среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:35

Гојазност децу води у дијабетес

У Центар за превенцију и лечење гојазности „Чиготица” на Златибору на тронедељно лечење с упутом долазе гојазни малишани, који после медицинског третмана успевају да се изборе с вишком килограма
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсубота, 28.07.2018. у 22:44
Програм је фокусиран на усвајање здравих навика и здравих стилова живота (Фото Чиготица тим)

У протеклих 10 година кроз програм Центра за превенцију и лечење гојазности код деце и адолесцената „Чиготица” на Златибору прошло је више од 5.800 малишана који су муку мучили са вишком килограма. Резултати рада медицинског тима ове куће показују да су деца која су овде боравила успела за три недеље да изгубе у просеку 6,2 килограма. Поред редукције телесне масе, уочен је читав низ позитивних ефекта по здравље деце и младих, као што су побољшање метаболичких фактора, физичких способности и самопоуздања.

Прим. др Снежана Лешовић, педијатар-ендокринолог и начелник Центра за превенцију и лечење гојазности код деце и адолесцената у Специјалној болници „Чигота”, објашњава да у ову установу лекари упућују гојазне адолесценте који имају од 12 до 18 година, а лечење траје 21 дан. Боравак финансира Републички фонд за здравствено осигурање, а 20 одсто малих пацијената самоиницијативно плаћају лечење јер њихови родитељи желе да учине све што могу зарад њиховог унапређења здравља. Малишани долазе из свих делова Србије, из земаља у окружењу, али и већих европских центара.

– Као одговор на епидемију гојазности код деце и адолесцената у нашој земљи основан је 2008. године наш центар и здравствени мултидисциплинарни програм „Чиготица”. Он представља промоцију здравог начина живота и обухвата медицински надзор, дијететске интервенције са смањењем укупног дневног калоријског уноса, планирану физичку активност, образовну и психолошку подршку. Програм је фокусиран на усвајање здравих навика и здравих стилова живота. Сви чланови тима доприносе оснаживању сваког адолесцента кроз различите групне активности – истакла је др Лешовић и напоменула да су јуче званично обележили десетогодишњицу постојања.

Гојазност деце у Србији последњих година поприма епидемијске размере. Готово свако треће дете има вишак килограма, показују истраживања Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” из 2013. године. Вишак килограма не представља само естетски проблем, већ је удружен са значајним компликацијама јер гојазна деца имају повећан ризик од настанка бројних метаболичких компликација, као што су инсулинска резистенција, поремећај промета шећера у организму, дијабетес типа 2 и метаболички синдром. Буцмасти малишани имају повећан ризик и од појаве ортопедских, кардиоваскуларних (рана појава атеросклерозе) и респираторних болести, а не треба сметнути са ума да гојазност доводи до смањеног квалитета живота, бројних психолошких проблема и очекиване просечне дужине живота. Од 60 до 85 одсто гојазних адолесцената има тај проблем и у одраслом добу.

– Гојазност је најчешћа хронична болест код деце и адолесцената. Сва досадашња истраживања указују да су узроци гојазности код деце веома комплексни. Болест се развија под утицајем генетских и метаболичких фактора, спољашњих фактора, фактора социјалне и културолошке средине и лоших животних навика. Деца се неправилно хране, много седе и недовољно се крећу. Са превенцијом гојазности треба почети у раном детињству, фокусирањем на здраву исхрану и физичку активност. Не треба одлагати лечење гојазности. Што дуже гојазност траје, то је теже променити лоше навике – сматра др Лешовић и додаје да је циљ лечења да гојазни адолесценти и њихове породице прихвате и усвоје здраве животне навике, коригују исхрану, повећају физичку активност и мање седе.

За лечење гојазности потребни су стрпљење, упорност, мотивисаност детета, подршка породице и време. Постепени пад телесне масе из месеца у месец је прави пут ка успеху.


Коментари0
78be4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља