петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:32
10 ПИТАЊА О тровању гљивама

Свака печурка има савршену дублерку

Немојте се упуштати у опасну авантуру брања гљива ако нисте врсни познавалац ових шумских плодова, а ако посумњате на тровање – прва помоћ је испирање желуца у најближој здравственој установи, поручују стручњаци
Аутор: Оливера Поповићпетак, 27.07.2018. у 20:15
(Фото Пиксабеј)

Двоје умрлих и двадесетак особа које се налазе на лечењу после тровања гљивама, и то на почетку лета, довољно су упозорење да се у потрагу за овим шумским посластицама не креће без довољно знања и искуства. Кишно лето, влажно и топло време погодовали су да печурака има у изобиљу, па се познаваоци природе, али и лекари, оправдано плаше да ово неће бити коначни биланс оних који су се отровали.

Др Драган Јоксовић

Гљиве умеју да преваре и дугогодишње скупљаче ових шумских плодова, а камоли оне са недовољно искуства и знања. Тако је зелена пупавка, најотровнија гљива нашег поднебља, била кобна за тридестједногодишњег младића из села Малајнице у околини Неготина, а набрао их је и припремио његов деда, верујући да се ради о „јајчари”.

Посебно забрињава податак да су у јулу у Националном центру за контролу тровања на Војномедицинској академији лечена три пацијента са лакшим обликом тровања пошто су јели печурке „млечнице” купљене на пијаци.

И једна довољна да убије много људи

Како препознати знаке тровања гљивама, али и зашто је важно да ове шумске плодове не беремо уколико их не познајемо довољно, објашњава професор др Драган Јоксовић, клинички токсиколог.

 1. Колико је тровање гљивама опасно по живот, шта се догађа у организму?

Постоји неколико врста гљива које када их поједемо могу угрозити здравље и довести до смрти. Ту је пре свих, зелена пупавка као најотровнија. Токсини из аманите, пупавке нападају јетру и за кратко време могу потпуно да поремете рад овог органа, слично као да смо јетру убацили у сону киселину!

2. Која количина гљива већ може да нас изложи смртној опасности?

Само једна печурка може да убије много, много људи. Најслађе је направити гулаш од гљива, на пример, за шесторо, и довољно је да међу пола килограма или кило печурака од којих правимо гулаш буде само једна отровна, да сви осете последице.

3. Да ли су на токсине из отровних гљива осетљивије млађе или старије особе, јер међу овогодишњим страдалима умро је 31-годишњи унук, а остао жив његов деда од 86 година који је прошао са благим обликом тровања?

Нема овде оних који су осетљиви и они који неће реаговати на отров из печурке. Могући одговор је да је деда појео врло малу количину. Зато постоји изрека да постоје млади берачи, затим млади и неопрезни, али нема старих и неопрезних.

4. Да ли се први симптоми тровања гљивама могу лако препознати?

Постоје тровања гљивама код којих се тегобе јављају већ након 15 минута до шест сати од времена када смо их јели. То су мучнина, гађење, повраћање... Искусни токсиколози ће рећи да када се ови симптоми јаве непосредно након јела, најчешће кривац нису смртоносне печурке, али одлазак лекару се ни тада не одлаже. Ако смо јели печурке, а после пола сата или после пет, шест сати осетимо да нам није добро, имамо муку, гађење, пролив – трк код доктора!

Обично токсиколози тада кажу: морамо пацијента лечити, али неће умрети.

5. Који симптоми указују да је тровање озбиљно?

То су тегобе које се јављају обично 12 до 24 сата након што смо јели печурке, најчешће у виду неких тупих болова под десним ребарним луком.

6. У чему се састоји прва медицинска помоћ када посумњамо на тровање печуркама?

Прва помоћ је испирање желуца, и то може да се уради и у здравственој установи или болници у Нишу, Неготину, па чак и у Здравчићима, селу крај Пожеге. Наравно, помаже и изазивање повраћања, при чему пацијенту не треба давати никакве сапуне или таблете за изазивање повраћања. Довољно је таквој особи дати да попије чашу обичне воде, притиснути корен језика и ресицу и нагнути га напред, да поврати поједени садржај.

7. У Националном центру за контролу тровања на Војномедицинској академији указује се помоћ особама које су озбиљно отроване печуркама или које се нису на време обратиле лекарима. У чему се састоји лечење?

Када год да пацијент стигне, после 12 или 36 сати од времена када је јео печурке, обавезно мора да му се испере желудац. Несварене печурке сакрију се у наборима црева и луче отровне токсине, што смо нажалост могли много пута да видимо после обдукције. Пацијенту са симптомима тровања одмах треба урадити лабораторијске анализе и проверити да ли су повишене вредности јетрених ензима, трансаминаза. Ако трансаминазе расту, нема дилеме да је реч о тровању

8. Какве су прогнозе лечења код најтеже отрованих?

Нажалост, прогнозе су врло незахвалне и непоуздане и поред напретка медицине изгубимо битку за живот. Увек помињем пример човека старог само 35 година, кошаркашке грађе и висине од 2,10 метара, који је себе сматрао познаваоцем гљива, а само једна око које се чак колебао да ли да је убере и понесе са осталим убраним – дошла му је главе. То је била зелена пупавка, која му је уништила хепатоците, главне ћелије јетре. Најважнија улога јетре јесте синтеза свих материја у организму, па и чинилаца коагулације крви. У случају овог младог човека то је било најпогубније: нисмо могли да зауставимо крварења. Тада смо на ВМА набавили врло скупе лекове, већ смо били уверени да смо добили битку, а човек је 31. дана умро. Имунитет му је толико опао да му спаса није било.

9. Какав је уопште ваш савет грађанима – како да беру печурке и како да их једу?

Грађанима прво поручујем да не купују књижице у којима су слике јестивих печурака, а које ће им наводно помоћи да буду добри берачи. Свака јестива гљива има бар две, три дублерке, које човек који није експерт за гљиве не може разликовати. Дакле, немојте се упуштати у опасну авантуру брања гљива ако нисте врсни познавалац, јер вас то може коштати живота. Можда је ипак најбоље се држати печурки шампињона.

10. Природа је била издашна у својствима које је дала печуркама и тешко је људе одвратити од ове намирнице, нарочито када је има у изобиљу у шуми и бесплатна је?

Нема квалитетнијег плода у природи који може да замени месо и јаја од гљива, али ми нисмо довољно свесни опасности од тровања и довољно опрезни у брању. Сваке године имамо десетине отрованих, а некада и смртне случајеве.

Шесторо умрлих 2009. године

У претходној деценији најтеже су биле 2009. и 2010. година када је од тровања гљивама умрло шест, односно три пацијента. Прошле године је била суша, те је било мање лечених тровања и тешких случајева и није било смртних исхода.

Жуте обе, а једна отровна

У Србији има око 1.200 врста гљива, велики број њих није јестив, али ни отрован, док је тридесетак врста опасно по живот. Најотровнија је зелена пупавка, али најчешћи кривац за тровање је, ипак, оловаста рудолиста. Врло су отровне и мухара, заводница, харингача, ушиљена пупавка и пантеровка. Берачи најчешће помешају омиљену жуту, лисичарку са заводницом, која је исте боје и сличног облика, а мислећи да беру ђурђевачу покупе оловасту рудолиску. Често се пролећни вргањ замени за гљиву лудару.


Коментари0
4280d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља