уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:03
СЛОВО О ЈЕЗИКУ

Не вршимо поправку него поправљамо

На крају недавно завршене школске године подељена су сведочанства и дипломе. Приметили смо да је у неким школама на тим документима прво било написано презиме па име ученика. У српском језику обавезно се наводи прво име па онда презиме, односно име, средње слово (прво слово имена оца) па презиме.
четвртак, 26.07.2018. у 14:30
(Фото Пиксабеј)

Можда дође и неко из Звезде; Можда дође позив за дан-два; Док ја чекам да надлежни ово ураде, можда и умрем; Са мигрантима можда дође и Исламска држава; Дистрибутери у Хрватској укидају РТС, можда то ураде и у БиХ.

Пише
Рада Стијовић

Ово су само неки од наслова из дневне штампе који су нам привукли пажњу због језичке неправилности у њима. Реч је о томе да се, према правилима стандардног језика, будућност не може исказивати конструкцијом можда + презент глагола: можда дође, можда ураде, можда нађеш и сл. Уместо презента овде се за исказивање будуће радње мора употребити будуће време: Можда ће доћи неко из Звезде; Можда ће доћи позив; Можда ће то урадити и у БиХ итд.

***

Скренули бисмо пажњу и на још један утицај административног језика на наш говор и писање (о некима смо већ писали, као нпр. о исказима типа „вршимо поправку обуће“ уместо „поправљамо обућу“ или о писању датума непостојећим бројкама: 01. 05. 2018, уместо 1. 5. 2018. итд.).

На крају недавно завршене школске године подељена су сведочанства и дипломе. Приметили смо да је у неким школама на тим документима прво било написано презиме па име ученика. Нпр: Диплома се додељује Марковић К. Стефану. У српском језику обавезно се наводи прво име па онда презиме, односно име, средње слово (прво слово имена оца) па презиме. Изузетак су само административни спискови, у којима се, због обавезног азбучног реда, мора навести прво презиме, као што је то случај у изборним списковима, у разним каталозима, регистрима и сл. О овоме би морали да мисле не само они који исписују дипломе и сведочанства већ и они који их израђују, јер на њима неретко испод црте на којој се исписују подаци стоји да треба навести презиме и име.

***

Из неког разлога све више се јавља тежња ка непроменљивости презимена (да ли је то тежња ка аналитизму, како би рекли лингвисти, или утицај неких презимена која су непроменљива, остаје да се види). О промени мушких презимена већ је било речи у овој рубрици, а сада бисмо скренули пажњу на женска презимена, о којима се ових дана водила жива расправа у једној језичкој групи на интернету. Постављено је питање – да ли се каже Јелици Обућини или Јелици Обућина. Из одговора се видело да је велики број оних који нису из краја у коме постоји овај тип презимена тврдио да ова презимена не треба мењати по падежима.

Правила, међутим, налажу да се презимена на -а мењају по падежима попут одговарајућих именица на : књига Јелице Обућине, разговор с Надом Колунџијом, веће на челу с Јеленом Говедарицом, рукавице Милице Паовице. Дакле, као што мењамо именицу девојка: с девојком, од девојке, девојци итд.

С друге стране, по падежима се не мењају презимена на -ић, презимена на и презимена на сугласник чији су носиоци жене: Позови госпођу Петровић, Разговарај с професорком Јовин, Позајми ми белешке Милене Ђого, Добила сам поклон од Милице Ного, Поздрав докторки Ћук, Иде у школу с Милом Ћук.


Коментари13
4e81a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
Стално истичем да српски језик није добро нормиран. Нормиран је тако како се не нормира ни један други језик у Европи. Нико други не нормира свој књижевни језик у четири лика или појаве. Нико други осим српских лингвиста није нормирао свој језик у двер варијанте по писму и две варијанте по изговору. Не може нити треба књижевни језик да садржи све што се јавља у дијалектима једног народа. Ни Вук није био за то да књижевни језик пишемо у двоизговору и двописму. Истина, он је пристао под утицајем Беча да се српски језик за католике пише и латиницом, али није био за то да Срби православни пређу на латиницу. Није предлагао да нам стандардни језик има два изговора. Лингвисти (и)јекавци требало би да се, зарад народног јединства, сагласе да се књижевни језик нормира на екавском и на ћирилици. Ијекавски се може и даље користити у књижевним текстовима, али народ треба да се обједињава према екавици, баш како су предлагали и једно време у пракси спроводили у РС Р. Караџић, М. Екмечић и др.
Marko Carević
Ne bih se složio sa Vama, jer smo mi u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sandžaku i Crnoj Gori veoma ponosni na našu ijekavicu. Ona je karakteristična za naše podneblje i mi je koristimo već vijekovima, zvali je sad bosanskim, hrvatskim, crnogorskim ili srpskim jezikom. Ona je naš identitet. Bilo bi to isto kad bih ja od ekavaca tražio da se odreknu svoje ekavice zarad jedinstva sa drugim dijelom naroda preko Drine. Suludo i neproduktivno!
Препоручујем 1
Коста
Добра опашка да исправно нормирани књижевни језик не (треба да) прима све што се јавља из говорном говорног продучја једног народа, већ се по потреби наддијалкатски устројава и ограничава на једно писмо и један изговор.
Препоручујем 1
Маја М.
Хвала Ради Стијовић.
stanislav
Splašiste decu vašim akademskim raspravama o jeziku pa deca pređoše na nemušti jezik digitalizacije. Dajte da u upotrebu vratimo barem PRISTOJNU varijantu jezika jer vam život i svakodnevica ne shvataju vaše premudre savete i pravila. Dok vi tako filozofirate - govorni jezik propade.
Коста
Да, управо тако! Баш ће неко на улици да мисли "Чекај, да ли се ради од модалности или времену...можели презент да постане футур...итд." СДве би стало! А друго је, да се пита што децу нису научили какао се говори (и чији је то језик)? Требало би да свако има у џепу неки дигитални правопис и граматику и да се небројено пита у дану пита зашто писнаи језик не одговоара гворном, кад оно Вук рече просто "пиши као што говориш..."?!
Препоручујем 2
Miroljub
I, g.Periću, ne postoji "direktorica", bar ne u srpskom jeziku - baš kao što je gospođa lepo napisala "nisam direktor ..."
Ангелина Поповић
Погрешан редослед имена и презимена врло је чест на визит-картама, што изазива неспоразуме и неугодности у сусретима са странцима који саговорника по упознавању ословљавају са Mr. Ilija, Miss Svetalana, Mr. Čedomir, Mrs. Milica, нарочито у случајевима када презимена нису на "-ић" (о овима обично знају нешто). Лично сам присуствовала таквим ситуацијама.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља