понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:16
ФИЛАТЕЛИЈА

У част 150 година од рођења Стевана Бошковића и Михаила Петровића Аласа

Пригодно филателистичко издање Наука састоји се од четири марке, номиналних вредности 23 динара и два ФДЦ коверта, штампано је у тиражу од 15.000 примерака, а у оптицају је од 10. јула
понедељак, 30.07.2018. у 20:00
(Фото:Пошта Србије)

Сто педесет година од рођења Стевана Бошковића

Стеван Бошковић (Зајечар, 10. мај 1868 – Београд, 9. мај 1957) био је утемељивач Војногеографског института и његов начелник од 1901. године, као и суоснивач Географског друштва, са Јованом Цвијићем, 1910. Школовао се у Зајечару, Крагујевцу и Београду (1886–1889), а затим у Петрограду, на Војно-топографској школи, Николајевској генералштабној академији и Главној астрономској опсерваторији Руске академије наука, у Пулкову, (1892–1899). По повратку у Србију 1900. године, као начелник Географског одељења Генералштаба, радио је на тригонометријској мрежи Краљевине Србије. У Загребу је 1919. године учествовао у оснивању Друштва геометара Краљевине СХС, био изабран за председника и, касније, доживотног почасног члана. У чин генерала је унапређен 1923. године, а 1929. основао је Вишу геодетску школу Војногеографског института. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 1932. године, а од 1955. за редовног члана Српске академије наука.

Сто педесет од година рођења Михаила Петровића Аласа

Михаило Петровић Алас (Београд, 24. април 1868 – Београд, 8. јун 1943) школовао се на Великој школи у Београду (1885–1889) и, као први странац, у престижној École Normale Supérieure у Паризу. Академску диплому из хемије стекао је 1891, из математике 1892, а из физике 1893. године. Докторат из математике одбранио је 1894. и исте године постао професор Велике школе (данашњег Универзитета у Београду), где је 1895. основао Математичку библиотеку. За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1897. Објавио је 14 монографија и око 260 научних радова, уз низ књижевних и историјских списа. Од оснивања Београдског универзитета 1905. био је редован професор, а декан Филозофског факултета у два маха 1908–1910. године. Импозантно свестран, изумео је даљинар (1910), специјално сврдло (1913), бројчаник вечитог календара (1917) и подморнички дубиномер (1918). Учествовао је у научној експедицији на северни поларни круг 1931. и 1933, а на јужни 1935. Мобилисан је 1941, у 73. години, потом заробљен, а из заробљеништва је пуштен недуго пред смрт.

Стручна сарадња: Српска академија наука и уметности

Уметничка обрада: Анамари Бањац, академски сликар


Коментари1
b47f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
Bilo bi dobro da navedete naslove tih 14 monografija iz matematike.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља