уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:42
100 ГОДИНА ОД ПОДИЗАЊА СРПСКЕ ЗАСТАВЕ НА БЕЛОЈ КУЋИ

Пупинов утицај

Аутор: Д. П.субота, 28.07.2018. у 21:11
(Фо­тодокументација „Политике”)

На благонаклоност америчког председника према Србима утицало је и познанство с великим научником нашег порекла Михајлом Пупином, који је био његов лични пријатељ.

Пупин је читавог живота био поносан на припадност српском народу и америчкој држави. Осим за Србију, велике су његове заслуге и за САД. У неколико наврата је био именован у одборе Беле куће који су се бавили питањима развоја земље. Био је и један од иницијатора оснивања агенције која је претеча данашње НАСА.

Током Првог светског рата, Пупин је у САД био члан Државног савета за истраживања и Државног саветодавног одбора за ваздухопловство.

За свој рад је добио и захвалницу америчког председника Ворена Хардинга.

Краљевина Србија га је још 1912. именовала за почасног конзула у САД и на тој дужности је био све до 1920. године. Активно се ангажовао на придобијању америчког јавног мњења за Србију, али и на прикупљању материјалне помоћи. У Пупиновој организацији, током Великог рата прикупљено је 140 милиона долара за Србију и Црну Гору, посредством Црвеног крста и уз велики ангажман наших исељеника у САД.

Славни научник је пресудно утицао и на коначне одлуке Париске мировне конференције, на којој су се утврђивале границе послератне Европе. Захваљујући Пупиновом угледу и подршци председника Вудроа Вилсона и Стејт департмента, Сједињене Америчке Државе су помогле Краљевини СХС да дипломатском победом крунише освојено на бојном пољу. Тако су осујећени покушаји да делови Србије, Хрватске, Словеније и Македоније буду припојени Бугарској, Румунији, Аустрији или Италији. У састав јужнословенске државе тако је ушао и Банат, у коме је и Пупиново родно место Идвор. Ову покрајину која је пре рата била у саставу Аустроугарске, на Мировној конференцији у Паризу су тражили Румуни.


Коментари1
56642
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Savremenik Svedok
Da se potsetimo na ovog velikog naučnika i čoveka. Njegova baba( možda majka) je pobegla iz Moskopolja, središta Vlaške zajednice u Albaniji, jer su muža ubili zbog krvne osvete. Ona, Vlajinka spasavala je glavu i decu u okviru Austro-Ugarske Monarhije, čiji je de bio i Banat. Zaista je zadivljujuća biografija naučnika Mihajla Pupina. U okolini grada Struge, u Makedoniji, nalazi se selo Pupin, gde preko polovina žitelja su srodnici banatskoj liniji Pupinovih. Pozdrav čitateljima i nadom da će se objaviti komentar.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља