субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50

Расправе о превременом пензионисању кардинала Бозанића због Степинца

Не делују веродостојно наводи о разрешењу загребачког надбискупа, али има неких који су прилично незадовољни, а ослањајусе на промашену претпоставку да је он попустио у „борби за канонизацију Алојзија Степинца”, каже хрватски религиолог Драго Пилсел
Аутор: Јелена Чалијачетвртак, 26.07.2018. у 10:33
Јо­сип Бо­за­нић (Фото Загребачка надбискупија)

Загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, први човек Католичке цркве у Хрватској, биће смењен, а његово разрешење за Ватикан је већ готова ствар, објављено је у најновијем броју хрватског „Глобуса”.

У уводнику главног уредника загребачког недељника Здравка Милиновића наводи се да је кардинал Бозанић, у ствари, већ разрешен, али да ће Ватикан то објавити када му буде одговарало, „свакако до краја године”. Стручњак за моралну и политичку теологију, уредник и колумниста портала „Аутограф.хр” Драго Пилсел, водећи хрватски религиолог међу новинарима, коментаришући за „Политику” написе о наводном одласку кардинала Јосипа Бозанића с места загребачког надбискупа, каже да то не би могао назвати „информацијом”.

– Свако мало, а траје то већ неколико година, неки новинар „смењује” Бозанића. Овог пута то ради главни уредник недељника „Глобус” Здравко Милиновић. Он каже да се та „вест” проширила последњих дана загребачким кулоарима. Када би то било тачно, медији би брујали о томе, телевизије би, осим о успеху хрватске фудбалске репрезентације, биле крцате прилозима о Цркви, то јест, кардиналу Бозанићу. Дакле, не, ово што доноси „Глобус” мени не делује веродостојно. У тренутку када разговарамо, Тисковни уред Загребачке надбискупије и даље игнорише писање „Глобуса” и бројне медијске упите. Али ово бих напоменуо: на тражење неких медија да коментарише чланак објављен у „Глобусу”, председник Хрватске бискупске конференције задарски надбискуп Желимир Пуљић апеловао је на јавност „да не наседа на такве дезинформације”. Наиме, садржај тог чланка одудара од уходаног протокола Свете столице и није утемељен на службеним информацијама – каже Пилсел.

Он истиче да је важно казати да не постоји ваљани разлог због којег би папа Фрањо смењивао загребачког надбискупа.

– Али нешто друго може бити у питању: или нешто већ виђено у Загребу и у Љубљани, а то је промоција челног човека неке месне цркве додељивањем неке важне функције у Ватикану, или да су, пак, тачна говоркања о здравственим компликацијама које има господин Бозанић (он је пре годину дана, као што је познато, колабирао и завршио у болници). То, дакле, болест, недавно се догодило једном од помоћних бискупа – Валентину Позаићу. У превремену пензију може се отићи и ако се процени да (над)бискуп није у стању да обавља дужност у пуној снази – истиче Пилсел.

А због чега се у хрватским медијима, како истиче наш саговорник, не први пут, појављују медијске најаве наводне смене загребачког надбискупа, који је на том месту већ 21 годину и којем се ближи време пензионисања?

– Постоје људи, па и неки кругови, који су прилично незадовољни надбискупом Бозанићем. Један од фокуса незадовољства, потпуно нереалан, ослања се на претпоставку (промашену) да је Бозанић био превише млитав и попустио у „борби за канонизацију Алојзија Степинца”, односно да није знао да се супротстави „ватиканским структурама” које су ишле у сусрет члановима СПЦ с патријархом Иринејом на челу, а који су гласно негодовали када се чуло да је признато чудо и да више не постоје формалне препреке да папа канонизује Степинца. Истина је да је Бозанић погрешио утолико што је готово годину дана од хрватске јавности крио папине планове за оснивање мешовите комисије. Други су, пак, незадовољни јер је Бозанић дао крила лажима екстремне деснице, поготово оне католичке, која је на пасја кола напала владу Андреја Пленковића због подршке ратификацији Истанбулске конвенције у парламенту. Ту су и стална подметања између свештеника хетеросексуалаца и хомосексуалаца – наводи Пилсел.

Према наводима „Глобуса”, папа Фрањо је незадовољан начином вођења Цркве у Хрватској, нарочито ставовима конзервативних бискупа, који својим десничарењем компромитују Католичку цркву. Констатује се и да не постоји однос између либералне политике папе Фрање и конзервативне већине у Хрватској бискупској конференцији (ХБК).

– Не верујем да папа Фрањо може бити одушевљен када Јосип Бозанић на сва звона хвали неоусташки оријентисаног сисачког бискупа Владу Кошића, који се, нота бене, залаже за увођење усташког поздрава „За дом – спремни” у употребу у оружане снаге Републике Хрватске. Јасно је и да је до папе дошло да је Бозанић имао неквалитетну комуникацију с претходним апостолским нунцијем Д’Ериком. Нажалост, Бозанић је након 2000. склизнуо у националистичку реторику, па изговара неке неприхватљиве ствари, као што је да је Степинац „симбол хрватског католичког идентитета”, из чега испада да сви они који се са Степинцем не могу поистоветити нису добри Хрвати или католици – каже Драго Пилсел.

Хрватски медији јуче су спекулисали и да би нови наследник кардинала Бозанића могао да буде пулско-поречки бискуп Дражен Кутлеша, којег је на ово место именовао папа Бенедикт Шеснаести 2011. године, чиме је постао најмлађи хрватски бискуп, а део јавности у њему је видео „ватиканског човека”. Будући да кардинал Бозанић до „редовне пензије” има шест година, поставља се питање да ли је бискуп Кутлеша заиста виђен као његов наследник.

– Не, о Кутлеши се до овог испада у „Глобусу” није тако говорило. Теоретски, када би Бозанић отишао у превремену пензију или био промовисан на неку ватиканску функцију, наравно да га Кутлеша може наследити (то може било ко). Али, понављам, пошто верујем да познајем структуру, нарав и функционисање Цркве и како ствари иду, ја не лицитирам именима – истиче Пилсел.


Коментари0
13c75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља