петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:25

Турској прете санкције САД због затвореног пастора

Привреда Ердоганове земље већ је у опасности од кризе, па би је скупо могли коштати проблеми због Ендруа Брунсона, оптуженог да је помагао пучисте
Аутор: Владимир Вукасовићпетак, 27.07.2018. у 22:00
Ендру Брунсон пред улазак у кућни притвор (Фото Бета/АП)

Врхунски преговарач, каквим себе Доналд Трамп воли да сматра, извисио је у ценкању с Реџепом Тајипом Ердоганом, председником Турске, којој у знак одмазде због одбијања да из затвора пусти евангелистичког пастора Ендруа Брунсона прете америчке санкције у тренутку када се над турску привреду ионако надвија опасност од кризе.

Упадљиво, сви остали спорови Турске и САД, који се већ годинама гомилају а тичу се свега – од људских права, преко рата у Сирији, до односа с Русијом и јединства унутар НАТО-а – нису довели до овако отвореног напада Беле куће на Ердогана. За најоштрије речи било је потребно да турски председник, изгледа, изигра договор с Трампом, већ убеђеног да је обезбедио ослобађање познатог припадника верске групе која је много помогла његов успон на власт.

Пастор Брунсон, који у Турској мисионари око две деценије, пре око годину и по ухапшен је под оптужбом да је сарађивао с онима који су у јулу 2016. организовали неуспешан пуч против Ердогана и да је шуровао с Радничком партијом Курдистана, коју власти у Анкари такође држе за терористичку организацију. Према тврдњама Ердогана, за пропали пуч је одговоран покрет имама Фетулаха Гулена, некадашњег савезника турског председника, који је сада у егзилу у Пенсилванији, одакле америчке власти одбијају да га изруче јер процењују да нема доказа за његову кривицу. Ердоган је у једном тренутку предлагао и размену Брунсона за Гулена, али му Американци ни то нису услишили.

До напретка је, судећи по информацијама „Вашингтон поста”, дошло 11. и 12. јула ове године, на самиту НАТО-а у Бриселу, где су разговарали Трамп и Ердоган. Претходно су њихови представници нашли компромис око присуства курдских снага у једном делу Сирије, као што су засад и превазишли могућу блокаду испоруке авиона Ф-35 Турској због њене намере да купи руски противваздушни систем С-400. Затим су амерички и турски председник у Бриселу постигли споразум и око Брунсона.

За његово остварење била је нужна и добра воља израелског премијера Бенјамина Нетанијахуа, који је актер у овој трговини постао кад је прихватио Трампову молбу да из израелског затвора изађе турска држављанка оптужена за помоћ палестинској милитантној организацији Хамас. Она се вратила у домовину, за чим је уследила одлука турског суда да ипак не ослободи Брунсона, што је Трамп на „Твитеру” назвао срамотом. Недељу дана касније, суд је пустио Брунсона, али само у кућни притвор. И тада је Трамп експлодирао, потежући, заједно са најближим сарадницима, претње санкцијама Турској.

На ту вест берзе су одмах за још око два одсто обориле лиру, турску валуту која је у последњој години већ изгубила око петине вредности у односу на долар. Осим директног америчког ембарга, лиру би убудуће могло поткопавати још нешто.

Непосредно пре отворених претњи из Беле куће, у два тела америчког конгреса је отворен пут закону који би налагао представницима САД међу извршним директорима Међународне корпорације за финансирање (ИФЦ), која је део Светске банке, и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), да не подрже зајмове или било какву финансијску и техничку помоћ Турској док она не престане да самовољно затвара или ускраћује слободу кретања држављанима Америке и локалним члановима њених мисија.

Таква директива није предвиђена и за америчког директора у Међународном монетарном фонду. И он се, ипак, упућује на то да у обзир узима напредак Турске у промовисању људских права.

На срећу Анкаре, која прима милијарде у зајмовима и инвестицијама од тих интернационалних установа, ИФЦ и ЕБРД могу изгласавати аранжмане с Турском и без Американаца. Али, сваки сигнал даљих компликација, нарочито оних с најјачом светском привредом, може само отерати приватне инвеститоре, од чијег „врућег новца”, оног који се сели из земље у земљу тражећи тржиште на којем ће се брзо оплодити, Турска умногоме зависи, подсећа агенција Блумберг.

Турска још ужива одличан економски раст, којем је, међутим, мана то што се добрано ослања на државна инфраструктурна улагања и велика задуживања, особито приватног сектора. Политичка нестабилност унутар Турске и у њеним спољним односима, што се приписује Ердогановом наглом карактеру и одсуству воље за било каквим компромисом, већ је нагризла националну привреду. Америчке санкције су последње што јој је потребно, нарочито ако Трампов бес због Брунсона буде подјарен и најавом Анкаре да, упркос захтеву САД, неће престати да купује иранску нафту.


Коментари0
33d43
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља