недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:23

У породичном портрету

Телевизија је некада била велико дружење, тимски рад. Сви су доприносили да програм буде добар. Сада се то претворило у енергију једног човека, нема колективног рада. Учествујући у емисији поводом јубилеја Београдске телевизије, Дубравка Дуца Марковић је приметила да нема сарадње између редитеља, костимографа, сценографа, сниматеља, камермана...
Аутор: Љиљана Петровићуторак, 31.07.2018. у 13:00
Дубравка Марковић (Фотографије Лазар Ковачевић)

Прошле недеље, међу познатим ТВ лицима и гостима, у емисији „Шездесет узбудљивих година Телевизије”, биле су мајка и ћерка, Љиљана и Дубравка – Дуца Марковић. Лепо је било видети их заједно. Оне су део историје телевизије која је њихово породично занимање. Чувена спикерка Љиљана Марковић појавила се на малом екрану пре него што је Београд добио своју телевизију. Догодило се то далеке 1956. на изложби-експерименту на Електротехничком факултету, на тој својеврсној демонстрацији технике ТВ.

Била је то тек мала „искра”. Њен покојни супруг Александар – Саша Марковић био је уредник тог програма. У историју телевизије је ушао и као први репортер. Тог 28. августа 1958. с микрофоном је шетао испред хале Београдског сајма и говорио гледаоцима о Сајму технике и рађању новог чуда – телевизије. Уређивао је „Дневник”, који је водио легендарни Мића Орловић, основао је „Радио ТВ ревију”, први телевизијски лист који је крајем 1968. уступљен „Политици”. Покренуо је и Радио 202. И, ето, стопама славе  родитеља кренула је Дубравка, која је данас водитељ Радио Београда, а потом и син Радомир, који је продуцент и новинар.

– Мој отац је мислио да ћу ја избрисати његову „мрљу” и наследити деду, који је био успешан адвокат. Међутим, и мене је ухватио медијски „црв”. Захваљујући друговима – талентованим музичарима и Душку Радовићу, куму мојих родитеља, нашла сам се у Студију Б, где је ми Слободан Коњовић после првог снимка дао да водим „Рок интервју”. Уследио је позив са Београдске телевизије да водим „Хит месеца”. Е, тада је настала озбиљна драма. Нису знали моје порекло, а тада је било забрањено да рођаци и брачни парови раде на телевизији. Мама је водила „Дневник”. Срећом, рекли су: Добро, то је забавна емисија. Може! Отац је морао да оде са телевизије када је мајка постала спикер. Оно што је некада важило у телевизији, данас не важи.

Има сличан глас као њена мајка...

– То нас спаја. Могла сам увек преко телефона да преварим пријатеље, па чак и тату.

У младости се прославила као рок новинар

Присећа се како су кроз њихову кућу на Косанчићевом венцу пролазили многи познати ствараоци. Радивоје – Лола Ђукић је био очев најбољи пријатељ. Од Новака Новака је добила надимак Дуцилиште. Слободан Стојановић ју је водио на кремпите. Летовали су на мору заједно, узео би је за ручицу и рекао: „Хајде да трчимо”. И побегли би у посластичарницу. Сценариста култних серија „Више од игре” и „Учитељ” крио се од супруге, јер му је због здравља бранила да једе слаткише. Захваљујући очевом друштву са радија и телевизије научила је да игра преферанс. Он је био задужен да је чува и држао би је у наручју док је играо карте.

Тина се „родила” у нашој кући

– Мало ко зна да је наша кућна помоћница, Мађарица Ирен Ходи, послужила Новаку Новаку за лик Тине у серији „Позориште у кући”. Наша Ирен је била вештица – смеје се водитељка. – Све је редом постројавала. Једини респект је имала према мом оцу. Сећам се да Бору Ђорђевића Чорбу није пустила у кућу. Говорила ми је: „Дошао је неки кретен. Не знам да ли да га пустим унутра?” Чорба је већ био познат, али... И Бајагу је, мог школског друга, шиканирала. Страшно се наљутила на њега, а зашто не знам. Једном је све из групе „Електрични оргазам” натерала да крпом обришу флеке које су направили на степеништу. Јако смо је волели. Дошла је код нас са 18 година. Ми смо били њена породица. Она је једна од ретких Мађарица која је говорила српски без акцента. Код нас је радила до пензије.

За нову верзију „Позоришта у кући” (2007) каже да је лоша копија оригинала. Сматра да је немогуће да нешто што је обележило једно време после тридесет година носи исти хумор.

Ова мала боља је од свих вас!
– На Коларцу је била приредба Основне школе „Браћа Рибар”, а моја мајка је седела у публици. Покојном камерману Буци Панчевцу дала је знак да слика мене, а он погрешно схватио и  сликао њу. Кад се завршила приредба, рекао јој је: „Шта ви са телевизије хоћете. Ова мала са бине боља је од свих вас!” – прича нам Дубравка Марковић.

У младости се прославила као рок новинар, водила је  „Хит месеца” и „Мале концерте”, била део екипе „Недељног поподнева”, снимила серијал о редитељима. Круна њене ТВ каријере је емисија „Игре без граница”. Није шала наћи се у друштву највећих европских ТВ лица. Па још добити комплимент од италијанског водитеља, будућег посланика у парламенту: „Не разумем шта говорите, али то савршено ради!” Две последње емисије „Игара” ТВ Београд је урадила беспрекорно, без грешке, захваљујући редитељу Јовану Ристићу. У Португалији су снимали до четири ујутру. У Тулузи се италијанска водитељка посвађала са такмичарем, који је љутито преврнуо чамац па је водитељка пала у воду… Када се Југославија распала, нас су избацили из „Игара без граница”.

Мало тимског рада на ТВ

Да ли јој недостаје рад на телевизији?

Не, каже. Телевизија је била велико дружење, велики тимски рад. Сви су на свој начин доприносили да програм буде добар. Сада се то претворило у енергију једног човека, нема колективног рада. Учествујући у емисији поводом јубилеја Београдске телевизије, приметила је да нема сарадње између редитеља, костимографа, сценографа, сниматеља, камермана... У њено „телевизијско” време сви би сели и заједно одлучили, јер више глава боље мисли. Сада је завладала отуђеност.

И додаје: – Производе се ТВ звезде које трају пет, шест месеци и онда нестају. Све водитељке изгледају као да су клониране, па гледалац не може да их разликује, а посебно да их запамти. У тренутку када сам се ја појавила на телевизији, имала сам кратку косу и минимум шминке. Била сам потпуно другачије од осталих ТВ лица. Телевизија је сурова. Огољује те. На њој не можете да лажете. Ако немате енергију, непосредност, не можете да успоставите комуникацију са гледаоцима.

Сада је поново тамо где је почела, на радију. Води емисију „Вечерас заједно” Радио Београда, намењену нашим људима у свету. Разговара са докторима наука, који су некад радили у најпрестижнијим швајцарским фирмама а данас предају на Универзитету Сингидунум, са балетанима који су се специјализовали у Лондону... Многи се окупљају око „Сити клуба” и готово све их је интервјуисала.

Разговор се спонтано наставља и о другим темама... Поносна је мама сина Коса који је завршио факултет за медије и комуникације, оженио се и ради за америчку компанију. Уз њега је савладала рад на компјутеру. Са интернета учи да скида серије и воли да гледа оне из „епохе” и добре детективске приче, попут „Убиства у Мидсомеру”. Фасцинирана је и новом америчком серијом „То смо ми”. Једном недељно са другарицама из студентских дана иде у биоскоп. Са супругом Гораном Гмитрићем, главним и одговорним уредником Информативног програма ТВ Пинк, живи на Чубури, поред Храма Светог Саве.

– Још се привикавам на нови крај. Преселили смо се пре годину дана. Наша породична кућа у Улици краља Петра има дугу историју и вежу ме многе успомене. Купио ју је мој деда 1939. године…

И „Ревија” у породичном благу

Међу успоменама Марковића, које чувају као породично благо, налазе се и насловне стране наше „ТВ ревије”. На првој је био Радивоје – Лола Ђукић, већ после неколико месеци објављен је портрет Љиљане Марковић, а када се родио син Радомир – Лале изашла је слика мајке и деце. А на једној, почетком осамдесетих година, нашла се и Дуца с ролшуама виђена оком уредника фотографије Миће Исаиловића.

– Отац је све скупљао и чувао – каже Дубравка Марковић.


Коментари0
eb982
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља