уторак, 18.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:24

Пилсел: Прича о смени Бозанића је „новинарска патка”

Угледни хрватски новинар и теолог Драго Пилсел сматра да није искључио могућност да први човек цркве у Хрвата ипак оде из здравствених разлога или унапређења
четвртак, 26.07.2018. у 11:30
Надбискуп Јосип Бозанић (фото Јутјуб)

ЗАГРЕБ - Писање недељника Глобус да Ватикан смењује загребачког надбискупа Јосипа Бозанића направила је пометњу у хрватској јавности, али не довољну да би се демантијем или потврдом огласила и загребачка надбискупија, а угледни хрватски новинар и теолог Драго Пилсел сматра да је све то једна, како је рекао, веома „ретка патка”.

Он, међутим, није искључио могућност да први човек Цркве у Хрвата ипак оде из, на пример, здравствених разлога или унапређења.

Пилсел у изјави за Танјуг, наиме, указује да се уместо загребачке надбискупије поводом текста главног уредника Глобуса Здравка Милиновића, огласио председник Хрватске бискупске конференције, задарски надбискуп, Желимир Пуљић, који је практично апеловао на хрватску јавност да не наседа „таквим дезинформацијама”.

„Садржај написан у чланку (Глобуса) одудара од уходаних поступака Свете столице и није утемељен на званичним информацијама”, рекао је Пуљић.

Пилсел каже да писање Глобуса није неуобичајено јер сваког месеца у последње две године неки новинар смењује Бозанића.

„Има повода, људи су незадовољни радом Бозанића, а пуштају се и 'патке' из политичких кулоара”, каже Пилсел, иначе, један од најбољих познавала религијских и црквених питања на овим просторима.

Разлозима за незадовољство радом Бозанића, каже Пилсел, посебно католичких националиста, могао би се напунити читав један резервоар.

Међу важније разлоге издваја то што је папа Фрања формирао Међуцрквену комисију за утврђивање чињеница о лику и делу кардинала Алојзија Степинца пре, током и после Другог светског рата.

„Има свештеника који не разумеју шта је папа хтео када је предложио формирање такве комисије. Незадовољни католички националисти оптужили су Бозанића да је био млитав и да је попустио у борби између Загреба и Београда”, каже Пилсел.

Пилсел, који је први објавио два писма патријарха СПЦ упућена папи Фрањи из којих се, каже, видело да шеф ватиканске државе прихвата неке аргументе патријарха Иринеја, односно Синода СПЦ о Степинцу, подсећа да је након тога у Хрватској настала констернација.

Након тога, прича даље, сазнао је да је Бозанић боравио у Ватикану и да је из прве руке био обавештен о плановима папе да формира међуцрквену комисију, али је то осам месеци сакривао од хрватске јавности.

„Када је ствар експлодирала Бозанић је оптужен да није спречио формирање те комисије, као да је он могао да се супротстави папи и каже му да то није ни мудро ни паметно да Степинца ставља пред СПЦ, односно некој комисији”, испричао је Пилсел.

Као последњи разлог незадовољства радом Бозанића наводи ратификацију Истанбулске конвенције.

„Разумљиво је да је (владајућа) ХДЗ, која је била подељена око питања ратификације Инстанбулске конвенције у хрватском парламенту није срећна што је Бозанић, као најгласнији бискуп у Хрватској, дао крила многим лажима које су долазиле на рачун владе и (премијера Андреја) Пленковића лично из екстремно десних католичких структура”, навео је Пилсел.

Тврдило се, подсетио је, да хрватска власт хоће да уведе родну идеологију, о чему се позитивно изјаснио и папа Фрања.

Иако у том документу нема ни говора о родној идеологији, већ је нагласак над „алатима” који би Хрватској требало да омогући борбу на смањењу насиља над женама, у ваздуху је, каже Пилсел, у ваздуху је остао да виси непријатан осећај напетости.

То се, додао је, посебно видело на Дан државности када традиционално Бозанић предводи мису у присуству представника државног врха.

„После тога су се састали Бозанић и Пленковић, али је та тензија остала, као да се изгубило неко поверење између Каптола и Банских двора”, појашњава Пилсел, који је и глави уредник портала Аутограф.

Бозанићевим радом, каже Пилсел, незадовољни су и неки који су критиковали пропусте у финансијском пословању. На пример, надбискуп Бозанић је десет година пропустио да контролише рад Великог збора пребендара Загребачке надбискупије због чега се догодила штета од неких 50 милиона евра.

То су афере у којима је, како каже, прокоцкана велика количина новца у лоше имовинске, грађевинске и неке друге послове.

„Такви промашаји се догађају када се шпекулантски управља новцима”, као што се ономад догодило у Мариборској бискупији која је губитком од 800 милиона евра била на рубу банкрота, навео је Пилсел.

А ту су, каже, и разна „подметања свештеника на тему ко су хомосексуалци, а ко хетеросексуалци, као и приче о њиховим међусобним свађама”, као и сисачки бискуп Владо Кошић са својим екстремним изјавама, попут оне да се као званични поздрав Хрватски оружаних снага прогласи усташки поклич „за дом спремни”, што је, наравно, осудила готово цела хрватска јавност.

Иначе, Бозанић је у последње време веома хвалио Кошића посебно истичући његово јавно деловање, па се многи људи буне због националистичког скретања Цркве у Хрватској.

„И када све те приче дођу до папе, оне не може да буде одушевљен Али, ако бисмо анализирали однос снага унутар бискупата превага оних који нису на линији папе Фрање није тако негативна”, каже Пилсел који сматра да не стоји реченица Милиновића да је папа Фрања незадовољан и односом конзервативне већине у односу на тзв. либерално крило које је он поставио у Цркви у Хрвата.

Има, међутим, истиче Пилсел оних старијих бискупа попут пожешког, Анте Шкворчевића, који је веома заинтересован за екуменски дијалог и један је од првих који је недавно боравио у Цариграду код патријарха Вартоломеја, а има и добре односе са владиком западнославонским Јованом и митрополитом Перићем.

„Иако има ту свашта, нису сви (у цркви) десничари”, каже Пилсел, уверен да је писање Глобуса само још једна прича више о смењивању Бозанића или, како је то назвао „једна ретка патка”.

Ипак, треба, каже, оставити „један мали прозор отвореним” јер искуство је до сада показало да Ватикан може да одлучи да неког промовише и да Бозанић оде - или у превремену пензију из здравствених разлога или да буде унапређен.

„А то се може догодити сваком бискупу”, закључио је Пилсел. (Танјуг)

 


Коментари0
77aff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља