Путин, као једно од могућих решења кризе у Украјини, предложио изјашњавање грађана самопроглашене Доњецке и Луганске Републике о статусу њихове територије, а да референдум надгледају међународне организације.
Наводно су се Путин и Трамп договорили да ову идеју не саопште јавности како би амерички председник имао времена да размисли о том предлогу. Блумберг је сам или на нечију сугестију тај наводни предлог објавио и спречио Трампа да дуго размишља о њему, а потом је уследило и саопштење Стејт департменат да се то питање као решење уопште не разматра.
Москва није потврдила нити демантовала да је било речи о референдуму, али је руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов рекао да су двојица председника изнела конкретне предлоге о томе како би могла да се реши криза у Украјини, због које су на снази санкције САД и ЕУ Русији. Ни портпарол Кремља Дмитриј Песков није хтео да коментарише оно што је Путин рекао Трампу тим поводом, али је потврдио да се разговарало о „неким новим идејама” и да ће се „радити на томе”.
Амерички председник је после разговора у Хелсинкију, упркос оптужбама критичара да је издајник и да је беспотребно попуштао Путину, оценио самит као велики успех и уврстио Украјину на списак тема о којима су разговарали.
Без обзира на то што је, према писању америчких медија, сам Трамп тражио састанак у четири ока са Путином како се информације не би нежељено појављивале у медијима (а наводно су разговори о Украјини вођени у присуству сарадника) – не би требало искључити могућност да је управо амерички преседник „дозволио” пуштање ове вести у јавност. Такав предлог је Стејт департмент брзо одбио, што је показало да Трамп није „скренуо с пута” санкција и „тврде линије” према Русији у случају Украјине.
Такође, обелодањивање ове вести би могло да одговара и руском председнику, јер је предлог максималистички. Друго, сасвим га је непотребно најављивати. Референдум на Криму је организован веома брзо и такорећи без икакве најаве одржан 16. марта 2014. године. Резултат је у Москви одмах прихваћен и донета је одлука о присаједињењу Крима Руској Федерацији. У Доњецкој области референдум о самосталности је одржан само два месеца касније, уз излазност од 75 одсто становника, који су се у проценту од 89 одсто изјаснили „за”. Москва је тада саопштила да „поштује” гласање, али нити су становници Украјине тражили припајање Русији, нити је Москва икада говорила о присаједињењу југоистока Украјине.
Портпаролка Стејт департмента је, одбацујући референдум као решење, навела да Вашингтон остаје привржен споразумима из Минска као решењу сукоба у Донбасу. Кремљ такође инсистира на овом споразуму, оптужујући Кијев за опструкцију. Нарочито због тога што ће, како захтевају САД и ЕУ, санкције остати на снази све док се не спроведе договорено.
А споразумом је, између осталог, предвиђена аутономија ових области. Чак је по потписивању споразума 2015. године помоћница америчког државног секретара за европска и евроазијска питања Викторија Нуланд подстицала парламент у Кијеву да усвоји закон о аутономији, наводећи да је веома значајно да Украјина испуни одредбе из Минска.
Након што је Кијев у фебруару ове године заоштрио ситуацију усвојивши Закон о реинтеграцији Донбаса, уз употребу војне силе ако је потребно, референдум би с руског становишта могао да буде контрамера и врста притиска. Изјашњавање о статусу становника Доњецка могло би да уследи уколико Кијев не покаже приврженост споразуму. За сада би његови становници пристали на одређени степен аутономије који подразумева право на одлучивање у питањима језика, културе, образовања и локалних институција.
Русија, која негира учешће у овом конфликту, на преговарачки сто је ставила и неколико предлога за решавање. Изузев већ поменутог поштовања редоследа тачака споразума, инсистира се на томе да Украјина спроведе уставну реформу предвиђену Минским споразумом, да се обе самопроглашене републике сматрају званичном страном у конфликту, да се с њима преговара о реинтеграцији, а на нивоу УН да се ради на предлогу резолуције о увођењу мисије ОЕБС-а. Спорно је на којим местима би се налазили њени представници: да ли само на линијама разграничења или на целој територији, укључујући и границу према Русији, како захтева Кијев. Данас ће се после дуже паузе одржати састанак „нормандијске четворке” на нивоу политичких директора.
