петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44

Тајсон

Аутор: М. Бобић-Мојсиловићуторак, 29.04.2008. у 22:00

Пре двадесет година Милошевић је постао многима мио, пошто је изрекао чувену реченицу да „нико не сме да нас бије”. Али, многи је овде користе кад им је згодно.

Вест за новине није да је неки човек псовао и вређао другог човека – вест за новине је да је опсовани и извређани одговорио песницама. У том „малом-великом скандалу” који је освануо на свим насловним странама, лежи тај зец опште хипокризије. Јер је песница јача од речи? Физички бол наспрам душевног бола? Зашто је бол онога ко је псовао, већи од бола онога ко је тукао? Зашто је у праву онај ко из чиста мира псује и вређа, а није у праву онај ко на такву барапску провокацију одговори барапском мером – батинама? Најтужније је што нико није рекао да су обојица срамота за оно што представљају.

Неки пристрасни критичари поменутог скандала у коме су учествовали један локални функционер ЛДП-а и директор Јавног сервиса, споменули су да директор РТС-а није само новинар, већ је и политичка личност. Нема збора да он јесте политичка личност, али и у тој „критици” лежи најблаже речено дволичност српске јавне сцене. Јер је и виновник овог сукоба политичка личност – додуше далеко мањег габарита. Како је онда могуће да онај који изазове сукоб, постане жртва у очима јавности, а да онај ко се брани (без обзира на то што мислим све најгоре о песницама као аргументима у било каквој расправи) буде стављен на стуб срама? Како је то политички положај, и политичка припадност, једноме олакшање, а другоме отежавајућа околност? Зашто се једно улично псовање, вређање и песничење претворило у политичку причу? Да ли зато што то неком одговара? Да нису можда функционери и волонтери ЛДП-а добили неку врсту партијског задатка да свуда и на сваком месту провоцирају и псују директора Јавног сервиса, рачунајући на његову тајсонску реакцију, а тиме и на насловне стране новина? Могуће је и то, пошто је предизборна кампања у јеку.

Неки људи на туђ простаклук и мржњу уопште не одговоре. Направе се да не чују, и они су за неке господа, а за неке кукавице. Други одговоре истом мером, и то су простаци. Трећи иду по судовима, они су идеалисти. Неки прибегну ударцима. То су људи кратког фитиља и силеџије. Али како окарактерисати онога који први почне , ничим изазван, између два залогаја пљескавице, пред публиком? Кавгаџија је мала реч. Можда је најтачнија реч провокатор, изазивач. И тај који први псује, вређа и прети, има још и идеју да тражи самилост јавности представљајући се као жртва; и подршку и добије! То постоји само у Србији! Ради се о двоструким стандардима, иако се делимично може разумети усплахирена реакција јавности на учестале Тајсонове боксерске егзибиције по јавним местима.

За пристојне људе цела ова прича мора бити страшна – да локални функционер најпроевропскије странке псује и вређа политичког противника, и да директор Јавног сервиса своју част брани боксујући по јавним местима! Глиб, брате, што би рекли уличари.

Ово, међутим, уопште није прича о овој двојици уличних псовача и табаџија. Ово је прича о релативности наше јавне сцене. О двоструким стандардима, којих се хватамо како нам кад одговара. Ово је прича о томе како постоје свете краве, и како постоје сви остали! Што је дозвољено Јупитеру, није дозвољено волу? О томе како и насиље делимо на „наше и њихово”, и како је њихово увек страшније од нашег. И како тај ексклузивизам кад смо „ми и наши” у питању, постоји на читавом политичком спектру. О томе како су „њихове” увреде и претње увек страшније од „наших”, што само говори да смо одавно пристали на идеју да су увреде у реду, да се може јавно и слободно вређати други у ТВ емисијама, у новинама, на улици, да се може и пљунути, поготово ако нам је несимпатичан, или нам је политички противник. Да је дозвољено да се помињу мајке, жене и деца. Давно, у једној тв емисији један учесник је жену свог саговорника, назвао курвом. После је добио батине. Јавност је била, с правом, згрожена батинама, али не и изреченим увредама, управо зато јер је онај који је вређан био политички „несимпатичан”.

Они који не виде ништа лоше у песницама својих политичких партнера, а згражају се над псовкама противника, као и они који не виде ништа лоше у псовкама својих чланова, а згражају се над туђим песницама, имплиците учествују у овом и у сваком следећем насиљу. И псовка је агресија према другом.

Аусвакомсукобу, упочеткубеше (ружна) реч.www.mirjanabm.com


Коментари92
954b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dane S.
Da Vas je "TAJSON" doveo da vodite neku emisiju sigurno je da o njemu ne bi pisali.
Saha
Da nas Tajson nije odgrizao uvo!
miladin
Nije vest kada pas ujede čoveka, već kad čovek ujede psa, glasi ispravna izreka umesto priloženog prepeva. I pored želje da bude nepristrasna autorka nije mogla protiv sebe ili svog uvaženog kolege, kome je dodelila ulogu čoveka, političke, javne ličnosti. Više je nego očigledno da za lice manjeg formata sleduje uloga psa. Da bi pravda bila zadovoljena, potrebna je pored optužbe i odbrana, dakle neko društvo za zaštitu životinja, na primer, pa bi i cenjena kolumnistkinja bila zadovoljna. Prema tome, dragi komentatori, vodite računa kad prolazite pored javnih ličnosti, naročito teže kategorije, da ne pljujete po podu, ne kašljete, smejete se ili u najgorem slučaju dišete, jer biste mogli dobiti po.. da ne kažem sentencu do kraja. Biti javna ličnost očigledno nije lako, naročito ako imate tanje živce i vaspitnu šaku. Za neke ljude to je prevelikoopterećenje, pored sopstvenog, pa zato treba imati razumevanja za povremene vaspitne ispade istih, kao našakolumnistkinja. Stavljati u istu ravan mlade anonimuse, ljude "manjeg gabaritata" sa političarima, javnim ličnostima van gabarita, bivšim ministrima Miloševićevim, bivšim savetnicima aktuelnog premijera, direktorima javnih servisa, krajnje je neukusno. Mi anonimusi manjeg gabarita nemamo tu privilegiju da pre suda saslušavamo Legiju, da ubijamo muve uz direktan prenos rts-a, da nam se objavljuju kolumne ispod ljudskog dostojanstva koje vređaju svakog ko ih pročita a naročito Vas cenjena kolumnistkinjo. Zato mi nije jasno zašto ste izabrali toliko neadekvatan primer za vašu u osnovi ispravnu priču. PS. Stariji će se setiti čuvenog filma "Noćni portir" sa Šarlotom Rempling i Dirkom Bogartom u glavnim ulogama. Svaka sličnost je slučajna, kao i to da je pre neki dan bio svetski dan slobode medija.
voli te tvoja zver
...te iz LDPa treba ...ne,ne!!! prvo - da pocnemo sa skupljanjem u pivnicama ,pa onda da spaljujemo knjige pa onda ove iz LDP u .... pa Ziklon B ,pa ...ma sta LDP ,svi koji nisu sa nama!!!Sad kad nam mrski neprijatelj uzima ... A,sta kazete ?Vec vidjeno ???30ih ili 90ih ??ili ovih 2000ih...? Mirjana,bilo bi tuzno da nije odvratno... Molim te ,prestani da prepisujes od Bore Corbe,LEPO TI JE NOVO DRUSTVO
just the information
Da li je gospodja M. Bobic Mojsilovic tako dobra koliko je Politika velica? Simbolicno medju kolumnistima ona je na prvom i poslednjem mestu, a i u sredini, sto znaci da ona dobija najvise sanse, niko nema pravo da pise koliko ona, pitamo se zasto? Kome je list Politika naklonjena - urednicima ili citaocima? Zanosimo se da i nas glas citalaca nesto znaci, mi nismo za tu simboliku bez pokrica.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Погледи са стране
Погледи са стране
Погледи са стране
Погледи са стране

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља