петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:25

Да ли треба приватизовати ПКБ

Поједини економисти сматрају да би већинско власништво требало да буде у рукама приватника док други упозоравају да би то била велика грешка
четвртак, 26.07.2018. у 10:38
Пољопривредни комбинат Београд (Фото Д.Ј.)

Да ли продајом Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ) већински власник треба да буде држава или приватник, и по ком моделу ће бити обављена продаја, питање је на која ће држава ускоро понудити одговор, а у међувремену, економисти размењују аргументе о томе које би решење било најбоље.

После најаве да би у августу могао да буде расписан тендер за приватизацију ПКБ, поједини економисти сматрају да би после приватизације већинско власништво требало да буде у рукама приватника, док други упозоравају да би највећа грешка била да се ПКБ приватизује, било продајом капитала или продајом имовине, јер би новац који би се добио за комбинат био несразмеран потенцијалима које има.

Питање да ли ПКБ треба продати и зашто за заменика генералног директора Економског института Ратка Богдановића је вечита дилема када су приватизације у питању.

„Мислим да треба продати уз избегавање ризика и замки које приватизација носи. Из претходног периода доста тога је било и спорно, било је и лоших приватизација”, каже Богдановић који сматра да би држава требало да задржи мањи удео у ПКБ после његове продаје.

Наводи да би нови власник или власници требало да препознају његове потенцијале на тржишту, али и слабости, како би од ПКБ-а направили један значајно индустријско пољоприведни комплекс на овим просторима.

„Колико знам о ПКБ-у, ту су и кадровски ресурси и потенцијали који постоје у некретнинама, постројењима, опреми, живом стаду, у значајној мери дерогирани. Потенцијално све је на нивоу који није оптималан, почев од земљишта и начина како је коришћено, колико је стара опрема којом газдује ПКБ”, каже Богдановић.

С друге стране, професор Економског факултета Љубодраг Савић сматра да ПКБ треба да има посебан статус међу преосталим државним предузећима и да га не би требало продати.

„Ако бих био у прилици да размишљам на који начин треба решити питање ПКБ, ја не бих продавао, него бих по систему тендера који је расписан за РТБ Бор тражио стратешког партнера са задржавањем већинског власништва државе”, каже Савић.

Подсећа да је држава више деценија улагала огроман новац у Панчевачки рит на месту где је ПКБ, а да је тај комбинат пре око 15 или 20 година било предузеће које је у свету продавало технологију по систему „кључ у руке” и имало је производњу „од њиве до трпезе”.

Због санкција последње деценије 20. века, несмотрене политике државе у том тренутку и веома лоше приватизације у којој је најбољи део ПКБ продат и то не за велики новац, том комбинату је „практично одсечена једна нога”, каже Савић.

„Он је данас, нажалост, остао као једна велика сељачка радна задруга која има велике потенцијале, а нема оно што је најважније - нема своју прераду. Свако ко данас каже да је ПКБ велико предузеће, мислим да греши. Велико је по потенцијалу, а мало по резултатима”, сматра Савић.

Продавати ПКБ у таквој ситуацији, наводи Савић, значило би практично поклонити га некоме за симболична новац и истиче да ће 21. век вероватно бити век хране и воде и да Србија мора да размишља и да се спрема за то време.

„То је важан разлог зашто ПКБ треба да остане у већинском власништву државе, а да се по систему докапитализације или на неки други начин дође до свежег капитала, нових технологија и заинтересованог партнера који ће заједно са државом правити нове преређивачке капацитете”, сматра Савић.

Тако би, уверен је Савић, ПКБ могао да рачуна да ће у будућем периоду поново бити велики комбинат, ако не и највећи у овом делу Европе.

„Ако кренемо другим правцем, да ПКБ иде у класичну приватизацију, бојим се да ће прво страдати сточарство и сточни фонд”, наводи Савић.

Наводи пример Чешке која је својевремено немачком Фолксвагену, иако је имала већинско власништво над бившом Шкодом препустила потпуно управљање, али са обавезом да се 61 одсто делова који се уграђују у Фолкслваген аутомобиле производи у Чешкој.

„То је један пример изванредне приватизације и то је модел који држава може да примени”, закључује Савић.  (Танјуг)


Коментари8
e4fac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Маја М.
Шта би рекао професор М. Шеварлић?!
Вукашин Јеленић
Неки швабо сигурно реко да се приватизира ПКБ.Њему треба а нама се као не исплати да га имамо.Јер нећемо због швабе добити дозволу за извоз.
Vid
Prodaćete jeftino a za neku godinu , radi širenja Beograda, plaćate to zemljište po paprenim cenama.
stanislav
Prodaja bi zaista bila katastrofa. Zar je moguće da država ne može da ga oživi ili su, što je verovatnije, u pitanjue tajkunsko-kriminalni interesi. PKB zavređuje referendum grada Beograda. Ko god ga bude kupio - rasparčaće ga, delom pretvoriti u građevinsko zrmljište i preprodati. Ako se pak prodaje - država treba da zadrži kontrolni paket ili da uslovi tenderom da se PKB NIKADA ne sme menjati delatnost a da se ne može preprodati najmanje 20 godina pa i onda celovit a ne rasparčan. Pa da vidimo ko ZAISTA želi fa se bavi poljoprivredom.
Mirko
Ako i PKB privatizujemo kao što smo privatizovali sve ostalo proći će kako su prošle i ostale firme i njihovi zaposleni u privatizaciji. Mišljenja sam da država nije smela praviti privatizaciju po principu 70:30% nego 50;50%. Nije trebalo postavljati u državnim i društvenim kompanijama političke kadrove, nego profesionalni upravljački tim koji bi bio kontrolisan od radnika akcionara kao i države koja bi imala svoje učešće. Ovako su politički kadrovi bili zaštićeni a radnici nisu imali nikakva prava iako su posedovali akcije. Država i radnici su zajedno trebali da izaberu profesionalni tim koji bi zavisno od rezultata poslovanja kompanije bio i nagradjen ili bolje rečeno plaćen. To nije morao da bude mnogobrojan tim već nekoliko stručnjaka koji bi mogli biti iz redova predhodnog rukovodstva ali ne zaposleni nego profesionalci po ugovoru. Predstavnici države i radnika imenovali bi nadzorni odbor čija bi uloga bila da kontroliše menadžment i zakonitost poslovanja i obaveštava akcionare.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља