недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35
100 ГОДИНА ОД ПОДИЗАЊА СРПСКЕ ЗАСТАВЕ НА БЕЛОЈ КУЋИ

Од мита и легенде до званичне потврде

Требало је да прође доста времена пре него што се у домаћој али и у америчкој јавности и политици прихвати као непобитно да се застава Србије одиста нашла на јарболу у Вашингтону 28. јула 1918.
Аутор: Слободан Кљакићсубота, 28.07.2018. у 22:00
За­ста­ве Ср­би­је и САД на Бе­лој ку­ћи: ди­зајн ам­ба­са­де САД у Бе­о­гра­ду (Фото Амбасада САД)
Веснић, Ленсинг и Михајловић 1928. (Фото Библиотека Конгреса САД)
Вудро Вилсон (Фото Библиотека Конгреса САД)

Заиста се догодило – званичници САД и Србије су обележили 100 година од када се на јучерашњи дан, 28. јула 1918. на Белој кући завијорила застава Краљевине Србије, у знак почасти и поштовања указаних херојству и страдању српског народа у Првом светском рату. Пре једног века, када је одлуку о томе донео ондашњи председник САД Вудро Вилсон, његов налог је изгледа био мање обојен политиком него ли данашње подсећање на тај догађај.

У прилог ове тврдње говори већ и то што је требало да прође доста времена да се не само у српској него и у америчкој јавности и политици уопште прихвати као непобитно да се српска застава одиста нашла на јарболу Беле куће тог 28. јула 1918. године.

Колико ми је познато, а уверен сам да не грешим, о томе је прва најширу публику обавестила „Политика”, 17. јуна 2007. Тада је наш лист неколико страна „Теме недеље” посветио обележавању 125-годишњице дипломатских односа Србије и САД, чији је посланик Јуџин Скајлер, 10. новембра 1882. предао акредитиве краљу Милану Обреновићу.

Мој предлог да се нешто напише на тему српске заставе која се завијорила на Белој кући 28. јула 1918. и подсети на оно што је томе претходило у редакцији је 2007. наишао на неку врсту благе неверице, да не кажем подозривости, што можда и није било чудно.

Пре једанаест година трагови о том догађају, чија се стогодишњица обележава ових дана, налазили су се, колико знам, једино у књизи „Сједињене Америчке Државе и Србија 1914–1918”, дубоко поткованом истраживачком раду др Убавке Остојић Фејић, која је своју студију засновала на консултовању низа архивских извора првог реда.

На ову тему је, иначе, Остојић Фејић поднела реферат на научном скупу одржаном још јуна 1989. године у САНУ, поводом шесте стогодишњице Косовског боја.

Стицајем околности, 10. јуна 2007, у осмочасовној посети Тирани био је Џорџ Буш, први председник САД који је посетио Албанију. На заједничкој конференцији за штампу с тадашњим премијером Албаније Салијем Беришом, Буш је рекао: „Одлучили смо, верујемо да Косово треба да буде независно.”

Његове речи добро су ми дошле да пре једанаест година подсетим како је Србију и Косово видео један други председник САД – Томас Вудро Вилсон (1913–1921), који је пре једног века такође много, али на коренито различит начин размишљао о Балкану, уверен да на овом географском и политичком простору нема стабилних државно-правних решења уколико у њиховом самом средишту није Србија.

Потврђено је то високим уважавањем српског доприноса савезничким победама у Првом светском рату и прославом Косовског дана у јуну 1918. у САД. Америчка штампа је усхићено извештавала о тим догађајима, поготово о величанственом скупу одржаном 17. јуна у елитном њујоршком хотелу „Валдорф Асторија”, на коме се окупило око 3.000 званица.

У изузетној атмосфери, присутнима се тада обратио први српски посланик у Вашингтону, Љубомир М. Михајловић, успешан српски дипломата школован у Београду и Паризу, с ранијим службама у Турској, Италији, Црној Гори и Паризу. Говорећи о страдању српске војске и народа, Михајловић је у „Валдорф Асторији” нагласио поузданост српског савезништва које ни огромна искушења не доводе у питање. Посебно је ставио до знања да је „слобода југословенског, пољског и чехословачког народа најсигурније јемство светског мира и одбране од пангерманизма”.

Том поруком, Михајловић је, у ствари, реферисао на чувени говор председника САД, познат под називом „14 тачака”, у коме је Вудро Вилсон 8. јануара 1918. пред оба дома Конгреса изнео шта су ратни циљеви САД. Тада је стао у одбрану начела права народа на самоопредељење, јавних међудржавних уговора, демократије и слободног тржишта. Поклапало се то са ставом Краљевине Србије, која се, притиснута највећим страдањима и искушењима, залагала за начело права народа на самоопредељење од самог почетка рата.

Износећи позив зараћеним странама да прекину сукобе, указујући на потребу разоружања и повлачења Централних сила с окупираних територија, Вилсон је у 11. тачки свог говора тражио и безбедан и сигуран излаз Србије на море.

У Великом рату председник Вилсон се непосредно уверио у чврсто савезништво са Србијом и српским народом, чему је знатно допринео Роберт Лансинг, државни секретар САД, с којим је српски посланик Љубомир М. Михајловић успоставио односе међусобног дубоког разумевања и поштовања. Велику улогу у градњи тако присних односа одиграо је др Давид Албала, српски капетан и дипломатски повереник, водећи ауторитет јеврејске заједнице у Србији оног времена.

Захваљујући овом тролисту и утицају који је Лансинг имао на председника Вилсона, Србији и српском народу је одата нарочита почаст 28. јула 1918. године – на четврту годишњицу аустроугарске објаве рата Србији, на Белој кући, на јавним и државним зградама у САД вијорила се српска застава, по налогу самог председника Вилсона.

Истог дана Вилсон је појаснио стратешку позицију САД у смирају Великог рата. Учинио је то у прогласу „Народу Сједињених Држава”, у коме је поручио:

„У недељу 28. јула пада четврта годишњица од дана када је дивни народ српски, објавом рата од стране Аустроугарске, био позван да брани своју земљу и своја огњишта од стране непријатеља спремног да га уништи.

Племенити је тај народ одговорио.

Тако чврсто и храбро одупрли су се војним снагама земље десет пута већим од њиховог становништва и војне моћи, и тек када су три пута протерали Аустријанце и након што су Немачка и Бугарска притекле у помоћ Аустрији, били су приморани да се повуку преко Албаније. Пошто је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био скршен. Њихова љубав према слободи остала је неумањена.

Да се народ Сједињених Америчких Држава, привржен очигледној истини да је право народа свих држава, малих или великих, да живе сопственим животом и да бирају свој сопствени облик владавине, присети начела за које се Србија витешки борила и пропатила – оних истих начела за која се залажу Сједињене Државе.

Не бисмо смели заборавити ни истородне народе велике словенске расе – Пољаке, Чехе и Југословене, који, сада под владавином туђинаца, чезну за независношћу и националним јединством.”

Наведеним речима у прогласу „Народу Сједињених Држава” председник САД Вудро Вилсон се тачно пре сто година обратио јавности, баш на дан када је по његовом налогу застава Краљевине Србије била истакнута на Белој кући.

Требало је да прође доста времена да тај догађај уз пратеће недоумице, чак и подсмешљиве коментаре, коначно буде потврђен – и у Србији и у САД.Антрфиле

Најобразованији председник САД

Председник Вудро Вилсон је вероватно најобразованији председник у историји САД. Прво је дипломирао на Универзитету Принстон, затим је студирао право на Универзитету Вирџинија, а после неуспеле адвокатске праксе, наставио студије историје и политичких наука на угледном Универзитету „Џон Хопкинс” у Балтимору.

Докторирао је 1885. с изванредном анализом законодавне власти САД, посветио се професури и предавао од 1890. правне и политичке науке на Принстону, чији је председник постао 1902. године.

Као кандидат Демократске странке номинован је на председничким изборима на којима је 1912. однео и победу.

Одан идеалима правде, слободе и демократије, председник Вилсон је неколико месеци пре уласка САД у рат против Аустроугарске и њених савезника (6. априла 1918) одржао 8. јануара 1918. пред оба дома Конгреса свој чувени говор „Четрнаест тачака” о ратним циљевима САД.

Тачка 11 из говора председника Вудроа Вилсона наишла је у српској војној мисији на разочарање пошто је била праћена и ставовима о поратном одржању Аустроугарске, утолико пре што је било јасно да Вилсон у самоопредељењу народа види темељ међународног поретка после Првог светског рата. Председник САД је, међутим, после неколико месеци променио свој став, схвативши да је Хабзбуршкој монархији дошао крај


Коментари3
3022f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljiljana stajic
Placem od srece kada sam videla. Americku i zastava rep. Srbije jedna uz drugu lepo se vijore iznad bele kuce. Predlazem da srpska zastava ostane stalno kao "features" Hvala draga Politiko na divnoj fotografiji. Emocije se prelivaju.
Радомир
Историју вратити историчарима, а политичаре натерати да читају историју. Западни политичари сугерирају да се заборави прошлост и да се окрене будућности, а будућност би да креирају према тренатном сагледавању интереса. Тако су "велики" политичари, међународни мешетари, заборавили на основну премису да "од *ована пита не бива". Ово што су се напокон сетили неких вредност Срба и Србије није лоше, али је прилично тужно.
Милош М.
@Радомир: Све је сажето и лепо речено. Србија се није окренула против Америке, према томе нема разлога ни за плач, ни за весеље. Стварност влада, и то треба да нам трасира пут у будућност. И још једно, СРБИЈА НИЈЕ ПРОМЕНИЛА СВОЈ СТАВ!
Препоручујем 18

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља