среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:30

Суљо и Брозови ђаци

Аутор: Миленко Пешићсубота, 28.07.2018. у 22:00

Срби као и пре једног века поново куцају на врата најпознатије вашингтонске адресе – Авенија Пенсилванија 1600. Ана Брнабић и Ивица Дачић кренули су стопама Миленка Веснића и Љубомира М. Михаиловића. Али, тадашњи дипломатски двојац тешко да би успео да убеди Вудроа Вилсона не само да промени мишљење о очувању Аустроугарске већ и да отворено подржи Србију без подршке научника Михајла Пупина, који је био пријатељ америчког председника.

Да ли ће после посете српске премијерке Брнабић и шефа дипломатије Дачића САД, Доналд Трамп кренути путем Вилсона и кориговати америчку политику према Косову? Немамо илузија да ће се на Белој кући поново завијорити српска застава као 28. јула 1918. године. Довољно ће бити за почетак ако амерички креатори политике на Балкану почну да с уважавањем слушају шта има да каже Београд, а не само Приштина. Зато је подсећање на златно доба односа Србије и САД добра прилика да се крене у ресетовање односа с највећом светском силом.

Виспрени Дачић овог пута није стигао до Трампа као на Генералној скупштини УН.

Драган Стојановић

 

Тада му је пришао и уручио фасциклу у којој су биле насловне стране српских листова у дану када је Трамп изабран за 45. председника САД. Наш шеф дипломатије је овог пута стигао до најважнијих председникових људи, Џона Болтона, Трамповог зета Џареда Кушнера и Мајка Помпеа, који практично трасирају политику Беле куће. Главна порука првог потпредседника владе после завршетка посете САД јесте да је америчка администрација спремна је да пружи подршку Србији у проналажењу компромисног решења за КиМ.

Говорећи о састанцима с америчким званичницима, Дачић је издвојио разговор са саветником председника САД за националну безбедност. Џон Болтон је, препричава Дачић, рекао да је досадашња политика САД према региону била вођена „аутопилотом”, односно, политиком која је била дефинисана још пре 20–30 година. Ова оцена најављује отклон од политике коју је креирала Клинтонова администрација. Само да још попусти америчка „дубока држава”.

Случајно или не, али с наговештајем промене вашингтонског курса према косовском проблему у јавну расправу се увукао нови појам – разграничење. Демаркација је први пут поменута у спору Београда и Приштине пре неколико дана, када је приштинска штампа пренела да је разграничење између Космета и централне Србије следећи услов који ће Брисел поставити обема странама. Уље на ватру су додали војници КФОР-а који су, по тумачењу појединих медија, у селу Карачево у општини Каменици наводно већ поставили границу између Србије и Косова.

У причу се укључио и епископ рашко-призренски Теодосије, отвореним писмом, који упозорава да би територијална подела Косова довела до новог егзодуса Срба. Одмах је реаговао председник Србије Александар Вучић, поручивши да ћемо за 20 година, ако сада не будемо решили питање Космета – изгубити све: „Нећете разграничење с Албанцима? Нема проблема, кажите људима да се спремимо да бранимо Врање за 40 година. Зар мислите да се наши не исељавају већ данас.”

Поглавар СПЦ је својом изјавом да Срби у Миловој држави живе као у време НДХ, а да је положај Српске цркве гори него у време османске окупације изазвао политички земљотрес у Црној Гори. Патријарх Иринеј је експресно проглашен персоном нон грата. Нема ко све од бивших Брозових ђака на власти у Подгорици није окрпио првојерарха српске цркве, тражећи његово извињење. На све прозивке патријарх Иринеј је изјавио да ће радо демантовати то што је рекао – када добије обећање да тамошња власт више неће претити Митрополији црногорско-приморској да ће јој одузети цркве и манастире и протеривати свештенике и монахе.

Угљанин изгледа не може да прежали што није угостио свог „министра спољних послова” Баџета Пацолија, па се брже-боље пожалио ЕУ, ОЕБС-у и УН да Београд спроводи „опасну кампању линча према Бошњацима”. На пуцање ћорцима лидера СДА Санџака, с циљем да скрене пажњу на себе и поново се дочепа неког комада републичке власти, реаговао је Александар Вучић. „Суљо, нема теби фотеље, џабе ти све било. Неће ти помоћи ни Ђилас ни Шолак. Фотеља је за вредне и одговорне људе. Председник сам и Србима и Бошњацима и Мађарима и више сам изградио школа и обданишта, стадиона и путева него што је Угљанин успео да обиђе”, каже председник Србије.

Да ли ће Вјерица Радета на крају проћи као Мехо Омеровић? У Србији, где се власт и опозиција размимоилазе око свега, сложили су се у осуди више него морбидног твита о покојној Хатиџи Мехмедовић из Удружења „Мајке Сребренице”. Иако је ДС покренуо захтев за разрешење Радете с места потпредседнице Скупштине, њена смена технички није неизводљива, али је политички компликована. Шешељ је устао у одбрану своје посланице, рекавши да је Радетин твит неспретно срочен и да јој је саветовао да га обрише.

Израелски председник Рувен Ривлин посетио је Хрватску и Србију. Према писању израелске штампе, Ривлин је „очитао лекцију” Хрватској, поручивши јој да мора да среди своју фашистичку прошлост. Али Колинда Грабар Китаровић је током посете Јасеновцу с израелским председником поново имала испад. Изразила је дубоку тугу због свих жртава Холокауста у усташкој НДХ и одмах оплела по Србима због Сребренице, Вуковара и Шкабрње.

Али, дубоку везу Србије и Израела не учвршћују само масовна фашистичка стратишта где су недужни страдали и Јевреји и Срби, већ и Теодор Херцл. У присуству два председника, отац модерне израелске државе је добио улицу у Земуну, где су живели његови баба и деда. Ривлин нам је указао велику част када је поручио да и Земун има „ауторска права” у стварању ционизма.


Коментари1
0f84d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Srpska ''filozofija'' bazirana na (rodbinskoj) osnovi ''koj si koga ima''. Kod Rusa je to ocevidno dok je Amere tesko interpretirati kao ''rodjake''. Sto toj filozofiji izmice je cinjenica da i Ameri i Rusi imaju sopstvene interese koji nisu nuzno povezani sa srpskim interesima. Ali tako se ponasaju ''mali'' prema ''velikim''. ''Ulizanje'' kao strategija nije za sadasnje vreme . Primeri su Norveska, Svajcarska i (narocito) Singapur. Sa nasim matematicarima koji dobijaju svetske nagrade treba misliti na ''srpsku silikon dolinu'' umesto Fijatove licencije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља