среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:44
СУПРУГЕ СРПСКИХ ВЛАДАРА У 19. И 20. ВЕКУ

Образоване и неустрашиве

Четири жене удате за српске владаре из династије Обреновић и две из дома Карађорђевића представљене су на изложби у Конаку кнегиње Љубице, која траје до 19. августа
уторак, 31.07.2018. у 08:15
Краљица Марија Карађорђевић (Фото из архиве Музеја града Београда)

На изложби „Живот, моћ и судбина супруга српских владара” приказан је живот шест жена: четири удате за српске владаре из династије Обреновић и две из дома Карађорђевића. Оне су биле изузетне по положају који су заузимале и по ономе што су чиниле за свој народ. Изложбу у Конаку кнегиње Љубице приредиле су Ангелина Банковић, виши кустос Музеја града Београда, и Милена Андрејић, кустос сарадник.

– Желеле смо да их представимо као обичне жене, што и јесу биле, са свакодневним радостима, потребама и проблемима. Због тога приче о њима говоре о животу који су водиле пре удаје, о њиховим понекад срећним, а понекад несрећним браковима, о деци и учешћу у политичком животу Србије. Укратко, о свему ономе што чини живот једне жене и мајке, која је уз то и супруга владара – наводе ауторке изложбе.

За владаре из дома Обреновића биле су удате кнегиња Љубица Обреновић, жена кнеза Милоша, кнегиња Јулија Обреновић, супруга кнеза Михаила, кнегиња, а потом и краљица Наталија Обреновић, жена краља Милана, и последња из династије Обреновића, краљица Драга, удата за краља Александра.

Супруге Карађорђевића, које овде представљамо онако како су то учиниле и ауторке изложбе, биле су кнегиња Персида Карађорђевић, удата за кнеза Александра, и краљица Марија, супруга краља Александра (и једина југословенска краљица). Кнегиња Зорка, жена Петра I Карађорђевића и ћерка црногорског краља Николе Петровића, преминула је 1890. године, 14 година пре него што је њен муж постао краљ Србије, и зато, објашњавају кустоскиње, није увршћена у поставку.

Персида – покровитељка уметности

Кнегиња Персида Карађорђевић (1813–1873) била је пореклом из угледне породице Ненадовић из Бранковине код Ваљева, која је после пропасти устанка напустила земљу, па је Персида одрасла у градићу Хотин, у данашњој Украјини. Удала се за кнеза Александра са свега 17 година. Имали су дуг и срећан брак. Изродила је десеторо деце – три кћери и четири сина, а најпознатији је био Петар, будући краљ – али је активно учествовала у политици, била драгоцени саветник свог мужа, и на разне начине подстицала културни живот у Србији.

На двору Карађорђевића
Кнегиња Персида редовно је организовала посела на којима су српске уметнице и интелектуалке представљале своје радове и идеје. Једна од њих била је њена пријатељица, чувена сликарка Катарина Ивановић, иначе ауторка више Персидиних портрета.
И краљ Александар и краљица Марија често су позивали пријатеље на двор. После вечере прешло би се у салон где су мушкарци играли преферанс, а жене кинеску игру махјонг која је тад била у моди. Радо су приређивали балове и посела, као и друге свечаности.

Иако без формалног образовања, кнегиња је била писмена, схватајући колико је, посебно за жену, важно да буде образована, наводе ауторке изложбе. Зато је за своје кћери ангажовала учитеље из иностранства и инсистирала да се друже само са најобразованијим девојкама! Једном приликом је изјавила: „Макар последњу пару имала, даћу за моје деце науку, јер видим човек без науке као год без очију, то могу казати”. Захваљујући њој, после дуже времена је поново отворено Српско народно позориште у Београду 1847.

За Персидин добротворни рад, хуманост и културну делатност султан Абдул Меџид доделио јој је Велики орден 1864 године.

Мињон, наша прва жена возач

Марија Карађорђевић (1900–1961) била је кћер румунског краља Фердинанда и Марије од Единбурга, унуке краљице Викторије. С обзиром на то да се звала исто као мајка, од малена је имала надимак Мињон. Позната као изузетно образована и полиглота – говорила је пет

језика – волела је и уметност, бавила се сликарством и вајарством, а учитељи су јој били реномирани румунски уметници.

Важила је за модерну и активну жену, јахала, тренирала тенис, клизање на леду и вожњу боба, и била прва жена возач у Југославији, редовни члан ауто-клуба у Букурешту и покровитељ ауто-клуба у Београду од његовог оснивања 1922. године. Возачку дозволу добила је 1920. још као двадесетогодишњакиња, а вожње од Београда до Бледа или од Бледа до Париза за њу нису биле неуобичајене.

Лепа Мињон се верила са краљем Александром Карађорђевићем у фебруару 1922. године: у Београд је стигла румунском краљевском јахтом, праћена бродовима који су јој из српске престонице кренули у сусрет, а пристанак у београдску луку поздрављен је почасном артиљеријском паљбом са тврђаве. Пар се венчао 8. јуна 1922. године у Саборној цркви, уз кумство британског краља Џорџа V.

Марија и Александар имали су хармонични брак пун љубави и узајамног разумевања. Имали су три сина. Најстарији је постао последњи југословенски краљ Петар II Карађорђевић. Млађи синови били су Томислав и Андреја. Краљица је била посвећена мајка која је дојила своју децу, није унајмљивала дадиље и сама је бринула о њиховој храни и одећи, образовању и васпитању.

Како су утицале на стил и моду

Кнегиња Љубица Обреновић одевала се скромно и традиционално, у народну ношњу, чак и на двору. Није дозвољавала расипање новца, а умела је и да критикује жене због претераног дотеривања: у њено време уведен је такозвани женски грађански костим који се састојао из свилене хаљине, свилене мараме, појаса (бајадера) и горње јакне (либаде). Кнегиња је носила мало накита, међу којим се истичу шнале од корњачиног оклопа са дијамантима.

И краљица Марија Карађорђевић је била позната по својој умерености и скромности и по томе што није волела раскошне тоалете, али је насупрот кнегињи била савремена и отмена жена. Носила је једноставне хаљине спортског кроја, француских креатора Жана Патуа и Лисјен Лелон чији су модели били „намењени за модерну, самосвесну жену која је ценила неусиљеност и једноставност”.

Приближавање традицији краљице Драге Обреновић истакнуто је и њеним новим националним костимом који је носила за време прослава највећих државних и верских празника, изражавајући на тај начин снажна национална и религијска осећања: по узору на хаљине из средњег века, био је украшен богатим златним и сребрним везом и државним амблемима. Драга је захтевала и од својих дворских дама да носе сличне костиме.


Коментари1
8ee73
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alisa
Jako insteresantan i lep tekst a pretpostavljam i izlozba.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља