четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:11
ИНТЕРВЈУ: проф. др ВЛАДИМИР ПОПОВИЋ, државни секретар у Министарству просвете

Две касе за науку

Формирањем фонда за науку биће омогућено и институционално и пројектно финансирање истраживача и установа у којима они раде
Аутор: Бранислав Радивојшанедеља, 29.07.2018. у 22:00
(Фото: Министарство просвете)

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић најавио је за јесен усвајање два закона из области науке. Реч је о закону о научноистраживачкој делатности, са моделима финансирања, и о закону о фонду за науку. Израда ових закона је при крају. Проф. др Владимира Поповића, државног секретара у Министарству, чији је ресор наука, питамо шта се жели постићи доношењем ових закона.

– Општи став у научној заједници је да нам је потребан другачији начин финансирања научних истраживања, и то би требало да постигнемо доношењем новог закона о научноистраживачкој делатности и закона о фонду за науку. Сигурни смо да ћемо заједно с партнерима из научне заједнице (кроз Радну групу за израду закона, али и током јавне расправе), дефинисати најоптималнија решења. Важећи закон је донет 2005. године, а стање и околности у друштву у међувремену су се знатно изменили. Најважније новине које доносе ови прописи су увођење комбинованог институционално-пројектног финансирања, као и формирање фонда за науку, који ће несумњиво бити изузетно важна системска промена. Наиме, пројектни позиви ће се финансирати кроз овај фонд, који ће у почетној фази добијати средства из буџета, али циљ нам је да се пуни и новцем из приватног сектора – истиче наш саговорник.

У чијој је надлежности финансирање научних пројеката сада?

Финансирање је у надлежности Министарства, чија ће улога у том домену, формирањем фонда за науку, бити редефинисана. Министарство би се бавило политиком у области научних истраживања, као и институционалним финансирањем којим ће бити обезбеђена стабилност рада научних установа и самих истраживача. Треба рећи и то да је основна плата истраживача до сада зависила искључиво од тога да ли имају пројекат или не, што их је, у односу на многе друге, доводило у неравноправан положај. Иначе, тренутно са раздела науке финансирамо око 12.000 истраживача.

Ко ће руководити фондом за науку?

За то је предвиђен научни савет, као највише стручно и саветодавно тело. Програми фонда мораће да буду довољно разноврсни да би одговорили на различите друштвене изазове. У оквиру сваког програма пројекти ће се реализовати на основу јавних позива. Предвиђено је да пројекти буду: дугорочни (до шест година), средњорочни (од две до четири године) и краткорочни (до једне године). Критеријуми за вредновање пројеката су: изврсност (оцена иновативности и изврсности идеје), утицај (оцена потенцијала пројекта за решавање изазова у оквиру датог позива) и реализација (оцена тима и капацитета за успешну реализацију пројекта). Предвиђено је да фонд обавља све послове у вези с пројектима – од расписивања конкурса, до праћења рада на пројектима и њиховог вредновања.

Слични фондови постоје у другим земљама?

Све државе које су иоле успешне у науци имају фондове за науку. Ми смо се у формирању концепта нашег фонда руководили искуствима успешних фондова у окружењу, али пре свега искуствима Европске комисије и њеног програма Хоризонт 2020. Начин управља фондом такође ће бити компатибилан с најбољим искуствима из других држава, али ће узети у обзир и специфичности нашег научног система.

Свака реформа подразумева и извесну финансијску подршку. Да ли се она и овде може очекивати?

Рекао бих само то да је укупан буџет за науку у 2018. години, у односу на 2017, повећан за 15,2 одсто. Влада Србије ће овакав тренд улагања у науку наставити и у наредним годинама, а већ сад могу да кажем да се за фонд за науку очекују знатна додатна средства у 2019. години. Средства из буџета која се пласирају преко Фонда за иновациону делатност такође се повећавају. У овој години реч је о износу од око милијарду динара, што је скоро дупло више него у 2017. И та средства су директно из буџета Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Средства се издвајају за различите програме, рецимо за програм раног развоја, за суфинансирање иновација, затим за програм сарадње науке и привреде, трансфера технологија, за иновационе ваучере итд.

Министарство просвете у марту је објавило и Позив талентованим младим истраживачима – студентима докторских студија за учешће у научноистраживачким пројектима у текућем циклусу истраживања?

Позив је упућен после пуних осам година јер сличних позива у овом периоду није било. Притом су постављена и два додатна критеријума: да кандидат има највише 30 година, односно да је рођен 1988. године или касније, и да има укупну просечну оцену најмање девет на претходним нивоима студија. Циљ оваквог начина дефинисања услова је постизање изврсности, односно да се у систем финансирања укључе најбољи млади истраживачи. Овим позивом Влада Републике Србије и ресорно министарство шаљу јасну поруку да за најбоље младе истраживаче има места у нашој научној заједници, да желимо да остану овде и да постижу запажене резултате.

До сада је, по овом позиву, у пројекте које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја, укључено више од 750 нових истраживача, а процес укључивања, због сложене процедуре избора у звања, и даље је у току. Желимо да покажемо и да за наше научнике који су докторирали на иностраним универзитетима има места у научној заједници. Њих 20 је у последњих неколико месеци и укључено у текући пројектни циклус. Тај позив је стално отворен. Има наших људи који желе да се врате, они нису тако бројни, али баш због тога им морамо то обезбедити.

Сви овде поменути кораци које влада и министарство предузимају јасно говоре да нам је циљ да обезбедимо сигурну будућност српске науке. Верујемо и да смо захваљујући томе што нисмо спроводили исхитрене реформе успели да сачувамо капацитет наше научне заједнице, која је изузетно квалитетна. То није само наше мишљење, већ и многих светских експерата – каже на крају разговора за „Политику” др Владимир Поповић.


Коментари7
5dc20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko Bogdanovic
S obzirom da se nauka u poslednjih 20 godina sistematski urusava, kao i da ne postoji promena u drustvu koja bi dovela do zaustavljanja tog procesa, iluzorno je ocekivati da ce prelazak na novi model finansiranja i uvodjenje fonda za nauku popraviti stanje. Moze se ocekivati upravo suprotno: naucnici ce imati nizu osnovnu zaradu sto ce dovesti do toga da oni mladji i jos uvek sposobni pronadju drugo, bolje placeno zanimanje, uglavnom u inostranstvu. Takodje, kvalitet doktoranada, ako ih uopste bude, bice jos nizi jer niko nece hteti da radi za takvu platu. S druge strane, pristup sredstvima fonda za nauku imace mali broj povlascenih jer ce prolaznost projekata biti izuzetno niska. Imacemo bogatase koji ce moci sebe da "nagradjuju" sredstvima fonda, kao i sirotinju bez ikakvih sredstava za rad.
Jelena D.
Ne razumem zasto se insistira na tome da iako su projekti pri kraju naucnici nista ne rade, i da (@Vladimir) mladi istrazivaci nemaju sta da rade?! Nauka je kreativan posao, mnogima vise potreba da rade, nego duznost po onome sto je napisano u predlogu projekta pre, zaista, dosta godina. Istrazivanje zna da odvede u drugom smeru.. srecom, ne postoje toliko rigorizne kontrole da vas rad treba da bude striktno u vezi projekta. Nekim pojedincima odgovora da bude raspisan konkurs, nekima ne..uglavnom je to povezano sa licnim koristi zbog kategorije/plate koja ce eventualno "skociti" ili ne. Ja se nadam da nece ni biti nove kategorizacije, i da cemo zaista imato model finansiranja koji nece potencirati "stancovanje" radova i koji ce biti stabilan. Eventualno bi mi imalo smisla da nam plate rasporede po zvanjima, jer ako i mi uletimo u platne razrede, sa kategorizacijom bi to bila svakako preterana podeljenost za ne tako veliki broj naucnika.
Đorđe K.
Jelena D. vama je posao očigledno hobi. Sa platom od 48 hiljada dinara su zarobljene mnoge vaše kolege doktori nauka kojima je posao zaista posao i zbog toga će neko morati da plati štetu. Neko je pomenuo da se obrate advokatima. To je jedino rešenje. Tužbe za naknadu štete zbog nepoštovanja ugovora i zakona.
Препоручујем 10
Vladimir
Očigledno je da država ne zna kako da nađe rešenje za finansiranje naučnika i istraživača u različitim naučnim institucijama države (instituti, fakulteti), pa se sada formiraju i dve kase. Najveći apsurud, međutim, predstavlja priključivanje, kako kažete, novih 750 mladih istraživača. Molim vas, na koje naučne projekte su priključeni, kada su ti projekti praktično završeni u ovom ciklusu. Naime, nema sumnje da su mladi istraživači priključeni, ali oni tamo objektivno više nemaju šta da rade. Njihov naučni doprinos projektima kojima su priključeni je praktično "nula", jer su ti projekti praktično završeni.
Ostoja
Bez jakih reči i generalizacija! Katastrofalno, advokati...Kome koristi negativizam? Poruka je vrlo pozitivna i usmerena je kao umanjenje odliva mozgova i popravljanju stanja. To treba podržati i pre svega, verovati u mogućnost boljeg. Bez toga, nema napretka. Šta nam je drugo činiti ako smo već tu gde jesmo. Bez negativizma, molim! Nauka se u celom svetu suočava sa izazovima, a ako se uzme u obzir izdvajanje za nauku u Srbiji i sveukupna situacija, mislim za čak nema ni prostora za toliki negativizam, jer smo u tom polju ipak konkurentni i možemo biti zadovoljni. Naravno, treba se boriti dalje i više.
Miloš Dumanovski
Stanje u nauci je katastrofalno. Kategorizacije nije bilo godinama. Ima puno istraživača i naučnika koji su prilikom zapošljavanja dobili jednu platu prema kategoriji koju su tada imali i trebalo je da im se u skladu sa objavljenim radovima prilikom ponovne kategorizacije povećaju primanja prema bodovanju što se nije dogodilo. Tako da danas imate mlađe doktore nauka, koji imaju značajne radove objavljene u časopisima sa visokim impakt faktorom, a još uvek primaju 48 hiljada dinara platu, kao da rade u pekari. Oni imaju osnova da tuže državu i Institute u kojima rade jer su oštećeni, a ugovor i zakon nisu ispoštovani. Savet je da se obrate advokatima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља