четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

„Чуваркућа” није икебана

Аранжман са фондом је саветодаван али то не значи да је необавезујући за српске државне званичнике који су га потписали
Аутор: Аница Телесковићчетвртак, 26.07.2018. у 11:33
(Фото Д Пост)

Ко год да је мислио да ће Међународни монетарни фонд (ММФ) током саветодавног аранжмана да буде само икебана која ће да повећава плате, пензије и кредитни рејтинг Србије – преварио се. Јер, то што је аранжман, који се стручно зове инструмент координације политика (ПЦИ), саветодаван, не значи да је необавезујућ за српске државне званичнике који су га потписали.

Уосталом, стечај који је држава покренула у „Азотари”, који је био услов да борд директора фонда Србији одобри „чуваркућу”, доказ је да ће током наредних 30 месеци званичници из Вашингтона од Владе Србије очекивати конкретне резултате када је о структурним реформама реч.

Прецизније, то је решавање статуса предузећа која су у државном власништву („Азотара”, МСК, „Петрохемија”, ПКБ, РТБ „Бор”, „Ресавица”), затим државних банака, реформа система зарада у јавном сектору и модернизација управа које раде при Министарству финансија (пре свега реформа Пореске управе).

Конкретно, када је о „Азотари” реч, стечај ове компаније убрзало је и то што је од почетка године кренула убрзано да гомила дуг према „Србијагасу”. „Азотара” је за само неколико месеци нагомилала дуг за гас у износу од 1,68 милијарди динара, што је око 15 милиона евра. Плаћен је тек десети део тих обавеза, па је „Азотара” последњег дана маја „Србијагасу” дуговала 1,49 милијарди динара и по том износу, убедљиво је рекордер на црној листи дужника.

Душко Васиљевић, стручњак за развој приватног сектора Светске банке, каже да су се са стабилизацијом јавних финансија променили приоритети и у томе је главна разлика између овог и претходног програма са ММФ-ом.

– Током претходног стендбај аранжмана приоритет је био сређивање стања у буџету и неки заостаци на пољу структурних реформи били су правдани добрим резултатима у области фискалне политике. Сада, када је државна каса стабилизована и приоритети су се променили, па је фокус усмерен на јавна предузећа, јер она од почетка представљају ризик за буџет – каже Васиљевић.

Каква санкција, међутим, следи Србији ако се током ревизија, које ће бити на сваких шест месеци (у претходном аранжману су ревизије биле тромесечне), испостави да није испуњено оно што је обећано?

Саша Ранђеловић, професор Економског факултета, каже да финансијских санкција нема. Јер овај програм не предвиђа повлачење новца. Међутим, ни током претходног аранжмана Србија од ММФ-а није повлачила никакве новчане износе иако је на то имала право.

– Главни механизам утицаја аранжмана са ММФ-ом на вођење економске политике огледа се у томе да се у случају обустављања програма јавља репутациони ризик за земљу – објашњава Ранђеловић, што конкретно значи раст камата на задуживање на међународном тржишту, погоршање кредитног рејтинга...

За њега је логичан след догађаја да овај програм са ММФ-ом буде усмерен на све слабе тачке претходног аранжмана.

– До сада је фонд био фокусиран на фискалну консолидацију и није инсистирао толико на испуњавању осталих обавеза. Пошто је консолидација релативно успешно завршена, логично је да фокус овог аранжмана буду структурне реформе у којима је било кашњења – оцењује Ранђеловић.

Претходни министар финансија, Душан Вујовић, неколико пута је истицао да је у новембру 2014. године, када је са ММФ-ом преговарао о програму који ће Србију спасити банкрота, нашу земљу заправо спасао трокраки „мерцедесов знак”. По његовом признању, на састанку са Дејвидом Липтоном из ММФ-а, делегација Србије, коју је у том тренутку 78 дана делило од банкрота, говорила је 45 минута.

„Његови састанци обично трају 10 до 15 минута.

Липтон нас је пажљиво слушао, питао, записивао... И онда је на крају на папиру нацртао ’мерцедесов’ трокраки знак. То су биле реформе које је Србија морала да спроведе. Један крак била је фискална политика, други стабилност финансијског сектора, трећи су чиниле структурне реформе”, препричавао је Вујовић како је један од водећих економиста ММФ-а скројио план за Србију.


Коментари1
657eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dakic Zeljko
MMF nije ikebana,IKEBANA je Srbija koja mora pod ucenama da privatizuje i PKB i druge nase firme,umesto da ih korisno iskoristimo i organizujemo sami.Zna se sta je cilj MMF,neokolonijalna zavisnost zemlje od multinacionalnih kompanija,novo zaduzivanje,a ne suverenitet i prosperitet.Cak su i petogodisnji planovi KP u Jugoslaviji bili bolji,jer su vodili zemlju ka nezavisnosti,a ne pravili,kao sada od Srbije ,banana republiku u duznickom ropstvu!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља