петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:30

Ко је пробудио увоз из зимског сна

Од почетка године дефицит у спољној трговини достигао две милијарде и порастао 26,2 одсто
Аутор: Аница Телесковићпетак, 27.07.2018. у 11:21
(Фото Пиксабеј)

Ако би неки економиста у две речи морао да опише шта је био највећи проблем српске привреде у преткризном периоду то би сигурно били „близанци дефицити”. Један минус био је у буџету, а други у спољној трговини. Ове године један од те двојице близанаца добро је зауздан, јер је државна каса у плусу, али се други изненада и нагло пробудио, а то готово нико од креатора економске политике није приметио. Реч је, наравно, о дефициту у спољној трговини.

У првих неколико месеци увоз је растао брже од извоза па је на крају маја достигао чак 8,6 милијарди евра, што је раст од 11,1 одсто. Истовремено, извоз је порастао за свега 7,1 одсто и достигао 6,5 милијарди. То је утицало на повећање дефицита у спољној трговини, који је на крају маја износио две милијарде евра. У односу на исти период прошле године, то представља повећање од 430 милиона евра, што у процентима износи чак 26,2 одсто. Ко је пробудио увоз из вишегодишњег зимског сна? Јер, од 2010. године наовамо (са изузетком 2011) увоз је растао спорије од извоза, па је дефицит у спољној трговини значајно смањен. Тако је, на пример, са око 17 одсто, колико је износио 2010, године на крају 2016. смањен на око 10 одсто бруто домаћег производа. Да би, због убрзања увоза у другој половини прошле године, на крају 2017. дефицит повећан на 11,9 одсто.

Постоји више разлога за то зашто је дошло до изненадног и наглог раста увоза. Лазар Шестовић, главни економиста Светске банке, још крајем прошле године предвидео је да ће ова година бити преломна када је о српском извозу реч. Још у новембру Шестовић је предвидео да ће током 2018. године увоз поново почети да расте брже од извоза.

 – Прво, са растом плата и растом јавне потрошње долази до раста увоза – каже Шестовић и подсећа да ми велики део робе увозимо, јер смо увозно оријентисана привреда.

Бележи се велики раст увоза сировина, нарочито метала. Увоз машина порастао је 16 одсто што указује на повећану привредну активност

Он додаје да је ове године дошло и до раста инвестиција, нарочито у државном сектору. То је изазвало раст увоза капиталних добара.

– Такође, динар је ојачао значајно у односу на исти период прошле године што је учинило да увозна роба буде јефтинија. И на крају, дошло је до даљег раста дознака из иностранства, које такође најчешће иду одмах у потрошњу – подсетио је Шестовић и да коверте са девизама, које емигранти шаљу члановима своје породице у Србији, такође утичу и на увозно-извозну статистику.

Када се погледа структура, види се и то да је увоз хране порастао 10,5 одсто. Наш саговорник сматра да постоје два разлога за то. Први је резултат раста прихода, јер су почетком ове године повећане плате и пензије. Други разлог је релативно слаба домаћа пољопривредна сезона.

– Са друге стране, видимо велики раст увоза сировина и то нарочито метала. Увоз машина, на пример, порастао је 16 одсто што указује на повећану привредну активност – каже Шестовић и додаје да је то добра страна раста увоза.

До краја године, предвиђа он, може се очекивати даљи раст увоза, јер ће исти фактори и даље имати утицај на спољну трговину. Такође, за сада смо видели само мали раст увоза нафте и нафтних деривате (пет одсто у првих пет месеци), иако је цена нафте на светским тржиштима скоро 40 одсто порасла у односу на период од пре годину дана, напомиње.

Са друге стране, Милојко Арсић, професор Економског факултета, подсетио је недавно да је раст увоза била и једна од карактеристика преткризног раста из 2008. године, што није добро. Уз раст увоза, то су још и јачање динара и раст тражње.

– Те проблеме креатори економске политике не би смели да потцењују и гурају под тепих – истакао је Арсић.

Предност овог раста, у односу на преткризни је то што је буџет сада у суфициту, а онда је био у дефициту.

Са друге стране, Себастијан Соса, шеф канцеларије Међународног монетарног фонда (ММФ), сматра да привредни раст, упркос јачању увоза, има и неке друге карактеристике које уопште не подсећају на преткризни модел развоја.

– Дефицит текућег рачуна сада је мањи него тада и у потпуности је покривен страним директним инвестицијама. Такође, увоз не иде највећим делом у потрошњу, што је пре 2008. године био случај, већ се у великој мери сада увозе и машине и опрема. Уз то, макроекономска ситуација сада је стабилна. У оно време инфлација је била изнад циљаног коридора, а сада је под контролом – рекао је Соса за „Политику”.


Коментари7
9dfbd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Нажалост наде нас грађана су исувише велике, па они могу да нам причају о суфициту у каси, јер не размишљајући или не знајући низ других економских фактора, пријемчиво је за уши. А кад се освестимо и сазнамо неке битне стари, биће нам куку леле.
Јура
Док год увозимо и даље малине, крушке, бели лук, краставце, пасуљ и друге ђаконије и убијајмо нашу пољопривреду, дотле ћемо и имати дебеле дефиците.
Milos M
Druga strana otvaranja novih fabrika - uvoz skupih mašina i opreme preko granice?
Дејан С. Михаиловић
Коме одговара вештачки висок курс динара? Увозном лобију и страним банкама. Не одговара нашим извозницима, сељацима и гастарбајтерима.
Stefan
Odlicno zapazanje. Probacu da odgovorim na to pitanje od nekoliko milijardi evra: Drzavi i gradjanima sigurno ne.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља