субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:41

Изетбеговић: Хрватска лагала ЕУ да нема никакав спор с БиХ око мора

понедељак, 30.07.2018. у 17:33

САРАЈЕВО - Најава да ће Хрватска отпочети радове на изградњи Пељешког моста, игноришући противљење надлежних институција Босне и Херцеговине и одредбе Конвенције УН о праву мора, представља флагрантно угрожавање сувереног права БиХ на приступ отвореном мору, саопштио је данас председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић.

Он је најавио да ће БиХ заштиту сопствених права тражити пред међународним институцијама.

Фена преноси да се у саопштењу наводи да Хрватске већ дуже од 12 година избегава да са БиХ постигне договор о разграничењу, који мора да претходи остваривању права Хрватске да повезује своје територије и остваривању права БиХ на приступ отвореном мору.

„БиХ не оспорава Хрватској да остварује своја права. Све што тражимо је да се поштују наша права, гарантована Конвенцијом УН. Институције БиХ су у протеклих 12 година, кроз комуникацију са институцијама Хрватске, предузеле све неопходне радње како би заштитили права која нашој земљи припадају по међународном праву”, навео је Изетбеговић.

Он је подсетио да су од 2014. до данас Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, Савет министара БиХ и Министарство цивилних послова БиХ предузели низ корака, и усвојили низ закључака у којима се понавља ранији став из закључка Председништва БиХ, и о томе су уредно обавештавали надлежне институције Хрватске и Европску комисију.

„Иако су институције Хрватске све вријеме биле упознате са недвосмисленим ставом БиХ, Хрватска је приликом аплицирања за средства потребна за изградњу Пељешког моста обавестила Европску комисију да са БиХ нема никаквог спора, што је ноторна неистина”, поручио је Изетбеговић.

Он је оценио да је Хрватска игнорисала и оглушила се на све покушаје надлежних институција БиХ да се ово отворено питање реши дијалогом, у духу добросуседских односа и Конвенцијом УН.

„Због тога ће бити неопходно да БиХ заштиту својих права тражи пред међународним институцијама. Заштита суверених права државе БиХ није питање једног човека или једног народа, него уставна и законска обавеза свих представника и институција БиХ. Зато су институције БиХ дужне да наставе да предузимају све активности на заштити интереса и права БиХ, без обзира што су у тим институцијама јасно видљиве опструкције оних којима су, нажалост, интереси Хрватске изнад интереса властите земље”, саопштио је Изетбеговић.

У Хрватској данас почиње градња моста Пељешац са приступним саобраћајницама која би требало да буде завршена до 2022. године.

У Стону представници „Хрватских цеста” представништву „Чајна роуд енд бриџ корпорејшен” (ЦРБЦ) предају сву потребну документацију, отвара се дневник радова и потписује записник о увођењу кинеског конзорцијума у посао.

Европска унија пројекат суфинансира са 357 милиона евра, односно са 85 посто прихватљивих трошкова.

Укупна вредност пројекта премашује 526 милиона евра, од чега су прихватљиви трошкови мало већи од 420 милиона евра. (Танјуг)

Почетак градње Пељешког моста, бошњачке партије против

Загреб - Отварањем дневника радова и потписивањем записника о увођењу кинеског конзорцијума Чајна роуд енд бриџ корпорејшн (China Road and Bridge Corporation - ЦРБЦ) у градњу, у Стону, на полуострву Пељешац, данас је почела изградња Пељешког моста. Од данас почиње да тече уговорени рок за изградњу моста који ће повезати југ Хрватске с остатком земље и који мора бити завршен за 36 месеци.

ЦРБЦ је у посао уведен три месеца пошто је у Дубровнику потписан 2,08 милијарди куна вредан уговор о градњи моста с приступним путевима. Европска унија пројект суфинансира с 357 милиона евра, односно са 85 посто прихватљивих трошкова. Укупна вредност пројекта премашује 526 милиона евра, од чега су прихватљиви трошкови мало већи од 420 милиона евра.

Председник управе Хрватских цеста Јосип Шкорић ;рекао је приликом увођења у посао да се неке ствари још морају прилагодити, али да је то „саставни део пројекта”. На питање може ли тужба Босне и Херцеговине зауставити радове, одговорио је: „Ми смо овде оперативци, део који се односи на тужбу БиХ је политика”, пренела је регионална телевизија Н1.

Ово је трећи пут да почиње градња Пељешког моста. Први пут је градњу Пељешког моста ;помињао СДП-ов жупан Иван Шпрље 1997. али већина га памти из доба премијера Иве Санадера који је 2003. обећао да ће изградити мост а 2005. је свечано означио почетак градње. Две године касније, 2007, Санадер пред парламентарне изборе по други пут свечано отвара градњу моста која је заустављена 2010. До тада је завршено три одсто посла - два стуба који се сад руше.

Најављени почетак изградње Пељешког моста је груб насртај на суверенитет Босне и Херцеговине, једнострани чин којим се нарушава њен територијални интегритет и акт супротан међународном праву, чији епилог подразумева ургентну реакцију надлежних органа ради заштите права земље на неометан приступ отвореном мору. Ово је реакција А-Странке демократске активности (А-СДА) и Бошњачког покрета БиХ (БПБиХ) поводом најаве званичног почетка градње Пељешког моста у Хрватској, пренели су сарајевски медији.

Како је наведено, стручњак за права мора Нешад Аликадић изјавио је да је Јадранско море за БиХ као поморску земљу њен неодвојив део, наводећи пример Словеније која је у арбитражном поступку успешно одбранила право на приступ међународним водама, позивајући се на Конвенцију УН о праву мора.

Према његовим речима, тај пример морала би да следи и БиХ, као и да предузме одлучне кораке пред надлежним међународним судом, односно да покрене тужбу како би заштитила право које јој припада у складу с међународним инструментима и механизмима. „На улазу у теснац се не може градити никаква грађевина која омета по вертикали и ширини пролаз пловила”, казао је Аликадић.

Он сматра да је у овом тренутку неопходно ургентно поднети тужбу како би се зауставила изградња „нелегалне баријере”, а након тога и захтев Међународном суду за право мора у Хамбургу да реши спор како би БиХ био обезбеђен коридор до отвореног мора, односно за сигурну и слободну пловидбу.

Посланик у парламенту БиХ Јасмин Емрић изјавио је да надлежне институције нису саопштиле да ли су покренуле било какве активности у вези са изградњом Пељешког моста. Он је најавио да ће бити покренута иницијатива за сазивање хитне седнице парламента БиХ. Председник Бошњачког покрета Сејфудин Токић казао је како се у овом случају ради „о чину политичке агресије на државу БиХ”.

Они су позвали све пробосанске снаге и међународну заједницу да адекватно реагују, а Европску унију да се држи начела које сама прокламује, као и владу и амбасаду Кине „да не дозволе да компанија те земље улази у послове који правно нису дефинирани”. Истовремено, позвали су хрватску јавност и владу да „одустану од једностраног чина којим се на најнепосреднији начин дестабилизује прилике унутар БиХ и региону као целини”. (Бета)


Коментари12
71be2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar S.
E, pa samo da vas podsetim da ste sa njima 1992 vezivali zastave (jednu za drugu u ime zajednistva), kada ste razbijali YU tako sto ste u Republici koju su zvali YU umalom (BiH), vezivali zastave sa secesionistima YU. Dobili ste sta ste zasluzili.
Milos
Dusane,Dusane...Sta proda to jadan???
Петар,ЗАГРЕБ.
Војине хисторичару. Бановина Хрватска имала је излаз на мору у КУК монархији од Сушака до иза Стариграда. Далмација и Истра покрајине које су се интегрирале у хрватски национални простор биле су поморске покрајине као аустријске државне земље. И је .Србија је имала широки излаз на море до цара Душана. И када је цар Душан да би могао освајати на истоку и југу продао Стонски рат за златне дукате, Србију је одмакнуо од Јадранског мора,иселио властелу,властеличиће,војнуке и себре(сељаке) у Епир,Тесалију,Албанију,Тракију..... Зграбио превелики залогај.И у свим тим земљама Србљи се асимилирали,остале само слике велможа на фрескама у манастирима и црквама које су саградили. А на западним и поморским странама остала је само покоја католичка црква криво усмјерена и топомини.Нпр.Попова лука на данашњем Пељешцу.Знаду легенду.Кажу.Из ове луке испловио је задњи православни поп када су њихови преци ,несретни себри, продани,да служе нове господаре.И служили их петсто година,а Свети Влахо им је само махо. Када се позивамо на хисториографију онда ју прво користимо да видимо своје грешке,а да исте не би биле поновљене на властиту штету.
Драган П.
милутин: Кажете да су границе на овим просторима повлачене по етничком принципу. Својим уписом управо сам желео да укажем на чињеницу да Пељешац и Дубровник кроз своју дугу историју нису имали никакве везе ни са Хрватском, ни са Хрватима. Тек однедавно становници тих области су Хрвати, раније то нису били, нити су имали икакве везе с њима.
Препоручујем 4
милутин
@Драган П. - То је потпуно небитно. Модерне европске националне државе, нарочито на територијама Аустроугарске и Турске империје, цртане су по етничком принципу, уз углавном врло ограничен утицај односа снага. Тешко је било замислити нормално разграничење Срба, Хрвата и Бошњака, уз какав-такав реципроцитет при заокруживању функционалних држава, а да Срби остану без излаза на море. Нажалост Срби у Београду никада нису имали националну елиту у какавом-таквом додиру са европском цивилизацијом.
Препоручујем 8
Прикажи још одговора
ВОЈИН
И Хрватска и Ц. Гора нису биле земље са излазом на море све до 1918, када су краљ Александар Карађорђевић и јуначка Српска војска десну обалу Јадрана унели у Југославију као ратни добитак. Пре тога Јдран је вековима био, на југу Немањићки па Млетачки, краће Аустриски и Италијански. Дакле јадранасака обала није припадла овим земљама већ Југославији. Броз је обалу дао Црногорцима и Хрвтима као да му је то била дедовина иако су Хрвати колаборирали са непријтељем, били и остли противници Југославије. Распадом Југославије, Хрватској је неправедно припао далеко највећи део јадранске обале. Хрватској је и то било мало па настоји да се у Боки докопа и дела обале који је припао ЦГ. У Пирану такође узима оно мало мора од Словеније. Довољно је погледати на карту бише Југосл. па видети да је та граница нелогична и неправедана према осталим чиниоцима екс. ЈУ поготово Србима, који су вековима живели у залеђу а немају излаз на море. По поморском праву, јадранска обала треба бити предмет сукцесије
ВОЈИН
Жао ми је што сам касно приметио ваш одговор. Цар Душан је средњевековни владар, као цар је владао само од 1346 до 1355.г и није предмет овог текста. Што се тиче неког поседа Хрвата у вези мора, све је то било у поседу КуК (Keiser und König) монархије aли у суштини само као окупатора. Као колеги историчару, вама мора бити познато да се у Италији сваке четири године бирају председници окупираних општина Ријека, Задар, Шибеник, итд. уз понављање чврсте вере да ће то једнога дана, скупа с целом Далмацијом, бити враћено матици Италији. То отворено подржавају актуелни италијански политичари; Карло Ћампи, Ђанфранко Фратини, Ђорђо Наполитано, али Хрватска ћути. Ни речи протеста....!?
Препоручујем 7
slavko
Pa što ne idete na obalu Jadrana i ne pitate ljude zbog čega su oni u Hrvatskoj a ne u Srbiji? Možda če vas odgovor iznenaditi... A Jugoslaviji je pripadala cela Jugoslavija pa bi po vašoj logici mogli i u sukcesiju po Šumadiji... Dakle mislim da se vi samo malo šalite zar ne Vojine?
Препоручујем 30
Прикажи још одговора
MarkoBgd
Nije mi jasno ni šta će Hrvatima most koji spaja ništa s ničim, a ne znam ni zašto Bošnjacima to smeta ( to jest kako im to onemogućava izlaz na more)?
Miki
MarkoBgd most spaja tj.pravi bajpas tamo gdje je Hrvatska presjećena izlaskom BH na more (kod Neuma),i taj most se gradi na teritoriji Hrvatske i dovoljno je visok da prođu svi eventualni brodovi koji bi uplovljavali u Neum,(što se neće desiti).
Препоручујем 53

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља