уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:24

Нагли скок плата био би шок за економију

Аутор: Марија Бракочевићпетак, 27.07.2018. у 22:00
(Срђан Печеничић)

Просечна плата у мају прошле године била је 47.147 динара, што је тада износило 382 евра. Овог маја достигла је ниво од 50.377 динара, односно 426 евра. У динарима гледано, лични доходак порастао је 6,9 одсто, а у еврима целих 11,5 процената, или 44 евра за годину дана. Судећи према скорашњим најавама председника Србије Александра Вучића, просечна плата у Србији могла би до краја године да достигне цифру од безмало 500 евра. То значи да би у односу на мај ове године нето зарада могла да буде већа за чак 74 евра.

Колико је то реално могуће, да ли је наша држава довољно економски јака да грађанима понуди знатно веће плате и може ли такав скок просечне зараде представљати дозу ризика по макроекономску стабилност земље?

Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду, подсећа да су у првих пет месеци ове године плате у просеку износиле 417 евра, што би значило да би, ако до краја године буду 500 евра, требало заправо да порасту за 20 одсто.

– Претходно стање показује колико смо далеко од поменутог циља, па стога није реално да просечне плате у Србији до краја ове године достигну 500 евра. Економски одрживо повећање плата до тог нивоа, које је у складу са кретањем продуктивности, могло би да се достигне 2021, и то под условом да у наредне три године привреда расте по стопи од око четири одсто. Једноставно је, плате не могу да расту знатно брже од раста производње – сматра Арсић, и подсећа да уколико зараде расту брже, онда то доводи до великог раста спољнотрговинског дефицита и платнобилансне кризе.

Нешто брже достизање таквих зарада било би могуће, додаје, ако бисмо манипулисали политиком курса и фискалном политиком.

– То би само краткорочно изгледало као добро решење, привремено би повећало потрошњу и стандард грађана, али би након тога наступила криза, јер бисмо имали све већи спољнотрговински дефицит и растао би спољни дуг. Онда бисмо морали да вратимо курс на реалан ниво и да потрошњу ускладимо са производњом – истиче Арсић.

На питање зашто се стално говори о повећању плата у еврима, а не у динарима, професор подсећа да то није сасвим исправно, чак да је супротно званичној политици Народне банке и владе, које се залажу за динаризацију привреде Србије.

– Било би добро да се говори о томе колико плате реално могу да расту из године у годину, као и да, уколико се искључи ефекат инфлације, плате могу да расту и као производња. А еври се помињу јер је грађанима тако разумљивије, једноставније – појашњава.

Уз најаве о повећању просечне зараде на близу 500 евра, председник Вучић осврнуо се и на то да се по висини просечне плате приближавамо свим другим земљама, а да сада имамо и веће личне дохотке од готово свих у региону, од Македоније, Албаније, Бугарске, Босне и Херцеговине... Економисти ипак поздрављају само умерени пораст плата, али сматрају да је од тога још боље повећање масе зараде, која се најбоље постиже већим запошљавањем грађана.

Иван Николић, сарадник Економског института, уверава да ипак није реално да за шест месеци, од маја до краја године, плата порасте за 74 евра.

– Ове године имаћемо раст БДП-а, што ће бити довољан основ за повећање плата. Али тај номинални раст плата, макар када говоримо о јавном сектору, у овом тренутку је известан до нивоа номиналног повећања БДП-а. То значи да би уз раст БДП-а од 3,5 одсто и инфлације од 2,5 процента максимално повећање плата у јавном сектору могло да буде пет до шест процената. Да бисмо стигли до најављених 500 евра требало би да имамо пораст плата за 20 одсто, што у тако кратком року није могуће. Добро би било да се задржи само динамика повећања плата, али једнократни нагли пораст зарада засад је мало вероватан и значио би шок за нашу економију – објашњава Николић.


Коментари27
f91b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera
Pa zato nam je hleb najeftiniji,LEBA I IGARA,zadruga,parova itd.
Nenad
Prilikom racunanja prosecne plate ne treba uzimati u obzir javna preduzeca! Od njih ne ide ni dinar u budzet vec opstaju na grbaci gradjana koji nisu zaposleni u JP.
Mirko
Ne bi. Država ima prostora ne za povećanja već za vraćanjeplata i penzija ako bude htela.
Банађанин
О овоме се неће бунити само ко има веома лепу плату или ће ботовати како је то уреду политички фанатици!
Opacic
Kada ce ljudi da shvate da koliko zaradjujes zavisi od tebe samog

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља