понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Културни идеали дају вредност нацији

Слободан Јовановић је као пример високог културног обрасца узимао онај који су у наслеђе оставили стари хуманисти на основу античке филозофије
Аутор: Марина Вулићевићсубота, 28.07.2018. у 10:09
Урош Предић, портрет Слободана Јовановића

Није необично поступање неких људи који се баве књигом да одређена дела читају изнова; после одређеног времена прихватајући исто штиво на нове начине, и упоређујући га са околностима у којима тренутно живе.

Када је реч о новом издању огледа Слободана Јовановића „Један прилог за проучавање српског националног карактера”, штампаном код чачанског „Градца”, уочљиво је да то дело не само да сажима суштинска интересовања аутора, једног од наших највећих интелектуалаца уопште, већ да опомиње на то да се неке ствари о којима је писао врло споро мењају.

Слободан Јовановић – председник Српске краљевске академије, председник Српског културног клуба, професор и ректор Београдског универзитета, правник, историчар, књижевни критичар и председник Министарског савета Краљевине Југославије у Лондону – управо је стално указивао на важност схватања културе као појма ширег од науке, уметности и политике једног народа.

Култура једног народа, по његовим речима, обухвата све гране његовог духовног живота, веру и морал, као и науку, књижевност, уметност, политичку и правну мисао, војску, привреду, обичаје и забаву.

Управо је културни образац Слободан Јовановић сматрао кључним у „утакмици” различитих нација Југославије, више од „националне дисциплине”. Као пример високог културног обрасца узимао је онај који су у наслеђе оставили стари хуманисти на основу античке филозофије.

Они који су се уздигли изнад националног егоизма, схватају да нација не представља вредност по себи, већ да једној нацији вредност дају само општи културни идеали којима би се она ставила у службу, сматрао је Јовановић.

Болест савременог доба Србије – полуинтелектуализам, Јовановић је дефинисао у овом свом позном раду, једном од последњих које је написао пред смрт 1958. године. Полуинтелектуалцем сматрао је човека који је „уредно, па чак и можда са врло добрим успехом завршио школу, али у погледу културног образовања и моралног васпитања није стекао скоро ништа”. То је, дакле, човек без духовности, који духовним и моралним вредностима претпоставља статус и новац.

Јовановић посматра „дипломираног примитивца” на путу до остварења свог ситног сна, гледа га како се „лакта”, газећи све пред собом, а његову политичку амбицију не види као такву, већ као потребу да се обогати. „Тек када полуинтелектуалац избије на врхунац политичког успеха, види се како је морално закржљао”, закључује Јовановић, додајући и то да уз сваког полуинтелектуалца стоји један интелектуалац који је потпуно неуспешан...

Онај хуманистички културни образац који је дуго владао на Западу, и који се слабо примио у српском друштву, где преовлађује тип динарског човека, он види кроз типове енглеског „џентлмена”, немачког „културног човека” и француског „honnete homme”.

То су културни обрасци оличени у истој хуманистичкој основи – пристојном понашању и лепом васпитању, али не као нечему спољашњем и формалном, него у способности за самодисциплину. У емиграцији, у свом позном добу, Слободан Јовановић је премишљао и о односу демократије и комунизма, према потреби просвећивања појединаца у друштву.

Демократија је оно уређење које хуманистички образац културе тежи да омасови, и у оквиру које успешност демократских институција зависи од образовања појединаца који их воде. Комунизам, међутим, по његовом суду, сасвим одбацује хуманистички образац, а послушност систему, као у каквој касарни, уздиже до главне врлине.


Коментари2
5eca7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
I dok životinje automatski grade svoju ekološku nišu, čovek preživljava pomoću akomulacije kulturnih proizvoda: mitova, poezije, nauke... Vrsta-čovek pomoću nadbioloških kulturnih matrica neuspele ekološke niše života može da zameni boljim. Primarni elemnti kulture – pogled na svet, norme, etika... – se instrumentalizuju u sociološke mreže tradicije koja stvara naša iskustva, opažanja, asocijacije, osećanja, sećanja, našu orijentaciju u svetu. Od svih tradicija koje je svorio čovek najuspešnija je naučno-građanska čija je esencija metod "opovrgavanja" , tu se napredak postiže tako što se naše mišljenja, podvrgavaju najstrožim kritičkim proverama, do tačke opovrgavanja. Naša pak despotska kulturna matrica bazira se na metodi "potvrđivanja" traže se samo oni primeri koji potrvđuju naše mišljnje, naše stavove, oni primeri koji bi potencijalno mogli opovrgnuti ta mišljenja se odbaciju, prigovori se ignorišu, zataškavaju, šta više, ide se za tim da se spreči svaka kritička rasprava.
Драгољуб Збиљић
Какве одговоре и "филозофско-културну надоградњу" може да дâ на гледишта великог интелектуалца С. Јовановића српски човек који је усвојио хрватски абецедни образац за писање свог, српског језика, чак и не знајући да је том његовом усвајању хрватског абецедног обрасца за писање језика Срба претходило вишевековно насилно забрањивање српске азбуке и посебно сурово фаворизоавње мање савршеног за српски језик хрватског писма уместо савршенијег српског (ћириличког) писма, нарочито смишљено после 1954. године.
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља