недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Од Стаљина сабља, а од астронаута каменчићи с Месеца

Аутор: Рајна Поповићуторак, 29.04.2008. у 22:00
Кустос Момо Цвијовић са кутијама у којима су подаци о поклонима (Фото Д. Јевремовић)

Није Тито био баш широке руке. Кад се сабере све шта је он добијао од других и шта су њему давали, претеже тас на коме су њему намењени поклони. О томе шта је он носио државницима, политичарима и осталој светској елити кад им је ишао у госте могло је да заувек остане само у сећању његових сарадника и мемоарима, јер су бомбе 1999. године пале баш на здање где се добар део те документације налазио.

Могло је, али није.

На велико задовољство кустоса, 2002. године пронађена је уредна картотека о поклонима Јосипа Броза страним државницима у периоду од 1953. године, од оснивања Кабинета председника Републике па до Титове смрти 1980. Све је вођено по земљама и личностима, на 4.397 картона, спаковано у бордо кутије – разноразни подаци о даровима за особе из 106 земаља, са убележеним датумом посете и описом датих поклона.

Подаци о поклонима из ранијег раздобља, од 1943. до 1953. године, када је функционисала Канцеларија маршала Југославије, не постоје зато што евиденција није ни вођена. Иако Јосип Броз од 1948. до 1952. није напуштао земљу, поклони из тог периода, примљени и дати, свакако би били интересантни за проучавање и описивање.

Ево и доказа. О Стаљиновој сабљи написан је и роман, ни налик на истину и чињенице, што писцу, како сам признаје, уосталом и није био циљ. Мада је ово одликовање Титу било уручено много раније, одмах по ослобођењу, када су Јосиф и Јосип били другови и истомишљеници.

Момо Цвијовић, кустос у Музеју „25. мај”, археолог по специјалности, то уосталом најбоље зна.

– О тој сабљи се испредају бајке. Дакле, оно што је у роману написано потпуна је фикција. Као што нису биле тачне ни гласине да је чим се Милошевић уселио у своју резиденцију Марко узео ову драгоценост и продао је. Месецима смо знатижељним новинарима одговарали да је она смештена у трезору Спомен збирке, али када је то лудило прошло, правећи поставку „Београд је слободан”, 2004. године поводом годишњице ослобођења главног града, одлучио сам да је изнесем пред посетиоце. И шта се догодило? Нико је није ни приметио – сећа се Цвијовић.

У галерији на Тргу Николе Пашића на триста квадрата, по речима нашег саговорника, изложен је документациони материјал, фотографије ослободилаца, подсећање на њихове акције. У великој просторији нашла се и витрина и у њој једини експонат – Стаљинова сабља. Никога није заинтересовала. А чињенице су ове:

(/slika2)– Маршал Тито је од 19. септембра до 4. октобра 1944, у својству генералног секретара КПЈ и врховног команданта НОВ и ПОЈ, био у Совјетском Савезу. У Москви је преговарао са Стаљином и другим совјетским представницима о заједничком дејству јединица Црвене армије и НОВ. Том приликом Титу је „за заслуге у борби против фашизма” уручен орден Суворова, првог степена и додељена златна командантска сабља, вероватно израђена почетком 19. века, врло вредна због рукохвата са 260 брилијаната и дијаманата, са кићанком од златне срме везаном за дршку. Стаљин је њу додељивао заслужним командантима у Другом светском рату. Немамо податке о томе колико је таквих сабљи било, али зна се да је орден победе, највреднији у смислу признања, са драгим камењем, добило свега пет странаца. То су Черчил, Тито, румунски краљ Михајло, пољски генерал Жимерски и Ајзенхауер. Власник сабље је, дакле, Музеј историје Југославије…

Интересантно је било и када су три америчка астронаута донела Титу каменчиће с месеца, три-четири, као кликерчићи. Били су у мисији „Аполо-11” у јуну 1969. године и већ у октобру су били гости „највећег сина наших народа” у Београду.

– Тито је њима узвратио табакерама, Армстронгу који је крочио на Месечеву површину дао је ону тешку 146 грама, Колинсу нешто лакшу и трећем, Колдрину, незнатно мању од оне друге. Супруге астронаута добиле су брошеве са коралима, опет све један мањи од другог, као и њиховим мужевима. Елизабети Тејлор је својевремено наш председник поклонио лутку у народној ношњи Шумадије, Ширли Темпл је добила фотографију друга Тита са посветом. А неком конобару Сенсу из „Блер хауса” дао је своју слику у сребрном раму. Који Сенс, који „Блер хаус”, којом приликом је келнер на Тита оставио утисак и поправио му расположење – не зна се. Документација о поклону је остала – наводи Момо Цвијовић.

Бележени су и дарови које су добијали и други обични људи попут машиновођа, собарица, фризера, које је Броз сретао.

Ипак, није Тито примао само слике, скулптуре, старе мозаике, каменчиће, дечје уметничке покушаје, штафете и ко зна шта још, као што није ни носио такве стварчице другима на поклон.

– Анвар ел Садат је од Тита, по овој документацији, добио на дар 150 кила јабука, сорте златни делишес, 50 килограма сувих шљива, 48 литара сока од боровнице и исто толико сока од рибизле. Приметио сам да је друг Тито кад год је путовао у Африку обавезно носио суве шљиве и није ми било јасно што је то радио. После много, много година упознао сам почасног конзула у Намибији, реч по реч, и сетим се да га питам за суве шљиве. Он се зачуди како ја не знам да су шљиве важиле за одличан афродизијак, на тамошњим пијацама килограм се плаћао 50 долара. Тако сам коначно открио у чему је штос – смеје се Момо Цвијовић.

-----------------------------------------------------------

Шта је добијао

Оно што се води као поклони које је Тито добијао смештено је у 24 збирке, ликовне, археолошке, техничке, етнографске, оружје – ловачко и старо, 22.000 штафета, предмети примењене уметности, с тим што је посебан одељак припао слоновачи. Кустос Цвијовић подсећа да је ту на броју 50.000 инвентарисаних јединица, како се то каже, али експоната има четири пута више, јер су на сваком картону уписани и сродни предмети или делови комплета који се заједно воде као целина.

Иако је бројчано најмања археолошка збирка и њени експонати су врло значајни, потичу из старог Египта, Грчке, из хеленистичког света, Рима, од Илира, претколумбовске Америке, Персије и старих индоазијских народа, почев од трећег миленијума пре наше ере па до 12. века наше ере.

-----------------------------------------------------------

Липицанери за шлем

(/slika3)У Атини, 2. јуна 1954. године на ручку који су грчки краљ Павле и краљица Фредерика приредили у част свог госта председника ФНРЈ, Брозу је као главни поклон уручен бронзани шлем с краја седмог века пре нове ере. Тек после пола века кустос Музеја историје Југославије сазнао је, припремајући изложбу, да је Тито грчком краљевском пару узвратио паром коња липицанера.

Председник грчке владе Александар Папагос сутрадан, 3. јуна, поклонио је нашем председнику античку фигурину од теракоте с краја четвртог века пре нове ере названу „Играчица из Танагре”. Заузврат је добио бронзану скулптуру „Дечак с рибом” Антуна Аугустинчића.

Шест античких ваза на броду „Галеб” 1959. године Тито је добио од Константина Караманлиса, председника владе, на шта је узвратио скулптурама Фране Кршинића и Ивана Мештровића, као и сликом Пеђе Милосављевића.

Авганистански краљ Мохамад Захир је током посете Београду 1960. донео главу Буде у штукатури, из четвртог века нове ере, смештену у већи комад оникса. У свом коферу кући је понео гарнитуру ловачког наоружања, пушке са златним детаљима и 303 метка.

Ђовани Ањели, директор „Фијата”, Брозу је дао детаљ подног мозаика са стилизованом птицом 1978. године, свом госту Тито је „учинио плезир” дарујући га сребрном кутијом за цигарете са златним рељефом на поклопцу.

Гамал Абдел Насер је 1956. године свом великом пријатељу уручио само сертификат са описом вазе од алабастера (извађене 1935. из гробница фараона), јер је она била толико тешка да је директно укрцана на брод „Галеб”. Титов избор је била скулптура од белог мермера Антуна Аугустинчића.

Интересантна размена поклона догодила се у резиденцији туниског председника Хабиба Бургибе, приликом боравка Броза у Тунису 14. априла 1961. Бургиба даје мозаички медаљон из националног музеја, а Тито свом домаћину поклања аутомобил „фијат 1100”.

-----------------------------------------------------------

Уместо оружја у музеју остао картон

Знатижељни гости Музеја историје Југославије, наравно, врло често питају кустосе како је Кабинет председника Републике долазио до предмета који су поклањани страним државницима.

– И мене су заинтересовале приче да је Тито узимао музејске експонате, с обзиром на то да су и њему доносили старе и врло вредне предмете – признаје Момо Цвијовић. – Само један случај сам открио,  то када је долазио 1963. године мексички председник Адолфо Лопез Матеос и донео Титу статуу од теракоте, из доба прехиспанске културе, из осмог века пре наше ере. Домаћин му је узвратио колекцијом старог оружја које је заиста узето из Војног музеја. Колегиница Анђелија Радовић, виши кустос те установе, потврдила ми је податак и рекла да је уместо гарнитуре у музеју остао картон на коме пише „расходовано”.

Интересантан је и случај гамзиградског мозаика, димензија два метра са метар, који је Тито добио баш у време када је грађен Музеј „25. мај”. Стављен је у хол, Тито га честито није ни видео, али јесте бар 20 милиона посетилаца, слат је на изложбу у Париз. Враћен је пре десет година дародавцу општини Зајечар, иако је Музеј Југославије остао његов формални власник.


Коментари11
6ee5b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ljuba valirijski
Interesantna priča iz istorije...
Ljbisa ljubisa@hot.ee
Ovaj komentar pisem na dan 28.godisnjice smrti Marsala TITA, kojega se secam sa dubogim postovanjem, kao borac njegove Armije, koja je proslavila Jugoslaviju i priznala je kao aktivnog ucesnika antihitlerovske koalicije u II.Svetskom ratu. Njegovo je ime nabraja medju prvim rukovodiocima Saveznickih snaga, posle Staljina,Ruzvelta i Cercila, a pre De Gola! ....
Sosa
1991 u Teheranu, u palati proteranog saha Reze Pahlavija, koja se u to vreme mogla razgledati kao turisticka atrakcija, na sporednom stepenistu ugleala sam veliku sliku naseg Paje Jovanovica, Titov poklon. Visila je tako obesena nakrivo, niko na nju nije obracao paznju. Ruku na srce, i nije joj tamo mesto!
janos pecaros
Pokonjenom konju u zube se ne gleda! Nema nista gluplje i neukusnije od merkanja poklona! Ovo samo dokazuje dve stvari: Tito je bio svetski velikan 20.og veka,svi drzavnici su ga cenili, a njegove licne stvari i pokloni su posle njegove smrti baceni kao biserje pred svinje...
veljko
Ja nisam voleo Broza. Imao sam o njemu loše mišljenje i za njegovog života. Ako za njegovog života nisam o njemu smeo ni mogao govoriti loše nisam govorio ni dobro, nisam lagao. Živeći na američkom kontinentu suočio sam se sa dva fenomena pred kojima sam ostao zapanjen, a koji su direktno vezani za njega. Zapanjen iako se nisam nadao da ću saznati išta dobro o njemu. Prvo fenomen "ratne siročadi" i ustaške emigracije. Ta dva fenomena se nekako isprepliću. "Ratna siročad" su bili ratna ili predratna deca koja su ostala bez rodirelja i kao deca "palih boraca" su išli u vojne škole i postajali pukovnici i generali koji nisu imali druge porodice osim vojnih akademija i bili su Titu najodaniji i osnov komandnog kadra JNA od 1966 do raspada Jugoslavije. Zaprepastio sam se kad sam shvatio da oni uopšte nisu "siročad" a pogotiovo ne "deca palih boraca". Očevi mnogih od njih su bili živi i zdravi članovi ustaške i belogardejske emigracije. Drugo što me zaprepastilo je bila sigurnost ljudi koji su su na primer direktno učestvovali u novosadskoj raciji, hortijevci, da ih sigurno niko neće nikad tražiti ili čak pretnje onima koji bi ih dirnuli tamo da imaju nekoga svoga ovde, i u Beogradu, a naročito Novom Sadu ko će onima ko ih dirne tamo kazniti ih ovde. Isto se odnosi i na nacističke emigrante iz drugih zemalja. I oni obožavaju Tita. Tito nije bio subjekt on je bio eksponent, po mom mišljenju Vatikana i Nemačke, koji se kao operativac infiltrirao u Kominternu. Velike zasluge za to ima tadašnji ministar policije kraljevine Srbije, preko koga je briljantno otkrivao Staljinu sve agente koje je taj isti ministar ubacivao u Kominternu. Tako je napredovao....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља