недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Више слуха за иноваторе

Само 15 одсто компанија зарађује на новим производима. – За разлику од земаља које финансирају омасовљење проналазаштва, код нас све кошта: подношење пријаве, таксе, жиг...
Аутор: Марија Бракочевићсубота, 28.07.2018. у 22:00

За претходне две деценије електротехничар Горан Митић из Ниша осмислио је и патентирао 15 проналазака. Досад ниједан није препустио тржишној утакмици нити је од своје проналазачке склоности икада имао било какве материјалне користи. У једној фирми на југу Србије ових дана се ипак „закувава” производња његовог изума – уређаја за спречавање прегоревања кућних апарата мање снаге, по систему аутоматског искључења Фидове склопке. За сада је, открива овај проналазач, направљена нулта серија од 15 комада, а циљ је испитивање потреба на домаћем тржишту. О иностраном може да сања, јер за заштиту патента нема новца.

– Уређај сам патентирао у Заводу за интелектуалну својину, а верујем да ће његова производња уродити плодом. У нашој земљи то иде тешко, јер се иноватори сусрећу са мањком новца, док су послодавци неповерљиви или немају слуха за иновације. Нема ни држава, што сам на личном примеру искусио. На „Теслафесту” је демонстриран мој изум који стопроцентно спречава крађу струје, а у Шангају сам награђен златном медаљом за ту иновацију. Мислио сам да ће неко препознати значај изума, посебно ако се зна да је пре коју годину Србија бележила губитке од око 80 милиона евра због крађе струје – објашњава Горан.

Да би свој један патент заштитио ван Србије, потребно му је барем 10.000 евра, за шта нема новца.

– То што сам их овде заштитио не значи да су они обезбеђени и у иностранству. Странци имају увид у наше базе података, тако да могу да искористе и зараде од њих. Немам податке да ли је неко у свету комерцијализовао моје изуме, али ја од њих никада нисам зарадио ни динар, чак сам у минусу, јер сам одвајао новац за њихове пријаве. То све ипак радим из љубави према науци – открива овај проналазач.

Казан за ракију први српски патент
Први регистровани патент у Србији је из 1921. и носи назив „Уређај казана за печење ракије”, изумитеља и казанџије Милана Т. Јовановића из Новог Сада. Званична ранг-листа најпродаванијег српског патента не постоји, али би се могло навести више примера патената са изузетном привредном применом. Један такав изум је из области медицине и то ортопедског хирурга др Милорада Митковића, професора на Медицинском факултету у Нишу. Захваљујући његовом спољном фиксатору скелета дневно се обави десетак операција у различитим клиникама, а досад је примењен на више од 25.000 пацијената у Европи, Азији и Америци. 

Добар пласман проналазака на тржишту зависи од бројних фактора, али би сваки иноватор најпре требало да преиспита потребе тржишта. У Србији је тренутно на снази око 5.000 патената који важе (рок трајања им је максимално 20 година). На међународном нивоу тек десет одсто их се користи: у САД један од 3.000 је комерцијализован, у Немачкој сваки стоти, док је према истраживањима из 2013. у Србији 20 одсто патената у употреби.

– Патентна активност одређене државе се цени у односу на паритет куповне моћи њених грађана. У Србији постоји раскорак између потенцијала и онога што се засад пружа, премда по статистикама и нисмо толико лоши. Према најновијим подацима Светске организације за интелектуалну својину, од 126 држава Србија је на 47. месту. Иновативне компаније углавном зарађују на постојећим производима, а само 15 одсто њих зарађује на новим. Као препрека иновирању највише се намећу трошкови и могућности финансирања патената. Зато је важно управљање интелектуалном својином и прављење стратегије развоја, а код нас један део фирми није ни свестан значаја заштите интелектуалне својине – истиче за „Политику“ Мирјана Јелић, помоћник директора Завода за интелектуалну својину.

У претходних 97 година, откако је завод основан, укупно је регистровано 56.400 патената, а у прошлој – 1.264, што је 55 одсто патената више у односу на 2016. кади их је било 815. У последње три године предњаче изуми у области медицине, пољопривреде, електротехнике...

У Савезу проналазача Србије уверавају да је наша земља по броју пријављених, заштићених и реализованих патената и развијености система интелектуалне својине међу последњима у Европи.

– Имамо патената колико један руски универзитет годишње, а то је око 200 пријављених годишње, од којих је 30 до 40 заштићено, а реализоване можемо да набројимо на прсте руке. Код нас је ситуација таква да се не гледа на резултате примењености патената, иако државе годишње издваја око 100 милиона евра за истраживања и развој иновација – поручује Анђелко Главашевић, потпредседник Савеза проналазача Србије, подсећајући да је и структура оних који пријављују патенте поражавајућа. Око 90 одсто њих су појединци, седам одсто чине предузећа, док у само три процента случајева је реч о институтима и факултетима.

За разлику од неких земаља у свету, које плаћају трошкове да би се иноваторство омасовило, код нас све кошта, почев од подношење националне пријаве, преко домаће таксе, пријаве жига, индустријског модела и дизајна. Уколико у року од годину дана од подношења националне пријаве иноватор не поднесе и међународну пријаву (трошак од 3.000 до 15.000 евра), што већина иноватора не уради јер нема новца, онда ризикује да на његовом изуму неко ван земље заради.

– Велики број наших проналазака је бесплатан, доступан трговцима патената, након истека тих годину дана. Млади проналазачи одлазе, а држава је пропустила да им плати међународну заштиту патената који су на линији стратешког развоја, јер они за то нису имали новца. Иноватор би у том случају добијао проценат од производње, а држава би добила извоз домаћег производа. Због свега тога, иноватори илегално продају своје лиценце у иностранству, јер немају интерес у земљи која неће да их подржи у реализацији патента – објашњава Главашевић.

У заводу истичу да је наше тржиште интересантно странцима и да из године у годину добијају све већи број захтева за упис европских патената. Тако је број тих захтева у 2017. години био готово пет пута већи него у 2010. када је Србија постала чланица Европске патентне организације. На крају прошле године било их је 1.174. 


Коментари3
b5884
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Микић
Тамо далеких 50-тих година прошлог века ми смо били далеко испред Јапана у области рачунарства, али Јапан нас је од тада стигао и престигао. Разлог је врло прост; уздали су се у своје снаге и у своју памет. Ми смо тако радили до једног тренутка када смо одлучили да нам је једноставније да увозимо туђу памет, јер тада је укључен и фактор ИМТ (Има ли Мене Ту). Што се тиче проналазача и проналазаштва могу рећи да смо врло богати, али се у свему гледа стручна спрема. Све очекује од оних са дипломама и докторатима. Нажалост у реалности је обрнуто. Сетимо се само судбине ''видасила'' и његовог проналазача Виде Поповић.
strucnjak
Njegov problem je sto je tehnicar, odnosno zavrsio je samo srednju skolu, pa ga nas rigidni, okoštali sistem socijalisticke privrede ne shvata ozbiljno. Slican problem sam ja imao na pocetku svoje karijere, davne 1988. Tada sam zavrsio ETF, a jos za vreme studija sam radio i stekao solidno iskustvo. Jedna nasa velika drzavna firma je imala problem sa softverom koji joj je isporucio nas renomirani institut. Prosto, softver nije imao gomilu opcija. Dvojica kolega i ja smo odlucili da osnujemo privatnu firmu i ponudimo svoje usluge u "peglanju" tog softvera, da kako-tako proradi. Posto smo vec izgurali pola posla platili su nam neku sicu, da bi 3 meseca kasnije angazovali taj isti institut da im radi novu verziju, za 10 puta vise para. Nama su samo rekli: momci, zao nam je, vi niste doktori nauka, a u institutu rade profesori ... Kasnije sam saznao da sve nase firme najpre plate "institutu" gomilu novca, a onda pozovu strance da im zavrse posao ... Zato nam tako i ide.
Djuradj
Ovaj covek nije npr produkt nekog sistema obrazovanja Srbije,jer genijalne ljude(kojih uzgred budi receno ima izuzetno malo a mi se hvalimo da imamo mnogo)treba cuvati i gajiti kao malo vode na dlanu jer su oni pokretaci i inicijatori ostalih koji treba da ih slede.Naravno,kod nas to nije slucaj a cuje se od politicara kako zelimo visoko placena radna mesta.Najbolji put do njih je dati podrsku genijalnim ljudima koji mogu napraviti mala cuda i gurnuti domacu privredu napred.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља