четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:22

Тела 4.000 жртава рата још леже у мртвачницама

Међународни форензичари раде на идентификацији посмртних остатака који су ексхумирани. – Један број је класичним методама идентификован погрешно
Аутор: Јелена Церовинанедеља, 29.07.2018. у 22:00
Учесници недавног лондонског самита на којем је потписана Декларација о несталим лицима (Фото Бета)

Док стотине породица које су изгубиле своје најмилије у сукобима деведесетих година прошлог века годинама безуспешно трагају за истином о њиховој судбини и посмртним остацима како би могли достојно да их сахране, више од 4.000 тела људи страдалих у рату налази се у мртвачницама Загреба, Осијека, Сарајева, Тузле, Зенице, Бањалуке, Приштине, а њихов идентитет није још утврђен. Како за „Политику” објашњава генерални секретар Министарства спољних послова и председник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић, ова тела су ексхумирана протеклих година, узети су коштани узорци, али још се чека потврда идентитета.

„Потврде нема, иако су породице дале ДНК узорке. То је један проблем који нас све брине. Треба да нађемо механизам како да тим телима откријемо идентитет. Међународни форензичари раде на томе”, каже Одаловић и додаје да је то била тема и недавно завршеног лондонског самита о западном Балкану, на коме је донета Декларација о несталим лицима.

На питање како је могуће да није утврђен идентитет ових жртава, он истиче да је међу разлозима и један број погрешних идентификација класичном методом. „Након ратних сукоба тога има. И зависно од карактера сукоба, негде од 15 до 20 одсто жртава остане неидентификовано. Нажалост, на крају ће вероватно остати неразјашњена судбина једног мањег броја људи”, каже Одаловић.

Уз констатацију да је утврђена судбина више од 70 одсто од 40.000 несталих особа у сукобима у бившој Југославији, у Декларацији о несталима која је потписана у Лондону, наводи се и да постоји „ургентна потреба” да се интензивирају напори за проналажење или пак за утврђивање идентитета преосталих 12.000 нерешених случајева.

Према Одаловићевим речима, Декларација о несталим лицима је нешто на чему се пуно радило. Међутим, како наглашава, ни лондонски самит ни декларација не могу да замене споразуме, протоколе и механизме за тражење несталих лица који су већ успостављени међу државама региона јер они имају правне оквире. Када је реч о сарадњи у региону, наш саговорник истиче да је после састанка у Загребу српског председника Александра Вучића и хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић средином фебруара, и њихове подршке, процес проналажења несталих, који је до тада био у застоју, добио на динамици. У јуну је организована и примопредаја 24 тела српских жртава која су пронађена у Хрватској.

„Двадесет четири тела су идентификована, а 23 преузета. Реч је о људима који су били сахрањени на разним гробљима у Хрватској. Они су заказали идентификацију и ишли смо у Загреб заједно с породицама. И раније је постојала та процедура, али једно време била је прекинута”, објашњава председник комисије. Одаловић напомиње и да је Београд послао Загребу одређене информације које је имао у вези с гробницама у којима су сахрањене српске жртве, размењено је доста докумената, одржани радни састанци. Све оно што је пронађено у архивама, а могло би да послужи за откривање несталих је послато и сада би Хрвати требало да провере те локације.

Истовремено, и из Хрватске су стигли захтеви за проверу неких локација у Србији где би могле да се нађу хрватске жртве. „Они имају два конкретна захтева – једно је локација у близини Богојева, а инсистирају и да додатно претражимо речне токове, првенствено од Смедерева низводно уз Дунав, да ли има сахрањивања на месним гробљима у тим ратним годинама. Ранијих година смо, заједно с представницима хрватске комисије и Института за нестала лица из БиХ, прегледали све локације до Смедерева. С локалних гробаља смо до сада ексхумирали 451 тело које је по годинама сахрањивања могло бити везано за ратне сукобе, пошто су Сава и Дунав доносили тела која су покопавана на месним гробљима. Дали смо налог службама да то провере и позвали хрватску страну да заједно проверимо све локације”, открива Одаловић.

На питање колико људи Хрвати још потражују као нестале, он каже да заједно имамо више од 2.000 лица која се воде као нестала. „Имамо оперативну листу на којој радимо и проверавамо одређене информације. До краја године урадићемо нову књигу с прецизном евиденцијом о свим несталима. И сада то постоји, али мора да се ажурира. Морамо податке о несталим лицима из Србије и Хрватске да усагласимо и ставимо на једно место. У суштини, немамо великих непознаница о несталим лицима, само је питање из ког угла се гледа. Јер ми сматрамо да су лица српске националности, и њихове породице овде, наши протерани држављани, да су то наша тражења, а они их потражују као своја нестала лица. Често се то политизује и ставља у први план у односу на суштину процеса”, истиче Одаловић.

На лондонском самиту договорено је и да се убудуће омогући прикупљање информација о несталима из архива Кфора, Еулекса, ОЕБС-а, Сфора и свих других мисија које су биле на овим подручјима. То је нешто што је недостајало у досадашњим потрагама јер су ове мисије имале документацију богату сателитским снимцима и извештајима њихових припадника с терена, коју су однели. Циљ је, објашњава Одаловић, да се из њихових архива извуче што више информација о потенцијалним местима сахрањивања.

Занимљиво је и да Хрвати нису желели да буду део лондонске групе, већ само да подржавају њен рад, што је за остале учеснике било неприхватљиво. Питање несталих лица, закључује Одаловић, не може се завршити на административној линији, ни на државној граници, нити на граници ЕУ – јер су све ово простори сукоба, места на којима се налазе тела, а за многе се још не зна где су.


Коментари4
928e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

danilo obradovic
Svakom odgovornom coveku krv se zaledi kada ovo cuje i podseti se proslosti .Zasto su ti pretezno neduzni ljudi stradali .Da li se neko sa ovih prostora pita zasto ili samo kratkovido pominje iskljucivo zrtve po nacionalnom kljucu nipodastavajuci one druge .Mediji u tom nemoralu imaju kljucnu rec .Koliko vredi ljudski zivot u slucaju kada se konstantno javno forsira etnicka prica istine .
stanislav
Gde se tačno nalazi "nizvodno od Smedereva uz Dunav" kako piše u vašem članku?
danilo obradovic
Rat je trenutno psihofizicko stanje ljudi a ne politicara .Nasa stradanja trebaju biti opomena za buducnost da se bildovanje laznog patriotizma bez imalo trezvenog pogleda na zivot zavrsava tragicno .No i dalje ima javnih licnosti koji drze usijanu atmosferu stalnim varnicenjem .
bogo mili
kad vidim ove likove...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља