петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06
ДОСИЈЕ „ПОЛИТИКЕ”: ИЗГРАДЊА СПОМЕН-ХРАМА СВЕТОГ ДЕСПОТА СТЕФАНА ВИСОКОГ

Час историје на месту крваве битке

Несвакидашња богомоља, која ће имати изузетну музејску поставку, биће освећена 20. септембра на стогодишњицу велике победе у Првом светском рату
Аутор: Слободан Ћирићнедеља, 29.07.2018. у 22:00
Протојереј ставрофор Стојадин Павловић (Фотографије С. Ћирић)
Унутрашњост ће бити осликана ратним мапама, фотографијама, текстовима, илустрацијама битака на Церу, Дрини, Колубари

Крупањ, Мачков камен – На падинама планине Јагодња, неколико километара од Крупња према Љубовији, надомак добро знане спомен-костурнице на Мачковом камену, већ десетак месеци интензивно се гради још један споменик српским херојима Великог рата. На простору где је пре 104 године вођена једна од најкрвавијих битака светског сукоба, битка на Дрини која је кулминацију имала управо на оближњем Мачковом камену, 20. септембра ове године, на стогодишњицу велике победе у Првом светском рату, биће освећен нови спомен-храм, храм музеј Светог Деспота Стефана Високог. Благослов за подизање несвакидашње богомоље која ће под својим сводовима имати изузетну музејску поставку дао је епископ шабачки господин Лаврентије.

„Одлучили смо да у храму имамо простор за богослужење с изложбеном поставком чији садржај припрема стручни тим састављен од еминентних војних историчара, историчара уметности, музеолога, експерата из Министарства одбране, републичког архива и архива из Београда, Шапца, Ваљева...”, наводи протојереј ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије Српске православне цркве, један од иницијатора овог амбициозног пројекта.

Према његовим речима, храм је посвећен Светом Деспоту Стефану Лазаревићу, једном од 13 светих српских ратника, ратника који су проглашени за свеце. Осталих 12 ће своје место наћи у храмовном иконописном збиру. Унутрашњи зидови и сводови биће осликани ратним мапама, фотографијама, текстовима, илустрацијама великих битака Првог светског рата, вођених на Церу, Дрини, Колубари... У поставци ће се наћи ликови чувених српских војвода, одличја додељивана борцима, ратне заставе. Своје место ће имати лик принца Ђорђа Карађорђевића, који је рањен на Мачковом камену, као и лик чувене сликарке Надежде Петровић, праве хероине Великог рата. Никако не могу бити заобиђени ни браћа Рибникар, Владислав и Дарко, оснивачи „Политике”, који су своје животе оставили у борбама на Дрини, напомиње Стојадин Павловић.

Посебну вредност и вечност поставци даће имена свих погинулих на Мачковом камену, исписана на зидовима овог храма музеја, додаје он.

„Поставка ће бити сажет час историје, желимо да сликовито поставимо тај час, да он буде толико јасан да ће свако ко крочи у спомен-храм Светог Деспота Стефана Високог моћи да добије јасну представу шта се овде дешавало пре више од једног века, какви су хероји полагали животе на олтар отаџбине”, истиче Павловић.

Музејска поставка у цркви, симболична веза православља и историје...

„Ако имамо у виду да су у Богу сви свети и да наша црквена богослужбена литература, наша уметност и култура нису резервисани само за оне светитеље који су понели тај ореол, који су канонизовани и нашли место у црквеном календару, онда су и ово за наш народ свети људи”, уверен је Стојадин Павловић.

Унутрашњост ће бити осликана ратним мапама, фотографијама, текстовима, илустрацијама великих битака вођених на Церу, Дрини, Колубари. У поставци ће се наћи ликови великих српских војвода, ликови принца Ђорђа Карађорђевића, рањеног на Мачковом камену, и чувене сликарке Надежде Петровић

Он подсећа да у учењу које се темељи на Светом јеванђељу стоји истина да су пред Богом сви живи...

„Нема бољег места да се сећамо тих људи него што је храм у којем ће им се служити света литургија и давати помен. Већ видим како епископ, свештеник чита њихова имена са зидова храма, биће то један монитор који они заслужују, који ће да светли и овде на земљи и на небу. Не видим бољи начин да се они сачувају од заборава”, закључује Стојадин Павловић.

Уз констатацију да ако су сада живи бар унуци бораца који су пострадали за веру и отаџбину, кроз спомен-храм на Јагодњи имаћемо „карику” која спаја период Великог рата са садашњим јубиларним периодом век после, али и с нашом будућношћу.

Градња из добровољних прилога

Грађевински радови на будућем храму Светог Деспота Стефана Високог почели су крајем септембра 2017, месец дана касније освећени су темељи. У одбор за градњу храма ушли су људи из света културе, бизниса, представници цркве с територија општина Крупањ и Љубовија и градова Лознице и Шапца. Градња се углавном финансира добровољним прилозима у новцу, грађевинском материјалу и услугама.

Сећање на браћу Рибникар, осниваче „Политике”

У реализацији пројекта храма на Јагодњи надомак Мачковог камена посебно се ангажовала општинска организација Савеза удружења потомака ратника од 1912. до 1920. године „Браћа Рибникар” Љубовија, која је до сада прилозима својих чланова прикупила око милион динара.

„Успели смо и у акцији да једна од улица у Љубовији понесе име браће Рибникар, оснивача „Политике”, како бисмо сачували сећање на Владислава и Дарка, који су у борбама на Дрини 1914. године положили своје животе”, с поносом истиче професор Сретен Цветојевић, председник организације назване по оснивачима „Политике”. Он додаје и да је Дарко Рибникар, новинар „Политике” у пензији, унук једног од њених оснивача, почасни члан љубовијске организације потомака ратника од 1912. до 1920. године.

Молитва и за живе и за мртве

„Мени се као детету с овог подручја никада неће избрисати из сећања да борци са Солунског фронта у време комунизма никада нису добијали никакву надокнаду од државе. Били су запостављени. Ми на овај начин желимо да сви они чија ће се имена наћи под сводовима храма Светог Деспота Стефана Високог доживе какву-такву сатисфакцију. И ми с њима. Наша црква се заједно моли и за живе и за мртве”, истиче протојереј ставрофор Стојадин Павловић.


Коментари3
4357b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош Миловановић
Дајте број жиро рачуна за прилоге. И мој сродник је описан у књизи “Витези слободе” и одликован Карађорђевом звездом са мачевима.”
Raca Milosavljevic
... hvala za ovo podsecanje na junastvo i grcevitu borbu za opstanak naroda ... nazalost jos mnogo cinjenica se skriva iz tog rata ... a iza te velike i tragicne prica pocinje sledeca o Jugoslaviji i cenu te pogresne procene placamo danas,nema jos kraja ...
Леон Давидович
Било је то јуначко време какво се више није поновило као на пример 1941. , а деведесете су биле ругање јуначкој прошлости. Добро је да има још неко да се сети јуначких времена и да их обележи.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља