петак, 23.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Мали Џозер, рођени Нишлија, у чекаоници за Европску унију

Мађарска успорила пријем миграната – пропушта на сваком граничном прелазу, што значи на Хоргошу и на Келебији, по једну особу дневно, само радним данима
Аутор: Александра Исаковчетвртак, 26.07.2018. у 22:00
Ирачка породица Хамза (Фото А. Исаков)

Суботица – Једанаестомесечни Џозер је Нишлија, каже у шали његов отац Касим. Рођен је у Нишу, а овде у Суботици са родитељима је три седмице. Овај дечкић округлих смеђих очију очигледно је мезимац свих у привременом прихватном центру јер не силази са руку ни сарадника Комесаријата за избеглице и миграције Србије. Његова мајка Маруа Хамза и отац Касим превалили су дуг пут из Ирака довде. У Србији су последњих годину и по, али ускоро би за њих требало да се отворе врата Европске уније.

„Ми смо следећи на листи”, каже Маруа, говорећи о списку који се формира за улазак у контролни пункт на мађарској страни границе.

На тај тренутак у напуштеном фришопу на граничном прелазу Келебија чека и породица Хамда, мајка, отац и једанаесторо деце, од чега је најмлађе беба од седам месеци. Они су Курди из Ирака, такође су до прошле седмице боравили у привременом прихватном центру у предграђу Суботице, али се сада надају преласку границе са Мађарском, дакле и са Европском унијом. Због тог циља спремни су да бораве још неколико дана у неусловном простору званом „транзитни центар”. Тик уз границу са мађарске стане су контејнери у којем се обавља процес пријема миграната.

Привремени прихватни центар у Суботици отворен је 2015. године и кроз њега је, према грубим проценама, прошло око 10.000 миграната.

Тренутно овде бораве 53 особе. Половину чине деца. Реч је о породицама претежно из Авганистана, Пакистана, Ирана и Ирака, док је сада најмање Сиријаца, који су, пак, 2015. чинили већину миграната. Привремени прихватни центар у Суботици, као и транзитни центар на Келебији, обишли су представници комесаријата заједно са представницима Швајцарске и ЕУ. Од 2015. године, када је започео повећан прилив миграната, ЕУ је Србији донирала 98 милиона евра за хуманитарну помоћ и заштиту миграната, за обезбеђивање услова за њихов прихват и смештај.

„Ово је један од 18 центара којим управља Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије, и у овом центру 53 мигранта чекају да на легалан начин пређу у Мађарску, јер је њихова жеља да иду ка земљама западне Европе. Комесаријат покушава да све мигранте уведе у систем. Тренутно овде бораве 3.104 мигранта, а примећујемо да их мимо центара има неколико стотина, те можемо рећи да их у је Србији сада око 3.500”, наводи Светлана Палић, из Одељења за комуникације Комесаријата за избеглице и миграције.

„Србија сама, без помоћи донатора, не би могла да се носи на овај начин са мигрантском кризом, зато је прилика да захвалимо свима који помажу”, каже Палићева.

Мигранти у прихватном центру имају спаваоне, трпезарију, лекара, обезбеђена су им три оброка дневно, а децом се бави психолог из новосадске хуманитарне организације. Током школске године са малишанима школског узраста радили су педагози из четири суботичке основне школе.

Процес чекања на прелазак мађарске границе од јануара је продужен, јер мађарске власти на сваком граничном прелазу, што значи на Хоргошу и на Келебији, пропуштају по једну особу дневно, само радним данима. Процес преласка границе није уједначен, па се због тога незванично коментарише да ће након преласка бројне породице Хамда доћи до застоја од неколико дана. Постоји листа на основу које мигранти прелазе границу, те они који су следећи за прелазак са великим нестрпљењем очекују да буду позвани у мађарске контролне пунктове. Према некој неформалној подели, држављани Авганистана претежно се позивају на гранични прелаз Хоргош, док на Келебији прелазе држављани Ирана и Ирака.


Коментари2
18a98
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Saša
Niko od njih ništa ne radi, sasvim im je normalno da ih neko drugi izdržava. A naša država hrani tuđince, dok za svoju decu nema. Što niko ne kaže koliko imamo neuhranjenih ljudi i porodica koje žive u užasnim uslovima?
Maja Medić
Mi nikada nismo poverovali da su migranti ovde zbog ratova već zbog želje da žive na tuđi račun, a mnogi među njima su ratnici islama. Da nije tako - onda bi oni tražili sklonište u bratskim bogatim arapskim zemljama. Mi vrlo dobro znamo da se oni nikada neće integrisati, kao što nisu ni Albanci za hiljadu godina koliko su tu. Ovi novi još nisu čestito ni došli već preuređuju naš prostor kako njima odgovara - neće da jedu svinjetinu, žene su zamotane...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља