петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:08

Двеста година Вуковог речника

Од 15. августа до 7. септембра у Галерији науке и технике САНУ изложба српских речника као пратећа манифестација светског конгреса слависта
Аутор: Др Рајна Драгићевићнедеља, 29.07.2018. у 22:00
Илустрација Јозеф Крихубер

Изложба „Српска лексикографија од Вука до данас” биће једна од главних пратећих манифестација на 16. Међународном конгресу слависта, који ће се одржати у Београду од 20. до 27. августа. Изложба ће бити уприличена, у организацији САНУ и Савеза славистичких друштава Србије. Аутори изложбе су проф. др Рајна Драгићевић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) и  др Ненад Ивановић (Институт за српски језик САНУ). Изложбу је иницирао проф. др Бошко Сувајџић, председник Међународног славистичког комитета, а финансијски су је подржали Секретаријат за културу града Београда и Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Један од главних циљева ове изложбе јесте обележавање великог јубилеја српске културе – двестагодишњице од објављивања првог издања „Српског рјечника” Вука Стефановића Караџића. Публика ће имати прилике да се упозна са значајем тог речника за утемељење савременог српског језика, али и са фазама израде Рјечника, као и са Вуковим личним примерком ове књиге, збиркама речи које су се нашле у њему, бројним аутентичним документима који откривају начин на који је Вук прикупљао грађу за своје најважније дело. Посебан значај имају оригинални Вукови листићи са речничком грађом, као и Вукове забелешке на маргинама речника или на збиркама речи које откривају начин на који је он размишљао о лексикографској обради грађе. Да би се дочарало време у коме је Вук живео и радио на Рјечнику, изложиће се и његови лични предмети, који се чувају у Музеју Вука и Доситеја – прибор за писање, путна торба, наочари, фес, џепни сат итд.

Изложба ће осветлити српску лексикографију и из културно-историјске перспективе. 

Показаће се да су најважнији српски речнички пројекти блиско повезани са настајањем и прогресом најважнијих институција српске културе у 19. и 20. веку. Испоставило се да није било могуће представити историјат српских речника без задирања у прошлост Друштва српске словесности, касније САНУ, и Матице српске, као и без приказивања најважнијих пројеката истакнутих чланова ових институција – Ђуре Даничића, Стојана Новаковића, Александра Белића, Ирене Грицкат и других. Свим овим институцијама и научницима израда речника била је на врху листе приоритета. Њиховим залагањем најважнији српски речници су и угледали светлост дана. Избор лексике у речницима, степен развоја терминологије у различитим научним дисциплинама, стереотипи који су намерно или ненамерно учитани у дефиниције и примере такође указују на ниво друштвеног и културног развоја Срба у време настајања ових речника.

Изложба ће имати и научну перспективу. Кроз преглед речника од Вуковог времена до данас биће представљен развој српске лексикографске мисли и лексикографије као науке. Нагласиће се јасно препознатљив ланац значајних српских интелектуалаца од Вука до данашње генерације лингвиста, који су се, израђујући речнике, надовезивали једни на друге, а истовремено остављали лични печат у српској лексикографији за будуће нараштаје.

Изложбу „Српска лексикографија од Вука до данас”, захваљујући финансијској подршци САНУ, прати и репрезентативни каталог, који, по својој структури представља колективну монографију о историји српске лексикографије. Аутори су, углавном, сарадници и наставници Катедре за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета и сарадници Института за српски језик САНУ. Каталог садржи текстове о Вуковом Рјечнику, Речнику САНУ, речничком програму у Матици српској,  о двојезичној лексикографији, о историјским, етимолошким, деривационим, дијалекатским, митолошким, фолклорним, терминолошким, фразеолошким, фреквенцијским, асоцијативним речницима, као и о речницима синонима, жаргона, речницима нових речи итд.

Речници су више од књига, јер представљају одраз цивилизацијског нивоа говорника неког језика, њихових знања о свету и начина на који га поимају и оцењују. Због тога ће изложба „Српска лексикографија од Вука до данас”, кроз слику о српским речницима, приказати и слику српске науке и културе.

* председник Савеза славистичких друштава Србије


Коментари5
b5563
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tomislav K
Interesantno. No, valjalo bi raščlaniti koliko su Karadžićevi rječnici (1818, 1852), te dvojezičnik Đorđa Popovića (1879, 1886), kao i povijesni rječnici Daničićevi- koliko je to živo? Koliko je dio jezične tvari iz tih djela uopće živ, na bilo kojoj stilskoj razini? Naime, u hrv. slučaju je RHJ Broza i Ivekovića iz 1901. pun leksema koji su mrtvi ili nikad nisu bili živi: dabulana, dacija, daća, dalak, damno, dance, danicka, danik, danu, darnuti, daša, daškalica, daulbas, davija, davran, davudžija, debe, debelkosa, debeljaš, Debre, degati se, dekalica, dekati, deliustavci, delkušica, ....deriguša, dervenčiti se, ..dok autori nisu stavili, kao "previše hrvatske", npr. bezobziran, brodolom, brzojav, cigareta, čarobnost, dobroćudan, dražestan, gorostas, grižnja, imendan, iskrenost, izvadak, izlet, izlika, izrabljivati, izraz, ..kipar, klaonica, kućanstvo, liječništvo, luđak, malodoban, maloljetan, metar, mlitavac, .. Koliko su rječnici 19. st. uopće aktualni?
Коста
Изворна дела су једини начин да се добије аутентична слика о Вуковом „Рјечнику” из 1818. Поред наведених примерака, било би неoпходно објавити и целокупну преписку између Копитара и Вука, те Копитара и Мушицког. Из неког разлога, та преписка увек мањка у оваквим случајевима, или ако се наводи онда се наводе само спорадични цитати ван контекста. Један од најважнијих података о Вуковм „Рјечнику” је да Копитар тврди да је Вук написао „Први српски рјечник” по његовом налогу, то јест да подухват писања речника није дошао од Вука, као и чињеница да је Вук од Копитара тражио (и добио) шокачке лексиконе из којих је масовно вадио речи, иако су му Шокци упорно тврдили да нису Срби. Без споменутих преписака тешко је спознати смисао и циљеве бечке реформе српског књижевног језика и писма.
Владимир
@Коста Који "остали"? Колико тачно их је било? Велики број? Средњи? Мали, занемарљив? Ово су само пука уопштавања извучена из правог контекста, релативизовање који немају озбиљно упориште ни у чему.
Препоручујем 2
Коста
@Boris -- На то је врло лако одговорити, јер је изовора на претек. Укратко одговор на Ваше питање је: из Вукових писама и књига. Тако у „Ковчежићу за историју, језик и обичаје Срба сва три закона” пише да само праволсавни себе зову Србима или Србљима, "а остали овога имена неће да приме."
Препоручујем 9
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља