четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Спремајте се, добили сте визу за Нови Зеланд

Шта сад? Непознато долази и мења све. Ћутимо и на послу и међу рођацима и пријатељима, тек понеком поверимо нашу тајну. Купујемо четири карте у једном правцу.
Аутор: ​Даринка Васојевић,петак, 27.07.2018. у 10:55
Фото Пиксабеј

Загледам се у прошлост, од пре 22 године; млада сам, витка и лепа, (мада ја тог нисам била свесна тада), на врхунцу моје професорске каријере, удата, са два дивна сина, новоизграђеном кућом и новим „југом 55”.

Живот је могао бити леп?

Видовдан. Тог дана, кажу, неки људи виде оно што до тада нису могли, прогледају. Виде наду.

Путујемо у Скопље, први пут колима, све мора бити завршено за један дан. Свануо је диван сунчани дан, 28. јун 1996. године. Рано устајање, моје дечаке, мужа и мене чека пут у Македонију.

Пре пута одлазак у диспанзер, на рендгенски преглед плућа. Остале прегледе ћемо обавити у Скопљу. Тако су нам рекли.

Снимају нам плућа, једном, другом, трећем и четвртом. Добијамо резултате, сви сем мене. „Извините, снимак није добар, морате поново. Снимати плућа  два пута у једном дану је непотребно, права лудост али немам избора. Идем да снимим по други пут. Чекам. Успело је. Узимам снимак у руке и трчим до кола.

Фото Н. Тркља

Путујемо као у облацима, предели се мењају, лепо је и интересантно, ускоро се помаља и граница. Чекамо неко време, улазимо у Македонију и увече стижемо у Скопље, на означену адресу.

Ту нас чекају две жене и један мушкарац, питају нас како смо путовали, нуде нам по чашу воде и кажу да можемо одмах у лабораторију да извадимо крв. Шта ћемо, пристајемо, дајемо крв и урин на анализу.

Предајемо и „документа”. Ето и то је завршено. Враћамо се назад, исте ноћи око поноћи. Међутим, на колима нам се пробушила гума. Окрећемо се по мраку и видимо неко светло у једној радионици. И замислите нашу срећу , кад откријемо да је то био вулканизер.

Брзо нам је окрпио гуму. Платили смо му у маркама. Захвалио нам се, а ми њему још више. Били смо необично срећни; ишли смо својој кући, умирени да смо урадили све што се од нас очекивало.

Чекали смо одговор и одлуку из Скопља која је требало да стигне у року од шест месеци. У међувремену смо се припремали на нешто ново и непознато. Коначно одлука стигла: одбијени смо, јени неки услов није био испуњен. Можемо се жалити ако хоћемо.

Нисмо знали шта да радимо. Како не испуњавамо услове, ако ми не испуњавамо услове, ко их испуњава?

Ипак, веровала сам у себе и у Бога. Знам, помоћи ће ми јер Он зна да ја заслужујем да одем и видим то што желим. Вера и нада су ми биле јаке и нису ме напуштале ни за тренутак. Људи около причају, можда је боље овако, не морате да идете, итд. Али ја осећам да ћу успети.

Фото Пиксабеј

Прошле су две године. Била је недеља, нека презентација у Београду о путовањима и куповини апартмана у Шпанији. Било лепо и интересантно, али као да се у мом организму нешто догађало, као нека олуја. Имала сам нападе повраћања за време вожње кући.

Стигли смо ноћу кући, као и обично, погледали у поштанско сандуче, и угледали писмо на енглеском, у којем је била наша виза за Нови Зеланд. Спремајте се, да до тог и тог датума 1998. године стигнете.

Шта сад? Непознато долази и мења све. А тек ће да се промени. Ћутимо и на послу и међу рођацима и пријатељима, тек понеком поверимо нашу тајну.

Купујемо четири карте у једном правцу. Спремају забране летова из Београда. До задњег дана нисмо знали да ли ћемо моћи полетети из Сурчина.

Одлазимо једним од задњих летова пре санкција.

 

Даринка Васојевић, Голд Коуст, Аустралија


Коментари31
2e151
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

predrag bojcic
Primjecujem da je doticna, najvjerojatnije, bazirana u Australiji. Ja znam jos ljudi koji su nakon dobijene vize i nesto vremena u NZ dosli u Australiju, Brisbane uglavnom. U Brizbejnu ima puno iseljenika iz NZ, eknonomskih, naravno. Razlika u zivotnome standardu u NZ i Australiji je otprilike jedna klasa.....Sto najvjerojatnije nije sire poznato......NZ nema toliko rudnih bogatstava koliko Australija......i ima dosta problema sa domorocima......
MIlan
Gresis ali nemam nameru da te ubedjujem. Zelim Vam sretan i uspesan zivot i. ZIvite svoj san kao sto ga i ja zivim
Ph.D.
@moravac: "...ne pripada maticnoj drzavi , ... vi niste vise srbi , srbijanci..." Sto se tice prvog dela citata, to stoji, a i kako bih pripadao kad sam vise od 2/3 (54g.) svog zivota tu gde sam. Srbin bio i ostao i ako su svi ostali oko mene (osim dece) ne srpskog porekla. 'Deca' kao i unucadi su mi nista manje drazi (i ako govore samo njihovim maternjim jezikom i jezikom sredine u kojoj su rodjeni) nego da su rodjeni u mom ravnom Banatu. Dok ne pripadam vise 'maticnoj drzavi' (koja pravno vise i ne postoji!) moja pripadnost je tamo gde su mi najdrazi i najmiliji! Pozdrav....
moravac
svako ima slobodu da radi sa svojim zivotom sta hoce , a sto se novca tice , sve zavisi od coveka koliko mu treba , nekom je casa polupuna a nekom poluprazana . ljudi , narodi ili nacije cini jednu drzavu a osnovna celija te drzave je porodica , roditelji , deca . ako ta osnovna celija napusti drzavu i predje u neku drugu drzavu onda ona vise ne pripada maticnoj drzavi , ili vi niste vise srbi , srbijanci ili drzavljani srbije , vi ste sada kiviji kenguri , germani , ameri , franci ... i nemojte da se zanosite ste srbi inace vasa deca ce vas razuveriti brzo .
Zoki
Komentarisi kako god hoces nase emigracije u "bolje" od Srbije, ali casnije Srbe i njihove porodice trece i cetvrte generacije Srba nisam nigde video, sve dok se nisam doselio u Australiju. Govore perfektan Srpski jezik, cuvaju tradiciju i Srpsku kulturu itd. Moram i da se ogradim, od nekih novopecenih turbo-emigranata, koji se svojski trude da im deca od 11 i vise godina zaborave sve to, pa cak i jezik. Srecom nema ih puno. A sto se tice nase dece u dijaspori i dece u Srbiji. Izadji tamo malo na ulicu i osvrni se okolo po kaficima, itd. Mislim da su oni tamo vise "ameri, germani, franci", nego ova nasa rodjena deca ovde, koja se trude da govore Srpski, idu na folklor i crkvu, da bi odrzali svoju kulturu i tradiciju...
Препоручујем 3
Nebojša Joveljić
Znači Tesla i Pupin su Ameri a ne Srbi. Vuk Karadžić u čijoj se kući na prvom mjestu govorio njemački je Austrijanac? Jovan Dučić je Amer, kralj Petar je bio malo Englez, malo Amer, itd. Glupost nevidjena. Ja sam rodjen u Bosni, nosim australijski pasoš a živim na Novom Zelandu. Šta sam ja? Bosanac, Kengur ili Kivi? Ni jedno od navedenih nego čisti Srbin, i po ocu i po majci, uvijek bio i ostao. Na svu sreću još ne postoji institucija koja čovjeku nacionalnost može oduzeti, a sve više država dozvoljava svojim gradjanima da nose koliko god hoće pasoša.
Препоручујем 37
Прикажи још одговора
neda kozomara
Pošto u pričama ženskih autora nema mortale pijanstva, šanka u sred kafane kao oltara gdje se pričešćuju i oni što pišu i oni što čitaju pa se uvijek oduševe takvim tekstovima. Gdje god ima emcija i realnog opisa , nekog trenutka ili situacije ,gdje čak i samim prekidom teksta se naznačava bujica emocija i sva nevolja zbog odlaska .Kao da autora zanimaju uvrede tipa " što ste otišli, pa to vi zbog para ,sram vas bilo"!Sad je vaznija prepiska čitalaca i prepirka oko njihovih stavova nego tekst?! Stvarno sramota što je neko odlučio o svom trošku da ode "tamo daleko", da ga ne dokači rikošet svakodnevnih obračuna po Srbiji , da joj ne ukradu i prodaju dete odmah po rođenju a nju ubede da je umrlo ! Uostalom ,svako ima svoj izbor i poštujmo ga a ne samo sipati tiradu kritika . Bilo bi lepo da svojim primerom,pokažete kako treba ,napišite tekst ,vašu priču cenjeni čitaoci !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља