субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:50

Филхармонија на 16 хектара, гараже уз Палату „Србија” и без солитера у Блоку 13

Будућа концертна дворана с бројним пратећим садржајима неће бити виша од 31 метар и имаће око 50.000 квадрата
Аутор: Далиборка Мучибабићсубота, 28.07.2018. у 22:00
На површини од 16 хек­та­ра зи­да­ће се зда­ње фил­хар­мо­ни­је на те­ме­љи­ма ни­кад ­неза­вр­ше­ног Му­зе­ја ре­во­лу­ци­је (Фото Д. Жарковић)
Идеј­но ре­ше­ње ар­хи­тек­ата Дра­гана Мар­че­тића и Ми­лана Мак­си­мо­вића, победника кон­кур­са за ди­зајн Бло­ка 13

Ако сте се уплашили да ће још једна зелена површина у Новом Београду да буде забетонирана, нема разлога за панику. Део Блока 13 између Палате „Србија” и „Ју бизнис центра”, на коме се налази бензинска пумпа, неће бити дом за четири пословна солитера од по 24 спрата и 220.000 квадратних метара. Њих су предвидели аутори победничког решења анкетног конкурса за дизајн Блока 13 где би требало да се гради здање Београдске филхармоније, а које је послужило као основ за недавно усвојени план детаљне регулације. Тим документом  обухваћена је површина од око 47 хектара, оивичена булеварима Николе Тесле и Михајла Пупина, Улицом Ушће и Блоком 12.

За овакав обрт одговорни су чланови жирија конкурса, урбанисти и стручне службе заштите који треба да бране не само јавни интерес него и споменик културе, у овом случају Палату „Србија”.

Они зато нису дозволили да окружење проглашено за заштићену околину културног добра евентуално буде девастирано агресивном изградњом.

– Зелена површина која окружује здање Палате „Србија” по величини и начину уређења одговара монументалности објекта чија је изградња одредила основну осу урбанизације централне зоне Новог Београда. Отворена 1961. година за Прву конференцију шефова држава несврстаних земаља, палата је темељно дело социјалистичког урбанизма, а њеном репрезентативном спољашњем изгледу одговара луксузно уређење ентеријера са колекцијом дела југословенског сликарства и вајарства, што објекат сврстава међу пионире „тотал дизајна” у домаћем градитељсву. Карактер зелене површине око објекта одликује врхунска декоративност, ефекат достојанства и важности, при чему је прилагођен и безбедносним захтевима будући да је центар државне управе – објашњава архитекта Урбанистичког завода Јелена Ђерић, једна од руководилаца израде плана детаљне регулације Блока 13.

У том делу новобеоградског блока убудуће неће бити места за бензинску пумпу. Тај простор биће озелењен и допуњен приступном саобраћајницом симетричном са постојећом источном везом Палате „Србија” и Булевара Михајла Пупина како би се лакше и безбедније приступило објекту посебно приликом посета страних делегација и државника.

У тој зони плана предвиђена је изградња једноетажних подземних гаража испред источног и западног крила Палате „Србија”.

У другој зони од око 16 хектара зидаће се здање филхармоније на темељима никад завршеног Музеја револуције, с тим што ће морати да се сачува постојеће зеленило.

Будућа концертна дворана и пратећи садржаји попут галерије, вишенаменских простора за културну индустрију, продавница музичких инструмената, радионица за њихову поправку и штимовање, кафића и ресторана неће моћи да заузму већу површину од 50.000 квадрата.

За комерцијалне садржаје резервисано је 40 одсто укупне површине здања.

– Нови објекат не сме висински да угрози Палату „Србија” која има 31 метар нити да је својим положајем заклони. Улази ће бити из Улице Ушће и Булевара Николе Тесле. Сва вредна вишегодишња стабла и групације зеленила који су здрави треба сачувати – истиче Ђерићева.

Планом није дозвољено ограђивање будућег комплекса нити било којег појединачног објекта, а посебна пажња биће посвећена пешачким и бициклистичким стазама, урбаном мобилијару, осветљењу...

Тито, револуција и вечна ватра

Градња Музеја револуције народа и народности Југославије, у Блоку 13, започета је 1978. године. Претходио јој је југословенски јавни конкурс за идејно архитектонско решење објекта, расписан 1961. Најбоље од 29 пристиглих радова било је решење хрватског архитекте Вјенцеслава Рихтера. Од планираних 15.200 квадратних метара, од чега је половина била намењена музејској поставци, изграђен је само подрумски део здања. Свечани пешачки приступ музеју планиран је из Булевара Михајла Пупина. Замишљен је као трг са алејом за изложбе револуционарног карактера у чијем средишњем делу би горела вечна ватра у спомен палим борцима народноослободилачког рата и завршницом са постаментом испред објекта на којем би била постављена скулптура тадашњег председника Југославије Јосипа Броза Тита.

Тасовац најупорнији у потрази за локацијом куће музике

Док урбанисти нису пикирали Блок 13 за локацију будућег здања филхармоније, кућа музике шетала се по граду.

Предлагано је да буде подигнута на Дунаву поред хотела „Југославија” и у градићу „Пејтон” на Чубури. Најупорнији у потрази за локацијом био је Иван Тасовац, бивши министар културе. Логично је да је њему и те тако стало до тога да Београдска филхармонија добије нови дом јер је годинама на њеном челу. Да би убрзао реализацију те идеје, пре седам година у Београд је довео Сантијага Калатраву, чувеног шпанског архитекту. Тада је побрао све симпатије стручне јавности, али осим штурог саопштења из Београдске филхармоније, јавност ништа није сазнала о детаљима Калатравине посете. Тада смо испустили шансу да отац небодера уврнутог торза у Малмеу остави ауторски печат у Београду и пројектује зграду филхармоније, која не би била само културни него и пословни погодак.

Чим је Тасовац добио зелено светло да је Блок 13 недвосмислено локација културног здања од националног значаја, што филхармонија и јесте, пољану у близини темеља Музеја револуције зналачки је активирао – прошле и ове године концерт Београдске филхармоније на отвореном привукао је на хиљаде посетилаца.

О новој згради филхармоније не сањају само домаће архитекте и музичари већ и славни уметници који су код нас гостовали. Први међу њима је Зубин Мехта, диригент светског гласа, који годинама подржава Београдску филхармонију. У више наврата скретао је пажњу стручној јавности али и државницима да је овој културној институцији преко потребан нови дом налик на светске. Пре три године у разговору са тадашњим премијером Вучићем добио је обећање да ће почети изградња концертне дворане и да она неће, казао је он, коштати више од 50 милиона евра.

Нови конкурс за зграду

На предлог Удружења архитеката Србије и Друштва архитеката Београда, за ново здање филхармоније биће организован још једна круг надметања. На међународни архитектонски конкурс биће позвана најугледнија светска пројектантска имена, каже Милутин Фолић, градски урбаниста.

– И домаће архитекте моћи ће да учествују. Њихово ће бити да пројектују зграду чије срце ће обликовати стручњаци компаније „Аруп”, водеће у свету када је реч о акустици и технологији концертних дворана. Београдска филхармонија добила је новац да ангажује „Аруп” – наглашава Фолић.

Нова концертна дворана, за коју би конкурс требало да буде расписан до краја године, моћи ће да прими најмање двапут више љубитеља лепих тонова него Коларац, чију салу један од водећих европских оркестара – Београдска филхармонија – изнајмљује за концерте. Јер, њено седиште у Улици Студентски трг 11 је неусловно. Осим посетилаца, на добитку ће бити и музичари јер ће имати неупоредиво више простора него што им је сада доступно у здању од 1.200 квадрата у центру града реконструисаном 2004.


Коментари4
8a42d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

миле
мање више београд који огромном брзином губи зеленило и природу, шта ћемо са великим деловима руралне србије који се системски уништава? ко је дозволио изградње мини хидроелектрана на старој планини?
Muhamed Popovic Pop
Bez solitera u soliterskom NBG ali zato mega-soliteričine ( tzv Bg na vodi) na obali Save u istorijskom jezgru ? Sve naopako a za ono uništenje savske obale i starog dela grada me duša boli. Razumem i pohlepu i korupciju ali zar baš toliko mere nemaju ?? Što nisu mogli sve to na novobeogradskoj strani, kako i priliči?
katarina
@slavica kostic Rekla bih da je Muhamed iz Beograda..a Vi Slavice, gde Vi zivite s obzirom da zagovarate onakvu katastrofalnu degradaciju jednog visemilenijumski starog grada kakav je Beograd?
Препоручујем 17
slavica kostic
"Unistenje savske obale..."??? Muhamede, gde vi zivite?
Препоручујем 25

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља