недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:24
ЕУ СЕ ОБРАЧУНАВА С ТРГОВИНСКИМ ЛАНЦИМА

Санкције због притиска на произвођаче хране

Приморавање произвођача да плаћају промоције и истраживања тржишта, предугачки рокови исплате… само су неки од примера непоштене пословне праксе која се одржава и на цене у малопродаји
Аутор: Ивана Албуновићнедеља, 29.07.2018. у 22:00
Србија би такође морала да размисли о кажњавању непоштене пословне праксе, ако се зна да дуговања трговаца према добављачима из године у годину расту. Рокови плаћања од 60 дана поштују се само на папиру(Фото Пиксабеј)

Европска комисија одлучила је да законски реши проблем непоштене пословне праксе великих трговинских система према произвођачима хране.

Посланици Европског парламента недавно су на Одбору за пољопривреду расправљали о извештају италијанског посланика Паола де Кастра о предлогу Директиве која би коначно могла да заустави све веће притиске на произвођаче прехрамбених производа што се, на крају, одржава и на цене у малопродаји.

Према упозорењу Одбора за пољопривреду и рурални развој (АГРИ), постоји читава листа примера непоштене пословне праксе са којом се у свакодневном пословању суочавају мали произвођачи. Од већ уобичајених, неоправданих кашњења у роковима плаћања до софистициранијих облика притисака, попут наметања обавеза да учествују у снижењима на сопствену штету, док трговци задржавају исте профите.

Произвођачи, како се наводи, све чешће су приморани и да плаћају различите накнаде (за истраживање тржишта, за унапређење продаје), али и да новчано „помажу” уређење и ширење пословних простора трговаца. Истиче се и да добављачи такође плаћају накнаде за потписивање уговора о испоруци које нису сразмерне административном трошку који треба да сноси добављач. Сви ови скривени трошкови разлог су пропадања малих фирми али и одустанка младих да покрећу сопствени бизнис.

Пољопривредници су додатно изложени и такозваном  фактору страха и због тога ништа не предузимају. Мала предузећа се прибојавају да би покретање судског спора могло да наведе откупљиваче, прерађиваче и трговце на раскид пословног односа.

Медији преносе да је последњих година било много различитих иницијатива на добровољној бази које су  покушавале да реше проблеме односа купаца и добављача, али да успеха није било, па је ЕК морала да прибегне обавезујућој директиви која ће, према најавама, бити примењивана у свим чланицама. Предложена је забрана најштетнијих непоштених трговачких пракса у ланцу снабдевања храном како би пољопривредницима, малим и средњим прехрамбеним предузећима био осигуран праведнији третман. Предлог предвиђа ефикасне мере којима би у случају утврђивања повреде, национална тела могла да изрекну примерене казне. Комисије оставља могућност државама чланицама да ову област додатно уреде строжим правилима. Многе државе па чак и из нашег окружења, Хрватска, рецимо, већ су донеле прописе којима желе да сузбију овакве појаве.

Србија би такође морала да размисли о кажњавању непоштене пословне праксе, ако се зна да дуговања трговаца према добављачима из године у годину расту. Како је „Политика” већ објавила, тај износ у 2015. износио је 6,4 милијарде евра и био је већи од укупног дуга грађана према банкама. Од априла 2013. на снази је Закон о роковима плаћања. Општине и јавна предузећа обавезни су да плаћају у року до 45, а приватне фирме до 60 дана. Очекивало се да ће ти прописи бар мало скратити ланац неплаћања који годинама оптерећује националну економију, али наша анкета међу добављачима показује да се од тада ништа није значајно променило – законске рокови исплате од 60 дана трговци и даље поштују само на папиру. Они махом важе само за велике дистрибутере без чије се робе не може, попут газираних напитака мултинационалних компанија, млечних производа, прашка, кондитора...


Коментари1
03963
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sotir Gardačić
Proizvođači hrane su na njivama i u štalama a otkupljivači, prerađivači i trgovački lanci su veliki monopolisti i već duži niz godina uništavaju srpskog seljaka!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља