четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:03
Двовлашћe на универзитетима

Уколико је изабрани ректор – ректор, шта је онда новоизабрани ректор

Аутор: Бранислав Радивојшапетак, 27.07.2018. у 22:00
Ректорат БУ (Фото Д. Јевремовић)

Могло би се рећи да Универзитет у Београду сада има два ректора, односно ректора и новог ректора, тј. ректорку. Ректор је проф. др Владимир Бумбаширевић, а нова ректорка проф. др Иванка Поповић. И Универзитет у Новом Саду има два ректора: ректора проф. др Душана Николића и новог ректора проф. др Дејана Јакшића.

Ово помињање ректора и новог ректора је резултат чињенице да се према универзитетским статутима они бирају при крају текуће школске године, а мандат им почиње на старту следеће. У том периоду од неколико месеци имамо практично, мада не и формално, двовлашће. Што се Ниша тиче, и ректор и нови ректор су исти, јер је проф. др Драгану Антићу недавно обновљен мандат, док је са Универзитетом у Крагујевцу ситуација специфична, јер тај универзитет нема ни ректора ни новог ректора него в. д. ректора – проф. др Ненада Филиповића.

Овом подсећању на ректорско „двовлашће” највише је допринела нова ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић, која је, игром случаја, убрзо после избора доспела у центар пажње јавности због своје досадашње универзитетске функције. Она је и даље проректор за међународну и међууниверзитетску сарадњу нашег највећег универзитета а задужена је и за међународне манифестације у којима учествује ова високошколска установа. Па и за Европске универзитетске спортске игре и проблеме који су се појавили у вези с тим такмичењем.

Како назвати проректорку – новоизабрану ректорку?

Медији су, наравно, помињали њену нову функцију, означавајући је као „нова ректорка”, а онда се реч „нова” у насловима изгубила и могли смо помислити да је Иванка Поповић ректорка, а није – јер то је до 30. септембра Владимир Бумбаширевић.

Зашто универзитети имају овај дуги период двовлашћа? Познаваоци прилика у нашем високом школству кажу да иза свега стоји страх од тога да, због згуснутих рокова, ректори, али и декани факултета, неће бити изабрани. Зато је статутима предвиђено да поступак избора „органа пословођења” почиње шест месеци пре ступања на дужност. Ако се испостави да су сви рокови испоштовани, догодиће се то да ће нови ректор бити изабран четири месеца пре него што формално преузме дужност.

Зашто на универзитетима страхују од неизбора ректора и декана? Зато што је између две школске године дуги летњи распуст, а наши универзитети по правилу споро функционишу и споро доносе одлуке, поготово оне изборне. И зато су се, не само у Србији, него, рецимо, и на Свеучилишту у Загребу и на Универзитету у Сарајеву, определили за велики временски размак између избора и преузимања ректорске функције (и у Загребу и у Сарајеву то је 1. октобар).

Нисмо установили да ли у још неким институцијама, попут универзитетских, постоји ова велика временска разлика између избора и преузимања дужности, мада познаваоци изборних правила у Српској православној цркви наводе да је таква разлика између избора и устоличења епископа. Сабор СПЦ, наиме, бира епископа, а устоличење изабраног је у ингеренцијама патријарха и та два догађаја обично дели временски период од неколико месеци.

Међутим, шира јавност за ово епископско „двовлашће” у СПЦ и не зна, али проблеми са одласком наших студентских екипа на европске спортске игре и случајност да су оне у надлежности проректорке – нове ректорке очигледно намећу питање да ли је потребан тако дуг период између чина избора и почетка мандата нових „првих личности” наших универзитета.


Коментари2
3c839
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubiša
Koliko je to ' bitno'? Toliko neprimerenih pojava i ponašanja u visokom školstvu Srbije u kontinuitetu i to nije predmet pažnje?
Djuradj
Ono sto je na nasim univerzitetima sigurno najlosije, to je kako funkcionise sistem u svakom pogledu.Od loseg sistema polaganja ispita na mnogim fakultetima,malo istrazivackog rada sto univerzitet zahteva do sistema zaposljavanja profesora i koncepta izvodnja nastave koji je star preko 50 godina i ucmalih profesora kojima su mesta na fakuletu zagarantovana, bacanja anketa studenata u djubre.Najgore je sto studenti to ne vide jer idu logikom: "daj da zavrsim sto pre i bezim "sto nam govori da oni i nisu neka buduca misleca elita koje ce imati neko zdravo kriticno misljenje.Neverovatno koliko je i kvalitet samih studenata kalirao i nove generacije su po istoricarima prve koje imaju manje znanja od svojih roditelja.Taj sveopsti sunovrat nuzno dovodi do stalnog pada ugleda Univerziteta.. nema te povratne reakcije studenti-drustvena zajednica bez ikakvog uticaja na istu..pogoto u Srbiji gde je citav "sistem" vrednosti ionako narusen decenijama..Corsokak za sve..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља